ZORAN MILANOVIĆ ZA SRBIJU MALO BOLJI OD KOLINDE
Kandidat SDP-A mogao bi, ako pobedi u drugom krugu, da relaksira tenzije u regionu
Ako pobedi i u drugom krugu predsedničkih izbora 5. januara u Hrvatskoj, kandidat SDP-A Zoran Milanović mogao bi za nijansu da poboljša odnose sa Srbijom pošto će ključnu ulogu u vezi sa tim pitanjem i dalje imati vlada, smatraju analitičari, sagovornici “Blica”.
Milanović je u prvom krugu izbora dobio 29,5 odsto glasova dok je dosadašnja predsednica Kolinda Grabar Kitarović u drugi krug ušla sa 26,6 odsto glasova. Dovoljno da se postavi pitanje da li bi se sa eventualnom promenom predsednika Hrvatske promenio i odnos sa Srbijom. To bi za Srbiju bilo posebno značajno, pogotovo ako se ima u vidu da će u prvoj polovini 2020. godine Hrvatska predsedavati EU i da će u maju biti samit EU u
Zagrebu gde će se diskutovati o reformi proširenja Unije.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ističe za “Blic” da bi Milanović mogao da resetuje odnose sa Srbijom koji su, kako kaže, trenutno nabijeni tenzijama.
- Sa Kolindom Grabar Kitarović odnosi se ne mogu resetovati pošto su neslaganja kulminirala nedavno kada Vučić nije otišao na kongres Evropske narodne partije u Zagrebu. Milanović nema to breme kao Kitarovićeva, iako je i on imao ispade kada je 2015. godine stavio u Batrovcima rampu za teretni saobraćaj i nazvao Srbiju šakom jada. U međuvremenu je sazreo i u ovoj kampanji je bio veoma umeren i odmeren u izjavama i prema Srbiji. Sve to može doneti diskontinuitet u dosadašnjim prepucavanjima koja su imali Kolinda i Vučić - naglašava Popov.
Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) smatra da bi Milanović mogao da donese promene u odnosima pošto nije predsednik SDP-A čiji je kandidat na izborima.
- To bi mu dalo mogućnost da ako pobedi, deluje kao predsednik svih građana i nameće teme koje nisu trenutno popularne, ali su značajne za budućnost. Sva je verovatnoća da se tada neće prepustiti partijskim interesima nego će želeti da
zauzme drugačiju poziciju, ostvari lični pečat i promeni odnosno poboljša odnose sa Srbijom. Ipak, treba imati u vidu da to pitanje ne zavisi mnogo od predsednika, odnosno da najbitniju funkciju ima premijer u Hrvatskoj objašnjava Novaković.
I istraživačica sa katedre za politiku i međunarodne odnose na Oksford univerzitetu Tena Prelec deli mišljenje da bi Milanović mogao za “mrvicu da poboljša odnose sa Srbijom”.
- Milanović je 2016. godine prihvatio desničarske teme i antisrpsku retoriku i na taj način praktično odbio svoju publiku. Sada je razumeo da to nije dobro. Uvideo je da građanska publika nema interes u antagonizmu prema Srbiji. Ako pobedi, želeće da ostvari normalnu poziciju, to mu je i izborni slogan i bude unifikacija svih građana. Ali ne sme se smetnuti sa uma da je Kitarovićeva favorit u drugom krugu, kao i da odnos sa Srbijom nije ključna tema ove izborne kampanje - podvlači Prelec i dodaje da Milanović ume da bude nepredvidiv i da sigurno neće želeti previše da se približi Srbiji.
S druge strane, politički analitičar iz Hrvatske Davor Đenero tvrdi da je Milanovićeva pobeda u drugom krugu nerealna, a i ako pobedi, neće ništa bitno promeniti u odnosima sa Srbijom.
- Ključnu ulogu i dalje će imati vlada koja će izveštavati EU o reformama u Srbiji u vezi sa pristupom Uniji. Takođe, insistiraće na otvaranju arhiva JNA koji skrivaju podatke o nestalima 1991-92. godine i pitanju granica sa Srbijom. Milanović do sada nije pokazao nikakvu spremnost za bilo kakav razgovor i poboljšanje odnosa sa Vučićem. Imao je skandal na prelazu Batrovci kada je prekršio pravila EU i zatvorio spoljnu granicu Unije - podseća Đenero.