Veliki uspeh tima Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS LEKARI SPASLI ČOVEKU POTPUNO IZGORELU ŠAKU
Lekari Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije spasli su ruku Radisavu Kostiću iz Lazarevca od koje je su gotovo ostale samo kosti i tetive pošto mu je komad žara ostao na šaci.
Više od dva meseca trajala je Kostićeva agonija - jedno naizgled sasvim obično popodne pretvorilo se u danonoćnu borbu dr Biljane Ćertić, načelnice Odeljenja za opekotine pri Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS, i njenog tima da pacijentu sačuva ruku, ali i goli život.
- Hteo sam da založim vatru, spremio sam grančice za potpalu. Bilo mi je hladno. Krenuo sam da otvorim vrata od furune, a ono, žar na sve strane... Uzeo sam žarač, međutim, žar je otišao svuda po meni - po ruci, pantalonama... Imao sam bazen u dvorištu sa vodom, odmah sam otišao, zahvatio kofu vode i počeo da se polivam - priča za “Blic” vidno izmučen Radosav, dok mu ispod debelog sloja zavoja, sada konačno, vire delovi zdravog tkiva. Međutim...
- Kad vas nešto neće neće. I pored sve te vode koju
sam na sebe sipao, ogromno parče žara ostalo mi je zalepljeno na šaci i dalje. Nakon dva, tri dana, sve više je počelo da se gnoji, boli, peče... Otišao sam do Hitne pomoći u Lazarevcu, nakon čega sam završio u jednoj privatnoj bolnici u Beogradu - s teskobom u glasu priseća se naš sagovornik.
I tu počinje sva agonija... Na privatnoj klinici u koju je stigao sa već primetnom nekrozom i infekcijom, lekari su ga operisali i na takvu šaku i ruku, sa opekotinama trećeg
stepena, stavili mu kožu sa butine.
- Ono nije bolnica, ono je mučilište. Nisam mogao da pogledam svoju ruku! A o troškovima da ne govorim, uzeli su mi 11.000 evra, morao sam da prodam imanje da bih isplatio sve. Zbog toga, završio sam u staračkom domu, bez novca, ali i gotovo bez ruke - priča nam Radosav, dok pokazuje otpusnu listu iz privatne klinike.
Srećom, socijalna radnica zaposlena u domu za stare gde je Radosav došao primetila je u kakvom je stanju njegova ruka i hitno ga povela ponovo za Beograd. O teškoj muci koja ga je snašla kada je došao u KCS, uz dubok uzdah, Radisav kratko izustio - “to samo ja znam”.
- Ja nisam mogao da pogledam svoju ruku, a sad... Srećan, ma presrećan! Ja ne znam šta imaju u sebi ovi lekari, uradili su nešto za šta sam mislio da je gotovo... Bio sam siguran da ću izgubiti ruku. Vidim da je koža na nekim mestima ponovo tu, da sve ide kako treba - tiho, kroz osmeh kaže Radosav.
Dr Biljana Ćertić, načelnica Odeljenja za opekotine, rekla je za Blic da je pacijent kod njih stigao u veoma teškom stanju.
- Skoro tri nedelje pokušavamo da spasimo ruku. Mislim da ćemo morati samo da mu amputiramo mali prst, a ovo drugo ćemo uspeti da sačuvamo. S druge strane, kada je došao kod nas, njegova šaka je bila pred amputaciju. Usledio je svakodnevni tretman, ulasci u salu, previjanja... Te
Kada je došao u KCS, njegova šaka bila je pred amputaciju, potpuni oporavak mu tek sleduje
staplere, metale, koji su bili “priheftani” za kožu ruke morali smo da vadimo jer je sve bilo propalo. Zglob ručja je bio otvoren i prisutna je bila nekroza. Sada je sve poprilično iščistilo, lečenje još nije završeno, ali sada možemo da kažemo da smo uspeli da mu sačuvamo ruku. Tek mu sleduje operacija, uklanjali smo nekrotične površine... Trenutno se borimo da sačuvamo četvrti prst, palac, prvi i drugi prst su sačuvani - kaže doktorka Ćertić.