DA LI JE BEBA ZDRAVA I PRE TRUDNOĆE?

Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT) predstavlja najsavremeniju metodu lečenja steriliteta. Zahvaljujući ovoj metodi, gde se embrion tretira kao pacijent, u matericu se ubacuje hromozomski zdrav embrion i tako se šanse za uspešnu trudnoću udvostručuju

Preimplantaciono genetsko testiranje (PGT) u mnogim svetskim centrima je deo rutinske procedure u okviru vantelesne oplodnje (VTO), a cilj mu je da se za embriotransfer odaberu hromozomski zdravi embrioni. Time se povećavaju izgledi za uspešan ishod vantelesne oplodnje i skraćuje se vreme do ostvarivanja trudnoće.

Preimplantaciono genetsko testiranje koristi se u postupku vantelesne oplodnje kako bi se povećala uspešnost trudnoća transferom zdravih embriona, te se stoga predlaže starijim ženama, parovima koji već imaju nekoliko neuspešnih implantacija, onima s višestrukim neobjašnjivim pobačajima, kao i onima gde postoji težak muški sterilitet i ranije trudnoće s bolesnim detetom.

ANALIZIRAJU SE EMBRIONI STARI PET DANA

- Odgovornost za najveći broj neuspelih pokušaja vantelesnih oplodnji leži u činjenici da embrion koji je vraćen u matericu, iako je imao odličan izgled, nije imao normalan broj hromozoma. Ovo je veoma česta pojava, naročito kod starijih žena, i najčešće se završava neuspešnom implantacijom i spontanim pobačajima. U takvim situacijama preporučuje se preimplantaciono genetsko testiranje. Primenom lasera uzima se ćelija embriona koji se dobija putem vantelesne oplodnje i šalje se u genetsku laboratoriju, gde se najsavremenijim molekularnim tehnikama analizira - objašnjava prof. dr Aleksandra Trninić Pjević, specijalista ginekologije i akušerstva.

Ona objašnjava kako se izvodi procedura preimplantaciono genetsko testiranje (PGT):

- Uzimaju se embrioni stari pet dana i tada im se odstrani oko pet do deset ćelija koje se podvrgavaju testiranju. Sam embrion se zamrzava i čeka se rezultat. Nakon sprovedenog testiranja, a posle dobijenih analiza, oni embrioni koji su potpuno zdravi vraćaju se u telo žene u sledećem menstrualnom ciklusu ističe doktorka Trninić Pjević i dodaje da se kod neotkrivenih hromozomskih abnormalnosti u najvećem broju slučajeva ovaj postupak završi bez trudnoće.

DIJAGNOSTIKA GENETSKIH BOLESTI Pored preimplantacionog genetskog testiranja, ponekad se radi i preimplantaciona genetska dijagnostika (PGD). Ona je namenjena parovima kod kojih postoji genetska mutacija kod jednog ili oba roditelja.

- Tu se ciljano po sistemu ključa pravi kopija genetskog koda roditelja koji je sporan i takav isti se traži na embrionu. Ova procedura se savetuje parovima kod kojih je identifikovan monogenski poremećaj, tj. poremećaj na jednom genu, ili u slučaju postojanja promena u građi hromozoma. PGD omogućava tim parovima da se identifikuju embrioni koji nose gen odgovoran za bolest, a najčešće se radi kod cistične fibroze, spinalne mišićne distrofije, miotonične distrofije, hemofilije, Dišenove mišićne distrofije...

Od 2013. program preimplantacionog genetskog skrininga primenjuje se u KC Vojvodina i na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu