Poruka iz dubine
Najstrašniji je taj trenutak pred potres, kad se iz dubine čuje huk, nadolazi kao grmljavina, kao buđenje Titana. Posle toga sledi osećaj potpune nemoći i panika. Na kraju dolazi očajanje. Tako o zemljotresu koji je pogodio Boku Kotorsku (i Crnu Goru generalno) i danas - 40 godina kasnije govore oni koji su ga preživeli. Zemljotres je iza sebe ostavio žrtve, trajno je promenio izgled crnogorske obale, potopio kuće, izmenio morsko dno. Kotorski stari grad je opustošen: tamo gde je hiljadu godina unazad bila palata, pjaca i portun, kamen je pukao i ogolio ledinu, a ledina se tog proleća 1979. zazelenila travom i cvećem. Livada usred grada. Nadmoć prirode nad čovekom i civilizacijom.
Treslo se i u godinama koje su došle, a osim zemljotresa gledali smo i požare i poplave, skoro svake godine negde na „našem“području - Kraljevo 2010. i Obrenovac 2014. najsvežiji su primeri. Ove nedelje treslo se u Albaniji. Kao i u navedenim slučajevima, podrška iz regiona - materijalna i ona u ljudstvu - nije izostala. Srpski pripadnici MUP-A (čitaćete o tome i u ovom izdanju „Blica“) na terenu u Tumanu učestvuju u akcijama spasavanja stanovništva. Takav je potez kontrapunkt ludilu koje neometano cveta u kloakama društvenih mreža, gde se likuje nad sudbinom albanskog naroda, proslavlja smrt i još jednom potvrđuje da zlo nema naciju, veru i političku pripadnost.
Umesto zla, ponudimo humanost, ali i viziju za budućnost ovog prostora. Jer, zemljotres u Kotoru, poplave u Obrenovcu i katastrofa u Albaniji aktivirali su podzemne tokove solidarnosti u društvima Balkana. Kontra dnevnoj politici, kontra mržnji i traumama tuđih ratova, ljudi sarađuju, čuvaju jedni druge i pomažu se kad im stigne poruka iz dubine. Ima li ovde politike? Naravno da ima. Upravo to saradnja, solidarnost, ljudskost, povezanost, zajednička odgovornost - i jeste politika budućnosti, a ne izolacija, mržnja i vlažni snovi nesrećnih diktatora koje zajedno trpimo svuda u regionu.
Gde je politika u zemljotresu? Kad prestane podrhtavanje tla, počinju odgovornost i solidarnost, i to i jeste jedina politika budućnosti regiona