BIZNISMEN NE SME DA SE OPUSTI NI KAD MU DOBRO IDE
Petar Ćorluka je preduzetnik z BIH. Iskustvo u poslu sticao je u maloprodaji, veleprodaji i proizvodnji. Njegova kompanija „Violeta“ima tri proizvodna pogona, a u „higijenski“biznis kojim se bavi kaže da je ušao slučajno i da je dobar izbor.
Reč je o proizvodima koji ne ostaju dugo na zalihama jer se traže i u krizi. Ipak, iako je reč o robi koja ima velik obrt, ne smemo se opustiti, kaže Petar Ćorluka, vlasnik kompanije “Violeta”, u razgovoru za “Blic Biznis” koji će biti jedan od učesnika na samitu privrednih lidera regiona koji se održava u Beogradu 4. decembra u ogranizaciji regionalnog trgovačkog magazina “Instore” i nedeljnika NIN.
Za kratko vreme stvorili ste prepoznatljiv brend. Često ste govorili da nikoga niste kopirali da ništa niste kupili i privatizaciji. Koje je bilo osnovno pravilo kojim ste se vodili i kojim se vodite danas?
Svaki početak je težak, tako je i kod nas bilo težih razdoblja. Susretali smo se s različitim problemima, ali nakon što smo ih svladali i prošli, postali smo čvršći i spremniji za nove izazove koji nas svakodnevno čekaju. Uvek smo se vodili time da je na prvom mestu potrošač i zadovoljavanje njegovih potreba. U svakom trenutku se trudimo da čujemo šta je tržištu potrebno i nastojimo da se prilagodimo svakoj novonastaloj situaciji na najbolji mogući način.
Planirate li u budućnosti širenje proizvodnje na strana tržišta?
Nova tržišta su deo našeg poslovanja i svako od njih nam je jednako važno. Uvek nastojimo da odgovorimo na zahteve tržišta i uložimo sve snage kako bismo bili lideri na tržištima na kojima poslujemo. Kontinuiranim ulaganjem u edukaciju zaposlenih, u nove tehnologije, cilj nam je da osvojimo što veći broj tržišta na kojima ćemo stvoriti nove lojalne potrošače. Naravno, sama logistička prednost važan je pokazatelj u smislu ekspanzije proizvodnih pogona. Isto tako, kvalifikovana radna snaga i podrška države u vidu podsticaja doprinose odluci o novim pokretanjima. Kako je reč o visokoj tehnologiji, automatizaciji i robotima, što zahteva velike troškove, vremenom ćemo videti postoji li mogućnost širenja proizvodnje na strana tržišta.
Kako ste došli na ideju da pokrenete higijenski biznis. Koliko ste se vodili tezom da je reč o robi koja ima kupca i u krizi?
Higijenski proizvodi su nešto bez čega nijedan čovek ne može. Potrošnja navedenih proizvoda dominira na tržištu, te će oni uvek naći svoje mesto na polici. Nije slučajno da sam ušao baš u “higijenski” biznis. Reč je o visokoobrtnoj robi koja ne ostaje dugo na zalihama jer se traži i u krizi. Iako je reč o robi koja ima velik obrt, ne smemo se opustiti. Uvek treba težiti novim idejama, napredovati i stvarati proizvod koji će potrošač diferencirati isključivo po kvalitetu.
Koliko je teško naći kupca u situaciji kada u higijenskom biznisu postoji ozbiljna konkurencija? Ušli ste u biznis kojim se bavi nekoliko globalnih moćnih igrača?
Uvek sam se vodio time da koliko je god teško naći kupca proizvodnjom robe široke potrošnje, kao što su higijenski proizvodi, pored toliko različitih prisutnih brendova, ipak, ako imate kvalitetan proizvod uz pristupačne cene, svaki proizvod nađe svog kupca. Kvalitet je nama na prvom mestu.
Danas se pored „higijenskog“biznisa bavite i trgovinom, imate i tržni centar, hotele, vrtiće, sportski centar... Koliko je dobro, odnosno opasno diversifikovati biznis i ne fokusirati se na osnovnu delatnost?
Smatram da u svakoj novoj delatnosti u koju uđemo naučim nešto novo i time pridonesem primarnom biznisu kao i društvu uopšteno. Raznolikost delatnosti zasniva se na dinamičnosti i aktivnosti te stalnom rađanju novih ideja. Svaka nova delatnost u koju ulazimo je ujedno izazov i pokazatelj naše volje, ambicije za stvaranjem i svakodnevnim napredovanjem. Trenutno smo u postupku preuzimanja fabrike keksa i vafla “Lasta” iz Čapljine, što nas naročito veseli s obzirom na to da nismo do sada imali proizvodnju prehrambenih proizvoda.