Zdvevs ni Bmtm BUNTSVNMO

Se NISTVPLNINNIM Si sčiouni Pvimmnive Bvmtensoi vetni Dvemi “SVIT U PLEMINU jsidem ipmzsdekn Zeoezene Ze Srp Nsvimbev Ne oenelu „ipmo Dveme“p 79 0$*$=,1

Gledaoci britanskog javnog servisa već su imali priliku da pogledaju prve dve epizode ove priča o odrastanju u najtežim uslovima, za vreme Drugog svetskog rata, u kojoj uloge tumače: Džona Hauer King, Šon Bin, Helen Hant, Lesli Menvi, Džulija Braun... Novinar „Blic TV magazina“imao je priliku da premijerno pogleda prvu epizodu na specijalnoj projekciji koja je upriličena u Varšavi i porazgovara sa jednim od glavnih junaka, koga tumači Džona Hauer King. On igra Harija Čejsa, engleskog prevodioca iz Varšave koji radi u britanskoj ambasadi. Kada izbije rat, Harijev život se menja iz korena. Na početku razgovora Džona nam otkriva da li privatno voli da gleda ratne drame i po čemu se ”Svet u plamenu” razlikuje od ostalih projekata sa sličnom tematikom.

- Volim da gledam ratne drame. Odrastao sam na serijama kao što je legendarna “Braća po oružju”. Po meni, ima razlike ali i razloga što te priče treba da budu prikazane, što je sve predstavljeno iz mnogo različitih perspektiva. Gledamo priču kroz oči žene, kroz različite polove, klase i nacionalnosti, i to ovu dramu čini vrlo zanimljivom i ubedljivom. Kada sam prvi put pročitao scenario, priznajem, bilo mi je teško da ga razumem. Jednostavno, bilo mi je baš teško da uđem u Harijevu kožu. Nisam znao ko je on ni kako da ga odglumim, pa je to bio veliki izazov. Bilo je zastrašujuće, ali to me je i privuklo scenariju - otkriva Džona Hauer King za “Blic TV magazin”. Glumac priča i o pripremanju uloge, o vezi između tadašnje i savremene politike i sukoba koji se trenutno odvijaju u svetu.

- Mislim da scenarista Piter Bovker nije napisao komad za upoređivanje. Ima tu mnogo više nijansi i ne može se reći da su ta dva doba potpuno ista. Naprotiv. U Britaniji tridesetih godina 20. veka ljudi su bili podeljeni. Svakako su i stavovi širom Evrope bili vrlo podeljeni, i to se sad ispoljava. Ako to seriju čini značajnijom i bolnijom, onda je to dobra stvar. Svakako postoje stvari nad kojima možemo da se zamislimo i nesumnjivo neka od dešavanja tada, ako se osvrnemo na istoriju u poslednjih 80 godina, dovode nas do sadašnje situacije - smatra umetnik. Džona ističe da je vrlo uzbudljivo kada imate priliku da u sedam sati prikažete svoj lik. - Najvažnija stvar koju priželjkuješ kad prihvatiš neku ulogu jeste kako se ta osoba menja i razvija, i šta sve uči. Tako da je sedam sati ili godinu dana jedne priče nešto veoma uzbudljivo, ali i teško jer veliki deo tog putovanja lika nosiš sve vreme u glavi. Ujutru snimaš sedmu epizodu, a uveče prvu... Kao da nekad testiraju koliko teško može da bude. Inače, mi oslikavamo stvari debelim potezima četkice i volimo da sve gledamo crno-belo. To je nekad dobro. Ali mislim da činjenica da pokušavamo da razumemo taj britanski narativ, u smislu da smo dobili rat protiv nacista, a kroz obrazovanje smo dobili vrlo direktnu crno-belu verziju priče, i nismo upućeni u to toliko... Ne znamo šta se tačno desilo Poljskoj i niko nam nije rekao kako je rat uticao na nemačke porodice koje se s nacistima nisu složile. Činjenica je da je Hari buntovnik, ali i glumac privatno...

- Probušio sam uvo kad sam imao 14 godina, i to je bio veliki čin buntovništva. Mislim da je zdravo biti pomalo buntovnik. Dobro je izazvati bilo koju vrstu statusa kvo... Mislim da je na taj način uvek nastajalo nešto dobro, da je tako nastajala prava umetnost i tako su ljudi oduvek pomerali granice i nisu se ograničavali uobičajenim merilima.

Ako smo i mi deo toga samim učešćem u ovom projektu, onda je to sjajno.

7Hnst i

Ioto

Dafina

Dostanić

Probušio sam uvo kad sam imao Sv godinan i to je bio veliki čin buntovništva