Prai]vegba .olmaginoj komaga na naģom Vfeni
Veoma mi je drago što je ovo praizvedba! Ruske glumice, za koje je komad i pisan, izvešće ga u aprilu, a naša je premijera u februaru, kaže Gorica Popović
PREPODNEVNI SATI. U jednoj od kancelarija Ateljea 212 Jelisaveta - Seka Sablić, gotovo ne gledajući u tekst ispred sebe, kao Serafima izgovara: “Do koliko vi ovde večeras služite otadžbini?“. Zdušno i koncentrisano Gorica Popović, odnosno njena junakinja Margarita, odgovara: “Kako to mislite?“. Nasuprot njih za stolom, sa tekstom i olovkom u rukama, sedi reditelj Stefan Sablić... Teče jedna od prvih čitaćih proba predstave „Lažljivica“Nikolaja Koljade, u prevodu Novice Antića, čija je premijera planirana za februar iduće godine.
Na prvoj stranici kurzivom je ispisano da se radnja odvija u današnje vreme, u nekom provincijskom muzeju, po pasus il’ dva o likovima, prostoru u kome su...
„Veoma dobar, interesantan komad Nikolaja Koljade“, kaže u pauzi probe reditelj Stefan Sablić za „Blic“, dodajući: “Pisac koji se može smatrati klasikom našeg vremena.”
Sve se desi u sat, dva
Dodaje: “Teško je prepričati siže jer je nije za prepričavanje, a i zašto bi. Srž komada proizlazi iz likova, njihovih odnosa, situacija. Kao i u većini Koljadinih komada. On se kroz biografije, kroz sudbine likova, kroz (ne)prilike u kojima su se obreli, bavi i vrlo aktuelnim temama. U ‘Lažljivici’ se sve desi u sat, dva vremena i na jednom mestu.“
Delom u šali, delom u zbilji u daljem razgovoru otvori se i pitanje: Iako to nije njihova prva saradnja, kako mu je ovoga puta da radi sa majkom, ko koga sluša?
„Međusobno se slušamo i uvažavamo“, kaže, dodajući: “Pokušavamo“.
“Nema u pozorištu”, veli Seka, “ni sina, ni rođaka, ni boga oca... Samo tekst, reditelj, glumac, ono što vas veže u stvaranju predstave.”
- A o Serafimi, liku na kome u ovoj predstavi radi, između ostalog, napominje: “Sa svim ovim mojim godinama i iskustvom ipak nije nemoguće odmah ući u sve nijanse, zaokružiti lik. I ovaj, kao i tolike druge, prvo napipavam po instinktu. Tekst je odličan. Imala sam iskustva sa Koljadom, veoma ga cenim. Vrlo je inspirativan. „Lažljivica“je i na neki način enigmatičan komad sa dva vrlo zanimljiva lika. Moja Serafima nekim delom liči na mene. Ne samo u onom smislu da svaku ulogu, po prirodi stvari, radite iz sebe, nego i nijansu više.
Mizantropija
Ta ju je uloga, kaže, potakla na razmišljanja o mizantropiji:
„Serafima meni deluje i kao neki ženski mizantrop. Kad govorimo o mizantropiji kao kategoriji, mislim da je tu reč o predrasudi. Smatra se da je mizantrop čovek koji ne voli ljude, koji ih čak mrzi. Međutim, rekla bih da je mizantrop, pre svega, čovek koji je pun bola. Iza njegovog besa je njegovo gorko iskustvo, jer on je neko ko svima govori istinu. Pogledajte u čuvenom Molijerovom komadu njegovog mizantropa, on - kao i Serafima - stalno govori istinu. A ljudi to većinom ne mogu ni da čuju, ni da izdrže. Ona je uvek na neki način i ljuta, a u psihologiji je poznato da su bes i ljutnja zapravo naličje potisnute tuge. Serafima je možda gromka, ali nije bahata. Ona je na strani istine, slobode, poštenja... Za to se bori, to su njene kategorije. U komadu se gotovo do samog kraja ne zna koja je njena priča. U svakom slučaju, njeni su stavovi zasnovani na iskustvu, na nju su se sručile mnoge nepravde, ali ona se ne žali. Čuva se trivijalnosti, banalnosti, prostakluka... A gadi se ljudi koji su neosvešćeni. Ona Margariti, koja ni izbliza nije takva, naprotiv, kaže - ti si socijalno neosvešćena, kozo, osvesti se. Kao što bi svako ko iole misli u ovim našim crnim vremenima mogao reći - narode, osvesti se. Na vrlo suptilan način odjekuje ta aktuelnost komada. Serafima Margariti bespoštedno kaže da je ko šlogirana, da je u amneziji... Kad pogledate oko sebe, rekao bi čovek da je i ovaj naš narod dobrim delom u amneziji, u dubokoj anesteziji. Afera aferu sustiže, neverovatne, strašne stvari rade ljudi na vlasti, a oni im aplaudiraju. Komad, kažem, ima suptilnu aktuelnost, ali je, naravno, više i dublje od toga.“
Ćorsokak
U jednom trenutku Gorica Popović, kao Margarita, iščitava repliku: “Ceptim ja nad našom istorijom, samo ako je besplatno“, zastaje, vraća se...
A govoreći o svojoj ulozi i predstavi, ističe: „Posebno mi je drago što je ovo praizvedba. Ruske glumice, za koje je komad i pisan, izvešće ga u aprilu. Novica Antić je to, da se poslužim žargonom, oteo od Koljade. Oni su prijatelji, a mi se svesrdno nadamo da će doći na našu premijeru u februaru. Obe uloge su lepe, veliki izazovi... Moja Margarita je žena koja samo radi svoj posao. Voli svoju zemlju, ne razmišlja mnogo, zatvara oči... sve dok joj Serafima ne otvori oči. A onda... videćete na sceni“.
Po rediteljevoj indikaciji iščitavajući jednu od sledećih replika, Gorica, odnosno Margarita govori: “Šta to radite, kome to vičete? Koji ste broj okrenuli? Ženo, idite već jednom...“Prethodno, pričajući o komadu, njegovoj aktuelnosti, predstavi, Stefan Sablić je rekao: “Komad govori o posrnulom društvu. U dubljim slojevima teksta su i teme velike (ljudske) surovosti, moralnog ćorsokaka... Sve što prepoznajemo oko sebe. Šta je dovelo do tog moralnog pada? Beda, siromaštvo, manipulacija, laž, otimačina, bahatost... Običan čovek, svesno ili ne, uviđa da ga je i osiromašila i ponizila krađa, pljačka, laž koje su dobile etiketu legitimiteta. I na to reaguje tako kako reaguje.“
Upitan za žanr predstave, kaže: “Radimo na tome da bude groteska, mada ima i elemenata melodrame“.