DUPLIRAJU PRIHODE RADEĆI UZ PENZIJU
Berači voća, pekari, stolari, vodoinstalateri, keramičari, moleri, zidari, ali i vozači autobusa, kamiona, trgovci, samo su neka od zanimanja koja u Srbiji kao dodatni posao rade penzioneri.
Kada vam zatreba zanatlija za neki posao, velika je verovatnoća da će vam taj posao obaviti penzioner, ali sada ih sve češće ima i u trgovinskim radnjama. Glavni razlozi za to su dodatna zarada, ali i manjak zanatlija jer se procenjuje da ih u Srbiji nedostaje čak 90.000.
IMA POSLA
- Radio sam razne poslove čitav život, ali pošto mi je penzija 20.000 dinara i pokriva samo troškove života, moram da radim i dalje. Popravljam belu tehniku i mogu vam reći da posla ima sve više kako godine prolaze, a mladi majstori odlaze. Nekada dođem kući i u deset uveče. Kada baš ne stignem, angažujem i pomoćnika, on radi u jednom javnom preduzeću i želi još koji dinar da uštedi. Mesečno mogu da zaradim još dve moje penzije. Ako sam umoran, onda manje - kaže Danilo Veselinović, penzioner iz Novog Sada. Ovo je priča većine naših penzionera. Nužda ih tera da rade pod stare dane, jer je prosečna penzija u Srbiji nešto veća od 26.000 dinara,
što je nedovoljno za život. Više od 950.000 penzionera mesečno ima manje i od te prosečne brojke.
Po podacima Fonda PIO
za prošlu godinu oko 35.000 penzionera aktivno radi jer ih je toliko podnelo zahtev za ponovni obračun penzija nakon dodatnog osiguranja. Najčešće su radili u obezbeđenju, građevinarstvu, edukaciji mladih i spremanju tuđih domaćinstava, a ima i onih koji su pokrenuli sopstveni biznis.
No, pošto po zakonu penzioneri nisu dužni da nakon ponovnog zapošljavanja obaveste o tome Fond,
brojka zaposlenih je zapravo mnogo veća.
RADE I NA CRNO
Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost“, kaže da niko ne zna koliko penzionera radi u našoj zemlji jer je većina tih poslova na crno.
- Najviše rade oni koji su bili u policiji i vojsci, ranije su otišli u penziju, pa sada rade u obezbeđenju, ali taj posao se ne evidentira jer pare dobijaju na ruke. Oni najčešće obezbeđuju političke partije, njihove skupove i akcije. Penzioneri koji nemaju dovoljno da prežive najčešće idu u nadnicu i njih niko ne prijavljuje. Evo sad i autobuse voze penzioneri, sad su ih se setili, kad više nema ko da upravlja volanom - kaže Grabundžija.
Kako smatra, prvo što treba da se uradi jeste sistem da se obaveze izmiruju. Od onih malobrojnih, kako dodaje, što su legalno prijavljeni po ugovorima, najveći deo je zaposlen kod rodbine u porodičnim preduzećima, dok postoje retki slučajevi kada su penzioneri zasnovali sopstveni biznis.
KO MOŽE DA SE ZAPOSLI U Srbiji ima 1.706.637 penzionera, od toga 63,5 odsto starosnih, 20,1 odsto porodičnih i 16,4 invalidskih. Rad penzionera je legitiman, ali postoje ograničenja kada je reč o pojedinim kategorijama. Starosni i prevremeni starosni penzioneri mogu se bez ograničenja ponovo zaposliti, obavljati samostalnu delatnost ili se radno angažovati po ugovoru o delu i autorskom ugovoru. Porodični penzioneri mogu biti radno angažovani po ugovoru o delu i po autorskom ugovoru samo ukoliko mesečna zarada ne prelazi iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih. Jedini koji ne bi smeli da rade su invalidski penzioneri, ali i oni mogu obavljati povremene poslove.