Gospodin član
Da kojim slučajem Dušan Kovačević danas piše komediju „Radovan Treći”, čuvena repliku Zorana Radmilovića o „drugu članu” morao bi da izmeni u “gospodin član” jer je on danas jedina validna kategorija pred kojom se otvaraju sva vrata za bogaćenje, izuzev ona od biblioteke, jer tamo para i nema. Naravno, za otvaranje mu je potrebna „članska karta specijalne boje”, i to one koje imaju barjaci neke od partija na vlasti. Samo sa tim nijansama ovaj dokument dobija status „visočanstva” u državi koja je republika. Njegova vrednost je toliko velika, da oni koji ga imaju postaju deo novokomponovane partijske i finansijske dinastije, koje su svoje prestole stekli ne radom i poreklom, već pripadnošću nekoj od partija na vlasti. Ta pripadnost im omogućava sve, pa čak i da novac svih građana Srbije daju firmama svojih partijskih drugova, kako bi od neuglednih stranačkih aparatčika došli do trona uspešnih biznismena.
Taj sistem je zlatni period doživeo u Kragujevcu, koji posle Obrenovića vodi predstavnik novokomponovane dinastije Nikolić, Radomir, sin Tomislava, negdašnjeg predsednika države. On je najtransparentnije pokazao kako je gradsku kasu podredio sebi i interesima svojih partijskih drugova. Da je to tako, potvrdila je i nedavna centralizovana javna nabavka za poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja, kada je 39 miliona dinara strpao u džepove Zorana Livaje i Dragana Tomića, nosiocima članske karte SNS. Koliko je njemu ostalu za ovu uslugu, neizvesno je, ali ono što je izvesno to je da je Tomić čak i odbornik u Skupštini grada koji je odobrio da se iz budžeta izdvoji novac za te namene. Naravno, Radomir nije zaboravio ni mamu, Dragicu Nikolić, pa je često bio široke ruke i za poslove njene fondacije. Zato i ne čudi što je mlađani Nikolić grad doveo do bankrota, ali to kao da nikog ne interesuje, pa ni one koji treba da ga kontrolišu. Čini se da se i njima pogled zamutio pred sjajem novca i „članske karte specijalne boje”, pa ne vide pljačku građana Kragujevca jer partijski biznis koji Radomir Nikolić širi nije samo sporadična pojava, već praksa vidljiva na svim nivoima vlasti. Zato me ne bi začudilo da se uskoro pojavi neko novo književno delo koje je inspirisano likom i delom Radomira Nikolića i njegovih partijskih saboraca. Ako se to desi, onda to ne bi bila komedija kao Radovan Treći, već tragikomedija pod nazivom „Radomir Prvi”. Publika bi verovatno plakala od muke kada bi videla ko je uz pomoć naših para od „druga člana” stigao do statusa „gospodin član”.
Partijski biznis koji Radomir Nikolić širi u Kragujevcu nije samo sporadična pojava, već vidljiva praksa