RANKO PIVLJANIN

A KUDA ĆE IZAĆI

UPITNIK SVIH „UPITNIKA“JE KUDA JE ON UŠAO U RTS? NA GLAVNI ULAZ, NA SPOREDNI, PREKO KROVA, KROZ DIMNJAK ŠTO I NIJE NEMOGUĆE JER ČOVEK I NASTUPA KAO DEDA MRAZ, UVEK SA SOBOM NOSI PUNU VREĆU POKLONA I OBEĆANJA, UZ PONEKU PRETNJU NEVALJALCIMA IZ OPOZICIJE...

...Ašta mislite da nije pozajmio onu ljutu mašinu iz spota Igora Mirovića i jednostavno se teleportovao u studio kod gospođe Jovićević u kome je dežurala picapovećivač Marija Obradović koja je garant, uz to što može da povećava stvari, istovremeno obučena i da ih smanjuje. Pa kad se emisija završila ona je šefa lepo minijaturizovala ( doduše, sigurno joj nije bilo lako sa takvom veličinom), strpala u „luj viton“torbu i lepo ga iznela, u brk se smejući onoj armadi atentatora maskiranih u studente i fašistu Obradovića. Postoji i još jedno, najracionalnije objašnjenje spuštanja Svetog Vučića na apostole RTS novinarstva: čovek se tamo jednostavno zatekao, jer iz televizora i ne izlazi.

No, manimo se koještarija u ovdašnjoj, sve prisutnijoj disciplini javnog govora i smatranja definisanoj kao podizanje efemernosti i trivijalnosti na nivo bitnog. Od pitanja kako je Vučić negde ušao, mnogo je bitnije kako će izgledati kad krene da nam izlazi, pretpostavljam kroz nos, što neće biti nimalo prijatno. Jer, ona opsada RTS-A u utorak bio je, ko zna koji po redu, igrokaz u kome Vučić zateže konopac do krajnjih granica i pravi jeftine spektakle sa posledicama kojima cena raste li raste.

Za početak, kako je došlo do toga da najobičniji dolazak jednog državnog funkcionera u gostovanje na nacionalnu televiziju poprimi razmere događaja prve vrste o kome dramatično izveštava druga televizija, ljudi se tim povodom na nož i krv kolju preko društvenih mreža a tabloidi podlažu lomače na kojima će spaliti jeretike koji su izrazili sumnju da je ovo bio 278 atentat na njihovog zajedničkog glavnog urednika.

U perverznoj inverziji stvarnosti koja kod Vučića već radi sama od sebe ispalo je da su neka deca koja su se okupila da ga u dolasku nešto priupitaju, opravdano sumnjajući da će mu ta pitanja biti postavljena u studiju RTS-A, ispala strašnija pretnja od majmunolikih likova koji su po sopstvenom nahođenju ( da li, baš?) i naočigled policije pravili nekakve kordone i sprečavali ljude da se kreću.

Da živimo u iole normalnim okolnostima i u iole pristojnoj državi, logično bi bilo da policija kojoj je zakonska i ustavna dužnost da štiti ljude i objekte legitimiše te svate kratkih vratova i dugih ruku, pita ih ko su, šta tu rade i da ih s punim pravom udalji odatle jer takvi kakvi su nemaju šta da se motaju po mestu gde dolazi šef države.

Da je sreće ne bi se tu okupljala ni omladina, imaju mladi ljudi šta da rade u devet uveče da ne drežde ispred zgrade televizije, pa čak ni da tuda obleće onaj „fašista“Boško Obradović. Da je normalnosti, deca ne bi ni znala ko im je predsednik a Obradović bi sve što ima da mu kaže rekao u sledeći utorak na tom istom Javnom servisu, u toj istoj emisji.

Međutim, pošto je normalnosti ovde bog rekao laku noć bez namere da je skoro budi, onda smo u utorak imali situaciju da je umesto policije kojoj je to posao stvarna zaštita predsednika bila ona paravojska sumnjivih tipova koja se širila ispred RTS-A. A policija je tu da bude faktor razdvajanja ukoliko bi ovi koji su došli da „intervjuišu“predsednika i ovi koji bi da im mikrofone nabiju u gubice, krenuli u neku ozbiljniju razmenu argumenata.

DA LI JE PO PREDSEDNIKA VEĆA OPASNOST BILA OMLADINA ILI LJUDI SUMNJIVOG IZGLEDA

Namerno ili nenamerno - a plašim se da je ovo prvo - Aleksandar Vučić svakodnevno i svakim angažmanom, osim ono malo minuta dok ga san prenese, radi na proizvodnji zle krvi i podela građana kojima je predsednik, suspenziji institucija, promovisanju sile i nasilnika. Tako je sasvim normalno što su tu noć pri dolasku u RTS njegovo stvarno i pravo obezbeđenje bili upravo ti mrštavci pretećeg izgleda a ne policija. U drugim oklnostima, oni bi od policije bežali kao đavo od krsta, u Vučićevoj Srbiji rade njen posao. I nije slučajno što se predsednik, s vremena na vreme, u infantilnom porivu istovremeno projektovanom za propagandu, iskrada svom zakonitom obezbeđenju, jer on ih nikad do kraja nije ni prihvatio kao svoje. U stvari, on bi se najkomotnije osećao u društvu onih koji su neku noć preprečivali ljudima put do kuće. Prepoznaju se na keca. Onako kako se i šišaju.