TOMAS ŠIB Pad zida srušio je podele, ali imamo još posla

Tomas Šib, ambasador nemačke u Srbiji, u intrevjuu za „Blic” govori o geopolitičkim zbivanjima i porukama na 30. godišnjicu pada Berlinskog zida, ali komentariše i aktuelne domaće političke teme osvrćući se na trenutnu situaciju između Beograda i Prištine, kao i na skorašnje poruke Brisela Zapadnom Balkanu.

Koja bi bila glavna poruka svetu na veliki jubilej, 30 godina od pada Berlinskog zida, budući da su podele u samoj Nemačkoj, ali i širom Evrope i sveta i danas vidljive?

Mi smo u Zapadnoj Nemačkoj decenijama radili na ujedinjenju, ali niko zaista nije očekivao da će se to dogoditi. Da ste me pitali ujutro 9. novembra 1989. da li će do ujedinjenja doći za vreme mog života, ne bih bio toliko siguran. I onda tog istog dana uveče, zid je pao i ljudi iz Istočnog Berlina prešli su na Zapad. I danas pitate za poruku. Da, ona bi bila: „Ne odustajte.” Pokažite upornost. Ako radite dovoljno naporno i ako verujete u nešto, to se može dogoditi uprkos sumnjama.

Ono što je jasno jeste da je proces srastanja trajao veoma dugo i traje i danas. Radi se o boljem uzajamnom razumevanju i pomirenju. Trebalo je mnogo truda, a on se i danas ulaže. Dakle, rešenje nije brzo, mora se imati strpljenja. Morate biti posvećeni. I ponavljam, ne odustajati.

I tada su neki veliki mislioci mislili da je to kraj istorije – da smo sad svi prijatelji i da imamo demokratiju na globalnom nivou. No, to se nije dogodilo. Možemo da kažemo čak da su stvari postale komplikovanije. Ali smatram, iz nemačke perspektive, da je pad zida označio kraj podela u Nemačkoj, i u Evropi i na neki način u svetu. To je bio srećan istorijski trenutak. Sve se poklopilo: u SAD smo imali dobre partnere i prijatelje.

Imali smo ih i u EU. U Rusiji je bio Gorbačov, koji je sarađivao sa Amerikancima i ostalima. Tako da je bilo važno uhvatiti trenutak.

Treba da budemo srećni uprkos poteškoćama koje i danas vidimo u Nemačkoj. Podele i dalje postoje, pre svega između ruralnih i urbanih sredina, između starijih i mlađih, a ne toliko između Istoka i Zapada. Svaka država se suočava sa takvim problemima. Sve u svemu, svi Nemci bi trebalo da budu srećni kako su se stvari razvile poslednjih 30 godina.

Dopustite mi da dodam da je 9. novembar povezan i sa strašnim događajima u nemačkoj istoriji. Tog dana se sećamo i žrtava noći pogroma iz 1938.

Gde ste bili u vreme samog pada zida?

I danas svako od nas u Nemačkoj zna tačno šta je radio u trenutku rušenja zida. Ja sam sedeo ispred TV-A. Studirao sam u gradu blizu tadašnje granice, i nisam mogao da verujem svojim očima. I dalje sam ljut na sebe zato što nisam uskočio u automobil i odvezao se do Berlina koji je bio na 3-4 sata vožnje. To je istorijski momenat. Žao mi je što nisam bio tamo, na licu mesta.

Koji bi bio tajni recept tako velikog napretka?

- Plašim se da nema tajnog recepta. I ako pogledate poslednjih 30 godina, taj napredak nikada nije bio pravolinijski. Pre samo 11-12 godina, za Nemačku su znali da kažu da je “bolesnik Evrope” jer je u ekonomskom smislu bila u prilično teškoj situaciji. A onda smo sproveli ekonomske reforme, Agendu 2010, koju je uveo tadašnji kancelar Gerhard Šreder. Te reforme su implementirane iako su bile bolne, ali je to definitivno pomoglo privredi. I poslednjih 10 godina Nemačka raste. Dakle, uvek je potreban naporan rad i upornost. Odskora i Nemačka mora da se uhvati ukoštac sa pojavom populizma, kao i ostale evropske zemlje, ali sve u svemu, mislim da u Nemačkoj imamo dobar primer prilično tolerantnog, multietničkog otvorenog društva.

I naravno, imamo Berlin. Za njega kažu da nije “toliko nemački” koliko se očekuje. On ne odgovara stereotipima o Nemačkoj i jeste prilično haotičan, uvek u pokretu, i ujedno vrlo popularan među turistima. Mislim da je on takođe pomogao ugledu Nemačke u svetu.

Gorbačov je pozvao da se „ne gradi novi Berlinski zid između Rusije i Zapada. Strahujete li od nekog novog hladnog rata budući da Rusija nastoji da kontroliše Istočnu

Više

od 60.000 radnih mesta od 2000. godine

Evropu?

- Ne bih to nazvao baš hladnim ratom, ali situacija je daleko od idealne. I jasno je da smo zabrinuti. Uvek ističemo da je svetski poredak kakav smo decenijama poznavali, multilateralizam, u veoma napetoj situaciji. Zato želimo da promovišemo multilateralizam, međunarodne organizacije i strukture. Evropske integracije, transatlantsko partnerstvo, OEBS, sve te međunarodne organizacije su veoma važne i moramo paziti da ne dignemo ruke od njih, kao ni od međunarodnih dogovora poput Pariskog klimatskog sporazuma.

Spomenuli ste Rusiju koja je komšija Evropske unije. Ona je definitivno naš važan partner, ali je i težak partner istovremeno. Smatramo da je dijalog jedini način da se reše problemi - otvoreni, iskreni dijalog. I to je ono što radi nemačka vlada. U određenoj meri delim vašu zabrinutost i izvesni pesimizam, ali ima nade. Treba da budemo optimistični. Prosto moramo da nastavimo da pregovaramo i pronalazimo kompromise.

Nemačka je prošle godine postala nestalna članica Saveta bezbednosti UN, kako je iskoristila tu šansu i smatrate li da je vreme da postane stalni član, ili je to i dalje nedostižan san?

Tokom mog mandata u Njujorku jedan od prioriteta mi je upravo bila kampanja za nestalno članstvo u SB tokom 2019/20. Sećam se da je Srbija bila prva zemlja koja je podržala Nemačku u tome. Moramo ostati realistični. Diskusija o svetskim problemima je trenutno veoma teška. Kriza u Siriji je deo agende godinama. Po nekim pitanjima nije bilo moguće postići nikakav napredak u SB jer jednostavno nije postojao dogovor. Pokušavalo se da se usvoje rezolucije koje bi zaustavile rat i poboljšale humanitarnu situaciju, ali bilo je izrazito teško i možemo reći da je u tom slučaju SB omanuo. No, nije sve negativno. Zahvaljujući UN-U došlo se do mirovnog sporazuma u Kolumbiji, koji se i dalje drži. Moramo biti realistični po pitanju onoga što se može postići.

Pomogli smo u tome da se osvesti svetska javnost o vezama između klimatskih promena i međunarodne sigurnosti. Zaštitom klime štitimo svet od suša i poplava, raseljavanja, sukoba oko pijaće vode. Tu smo ostvarili izvestan uspeh, kao i u zaštiti žena u konfliktnim područjima od seksualnog nasilja. Želimo da se borimo i za to da se počinioci ovih zločina privedu pravdi.

Sada, da li bi Nemačka trebalo da postane stalni član više je od sna. Naš angažman nam daje dobre argumente da makar gajimo ambicije o stalnom članstvu. Nemačka je jedan od najvećih uplatilaca u budžet UN. I mimo budžeta, pružamo dosta sredstava, jer se ne radi samo o novcu. Učestvujemo u očuvanju i izgradnji mira i spremni smo da preuzmemo više međunarodne odgovornosti. Mislim da bi se u Njujorku gotovo sve članice od njih 193 složile da je reforma SB UN neophodna jer trenutna situacija sa pet stalnih i 10 nestalnih članica odražava situaciju iz 1945. Mislim da je vreme da se podigne broj članica SB. Problem je što se svi slažu u tome, ali ne i u vezi s pitanjem ko bi trebalo da se pridruži. Mi radimo na takozvanoj G4 inicijativi sa Japanom, Brazilom i Indijom. Predstavljamo sebe kao potencijalne buduće stalne članice i taj proces traje već dugo. Ako se ostali slože, mi ćemo biti spremni.

Nemačka preuzima predsedavanje EU u junu 2020. Koliko to može pozitivno da se odrazi na Srbiju, ali i čitav Zapadni Balkan, budući da je Berlin (nasuprot Parizu) jedan od glavnih zagovarača politike proširenja?

- Dopustite da prvo kažem da je veoma razočaravajuće što Evropski savet nije doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. No, to ne znači da je evropska perspektiva dovedena u pitanje. Nadamo se da će do pozitivne odluke doći pre Samita Zapadnog Balkana u maju. Mi ćemo svakako snažno raditi na tome jer smatramo da je u pitanju veoma važan signal ne samo Severnoj Makedoniji i Albaniji, već i celom Zapadnom Balkanu.

Pomenuli ste predsedavanje Nemačke koje će doći u drugoj polovini godine, nakon predsedavanja Hrvatske. Hrvatska će organizovati Samit Zapadnog Balkana i smatramo da je važno da svako naredno predsedavanje radi u kontinuitetu tako da ćemo blisko koordinirati sa Hrvatskom. Politika proširenja je među prioritetima nemačkog predsedavanja. Još bih da spomenem da ćemo u vreme našeg predsedavanja, u septembru 2020, organizovati samit EU i Kine, što će biti jedan od glavnih događaja.

Može li Nemačka nekako da utiče na poruke iz Pariza koje izazivaju paniku na Zapadnom Balkanu?

- Sarađujemo blisko sa našim partnerima u Parizu. Slažemo se sa njima da proces pristupanja može biti poboljšan, ali to ne treba da spreči EU da otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Kako tumačite izjave Metjua Palmera koji je u Prištini izjavio da će Srbija morati da prizna Kosovo?

- Mi smo se ovde sreli sa gospodinom Palmerom i dobro je što je ovde. I što je bio u Prištini. Radimo veoma blisko s Amerikancima i mislim da se slažemo da je neophodno što pre ponovo pokrenuti dijalog. Moraćemo da sačekamo da se oformi nova vlada u Prištini. Tarife moraju da se ukinu. To je ono što i EU i SAD stalno ponavljaju.

Da pitam direktno, hoće li Srbija morati da prizna Kosovo?

- Poenta dijaloga je da se postigne sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova koji bi doprineo stabilnosti regiona. Međusobno priznavanje bilo bi očigledno rešenje, ali pošto znamo koliko je u Srbiji pitanje nezavisnosti Kosova politički teško, cilj je normalizacija odnosa bez

specificiranja šta bi to moglo uključivati.

Uprkos svim upozorenjima, Priština izgleda nema nameru da ukine takse. Sprema li se možda neki oštriji odgovor Zapada na to?

- Kako sam rekao, i EU i SAD su već tražile povlačenje taksa. Dijalog se definitivno mora nastaviti što je pre moguće. Novoj vladi će biti stavljeno do znanja da međunarodna zajednica očekuje da se to desi. Moram da spomenem da je takođe važno i da Srbija prekine kampanju o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova. Poenta je u stvaranju atmosfere koja pogoduje konstruktivnim pregovorima, a ta kampanja definitivno u tome ne pomaže.

Nedavno ste istakli značaj poglavlja 23. i 24. Gde u Srbiji vidite nedostatke u njihovoj implementaciji?

- Napredak Srbije posebno zavisi od tih poglavlja. Za nas u Nemačkoj su poglavlja 23. i 24. (o vladavini prava) posebno značajna i tu se samo mogu pozvati na izveštaj Evropske komisije iz maja o napretku Srbije. Mi se slažemo sa njihovim procenama i zaključcima. U pitanju je izbalansiran izveštaj koji sadrži pozitivne ocene o napretku kad je reč o ekonomiji. Kada je u pitanju vladavina prava, i dalje ima dosta nedostataka i treba učiniti još dosta toga. Navešću samo nekoliko primera - sloboda štampe i bezbednost novinara. Medijska strategija je konačno u Briselu, ali bilo je potrebno godinu dana. Nadali smo se da će reforma sudstva koja bi ga učinila nezavisnijim odmaći dalje nego što jeste. Takođe više napora mora biti uloženo u borbu protiv korupcije. Povodom skorašnje posete

Serža Bramerca, glavnog tužioca mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu, moram da kažem, još jednom se pozivajući na izveštaj EK, Srbija mora da uradi više u gonjenju ratnih zločinaca. U tom kontekstu treba poboljšati i regionalnu saradnju. Druge zemlje takođe moraju da ulože više napora na ovom polju, nesporno. I brine nas još uvek postojeće veličanje ratnih zločina.

Nemačka je jedan od najvećih investitora u Srbiju i dve zemlje imaju veliki broj zajedničkih projekata. Gde je najveća šansa Srbije kada je privredni razvoj u pitanju, u kojim granama?

- Dinamika je veoma pozitivna. Brojne kompanije su došle i nastavljaju da dolaze sa velikim ulaganjima. Na primer, nemačke kompanije u Srbiji sklapaju pogone za električna vozila. A tu je i IT sektor. Sve je više kompanija koje osnivaju svoje istraživačke i razvojne centre u Srbiji i tako obezbeđuju poslove i za visokoobrazovano osoblje.

Nemačka je uključena i u kulturno-obrazovni razvoj Srbije, koji su najznačajniji projekti u tim oblastima?

Postoje dobre vesti u ekonomskoj sferi, ali je važno raditi i na kulturnoj razmeni, posebno među mlađim generacijama. Da spomenem samo primer Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD) koja stipendira srpske master studente i naučnike koji provode po nekoliko meseci ili godina, u zavisnosti od programa, u Nemačkoj na usavršavanju, a onda se vraćaju sa znanjem i iskustvom u Srbiju. Brojke iz 2017. kažu da je oko 700 srpskih studenata dobilo DAAD stipendiju za boravak u Nemačkoj i to nije jednosmerna ulica. Oko 200 nemačkih državljana je u 2017. dobilo stipendije za boravak na univerzitetima i naučnim centrima u Srbiji. To je zaista sjajno i to je samo jedan primer. Ovdašnji Gete institut ima bogat kulturni program i izuzetno je aktivan. Nemačka je jedina zemlja koja je nastupala na svakom od 53 BITEF-A, a naši umetnici redovno dolaze na Beogradski festival igre ili Džez festival. I naravno, pokušavamo srpske umetnike da dovedemo u Nemačku. Ovo je veoma živahna i dinamična scena i saradnja postaje sve veća i veća. Znate, govoriti o politici je naporan posao i ovo mi donese malo rasterećenja.

POLITIKA PROŠIRENJA BIĆE MEĐU PRIORITETIMA NEMAČKOG PREDSEDAVANJA EU OD JULA 2020.

NOVOJ VLADI U PRIŠTINI BIĆE STAVLJENO DO ZNANJA DA SE OD NJIH OČEKUJE UKIDANJE CARINA