Šta će biti posle?

Usubotu sam, sa kolegom profesorom Univerziteta i sa studentima FLU, postavljala izložbu radova mladih pod naslovom „Šta će biti posle?“. Izložbu smo realizovali u okviru Hfestivala, spremali je tako što smo sa njima pričali o tome šta je za njih sutra i kako uopšte vide svoju budućnost. Svi smo radili sve, od umetničkih poslova do fizikalisanja, jer mislimo da je i to deo obrazovanja i bili smo zadovoljni i uzbuđeni. I tako, u subotu, dok iz polupanog kombija vadimo radove, u tri minuta pojavi se Komunalni policajac. Kaže: prekršili ste zakon o dostavi robe i za to sledi kazna za vlasnika vozila. Kolega i ja odmah pritrčimo i kao i svi ljudi koji se nikada nisu naučili životu u demokratiji, jer demokratije ovde nikad nije ni bilo, uniformisano lice počnemo da moljakamo. Krenemo standardno, izvinite molim vas, mi ne vršimo dostavu robe, ovo su studentski radovi, tu će biti izložba, nije ništa komercijalno.

On kaže, ne, ovo je dostava robe u nedozvoljeno vreme, po novom zakonu može samo noću. Mi kažemo, nije roba, evo pogledajte, a i koji je to zakon i kad je donet, on kaže - pre šest dana. (Ja posle saznajem da je to Rešenje gradskog sekreterijata, da se odnosi na kamione od i do 15 tona, mešalice za beton i zaprežna vozila, kao i na pravna, a ne fizička lica, ili barem uopšte nije regulisan kako se primenjuje na obične ljude i šta da radi čovek kad mu, na primer, crkne bojler, pa mora da kupi novi, u vreme kad radi radnja (što nije noću) i da ga tada donese kući (isto nije noću), kao i da noću ne može ništa da utovaruje u lift i pravi larmu u zgradi, zbog drugog Rešenja gradskog sekreterijata o kućnom redu, ali to na stranu.)

Jao, pa to je manje od nedelju dana, nastavimo mi, nismo znali, moljakamo i dalje, ali Komunalac, taj oštrooki lovac na organizovani kriminal, obavesti - nepoznavanje zakona ne oslobađa učinioca dela. Dobro, ok, krivi smo, ali mi, profesori, nije kriv vlasnik vozila, pišite nama, mi smo organizatori. Nema šanse. Komunalac bukvalno uživa.

Recite nam barem - šta je kazna i tu me Komunalac, pošalje da čitam Zakon o saobraćaju. Ja ga na to pošaljem tamo gde je trebalo odmah da ga šaljem, tražim mu ime i broj značke, on neće da mi da, pobegne u kola, piše onu kaznu, ja insistiram, uz prigodne reči, on popusti, identifikuje se, ali tek kad vidi da sam počela da snimam. Predstavi se, sedeći u kolima sa zatvorenim prozorom, i zapreti mi da će da će da me „prijavi za ometanje“i da l‘ znam šta je to? Znam, to znam: to je kad je ono nedavno, jedna Komunalka zgrabila momka na pijaci, zavrnula mu ruku, strpala ga da kleči u službenim kolima, privela ga i četiri sata ga držala u stanici, jer mu je „pisala ometanje“, a sve zbog parkiranja. Pa su se njeni šefovi posle mnogo izvinili i grdili tu Komunalku, ona se baš nasekirala, cela se ta služba nasekirala, evo, vidimo po ovom što mi preti.

U celoj priči, ovo nije čak ni vrhunac. Nakon svega, usledio je razgovor, evo transkript:

- Komunalac: (iz zatvorenog automobila) Za ometanje je kazna predviđena od 50.000 dinara do tri godine zatvora. Nemojte da mi se unosite u lice. - Ja: Ne unosim se u lice, stojim napolju, ti si u kolima. - Komunalac: Vidimo se na sudu. - Ja: Maltretirate studente... Komunalac: Vaše političko nezadovoljstvo izrazite u Skupštini. - Ja: Političko nezadovoljstvo, je l‘? - Komunalac: Tako je. - Ja: Zato što ste vi SNS? - Komunalac: Ne, ne, ja nisam član nijedne stranke. - Ja: A što kažete „političko nezadovoljstvo“!? O čemu se radi? - Komunalac: Zato što je sve ovo što radite politički motivisano. - Ja: Jelda? U kom smislu politički motivisano? - Komunalac: U tom smislu u kom vi odlično znate. - Ja: Ne, ne, pojasnite mi, nije mi jasno.

Komunalac onda otvori vrata automobila, poluizađe, pripreti mi još jednom onim „ometanjem“i zatim ode. Kazna ostane.

Pretorijanska garda, eto kako ti ljudi sebe vide. I to nisu sami smislili, neko ih je tome podučio. Neko im je, uz uniformu i biber-sprej, dao i frazu „Političko nezadovoljstvo izražavajte u Skupštini“. Neko im je dao posao i platu, i osećaj nepobedivosti i ideju da im je zadatak da čuvaju vlast, a ne da jure za nepokupljenim psećim govnima i pišu kazne za pljuvanje na asfalt. Neko im je, a ko drugi do države, dao u ruke tu silnu moć. I ja se, sada, sama pitam: Šta će biti sutra?

Te večeri, baš ko popišana, idem kući i mislim: pola zemlje me maltretira jer sam SNS, a druga polovina jer nisam SNS. To dosta govori o meni, al‘ dosta, brate i o zemlji.

PS: Izložba traje do nedelje, u Dobračinoj 4. Da je makar izreklamiram, da bude neke koristi od svega.

Neko im je, a ko drugi do države, dao u ruke tu silnu moć