Vučić je uspeo da ujedini u divljenju njemu i žrtve i dželate
Borisu Tadiću, predsedniku SDS, jasne su sve tajne vladavine Aleksandra Vučića, još samo da, zajedno s ostalim opozicionarima, otkrije tajnu kako da se ta vlast prekine ili bar oroči.
Pošto su nedavno završeni famozni pregovori o izbornim uslovima, prvo ga pitamo da li su na kraju imali smisla i da li je išta postignuto? - Nije postignuto ništa suštinski u smislu promene izbornih uslova, ali jeste da je tema izbornih uslova internacionalizovana i postavljena u centar javne debate. Pored toga, pregovori su ogolili da je ova vlast sposobna samo za kozmetičke promene i farse. Uostalom, učešće predstavnika vlasti i Evropskog parlamenta u ovim pregovorima je ujedno i značajno priznanje i jednih i drugih da u Srbiji ne postoje uslovi za fer i slobodne izbore. To je prvi put da je EP priznao da je stanje demokratije u Srbiji katastrofalno, što su prethodni izvestioci EP zdušno prećutkivali zarad Vučićevog kolaboracionizma na temi Kosova.
Ima li mogućnosti da u nekom trenutku Savez za Srbiju ipak odustane od bojkota izbora ili je ta odluka konačna?
- To je pitanje za Savez za Srbiju, a Socijaldemokratska stranka, koju ja vodim, naravno, nije deo tog saveza. A slažem se da u politici odluke često ne da nisu definitivne, nego uglavnom nije ni korisno da budu, jer dok god postoji šansa da dođe do promene, potrebno je boriti se za nju. Međutim, sada je izgubljena svaka šansa da se ispuni zahtev za rokom od minimum devet meseci od ispunjavanja uslova do raspisivanja izbora. Vučić nije hteo da leks specijalisom odloži izbore, iako na to pravno rešenje nije bio gadljiv kada je njime trebalo ozakoniti pljačku i suspenziju pravnog poretka u slučaju Beograda na vodi i Savamale. Sada je jedino rešenje da se odmah nakon ovih nelegitimnih izbora ispune uslovi opozicije i posle devet meseci raspišu novi izbori, koji bi bili pretpostavka povratka demokratije i uspostavljanja stvarnog legitimiteta vlasti.
Imate li predstavu koliko će ljudi zbog tog čina ostati bez mogućnosti da glasa i možete li pretpostaviti kako će izgledati Skupština Srbije na leto 2020?
- Imam, ali imam i predstavu koliko ljudi ne želi da učestvujući na izborima pod ovakvim uslovima daje legitimitet urušavanju demokratije u Srbiji. I imam predstavu da osam godina živimo u konstantnoj predizbornoj kampanji u kojoj su sve vreme na snazi uslovi koji omogućavaju isključivo ojačavanje Vučićeve autokratije, a svakako ne iskazivanje slobodne volje građana. Bez slobodnih medija ne može biti ni slobodnih izbora, jer obmanuti i neinformisani građani ne mogu praviti slobodan izbor. Građani Srbije su osam godina podvrgnuti Vučićevom svojevrsnom psihološkom eksperimentu u kom je napravljena paralelna realnost zamenjenih teza i hiperprodukcije afera. Cilj takvog eksperimenta je da belo postane crno i razvijanje imuniteta na svaku aferu vlasti. Ljudi nemaju ni priliku da izgrade stav o prethodnoj aferi, jer je odmah prekrije sledeća. Dakle, Vučić je u nečemu stvarno “prvi u istoriji” - uspeo je da jednu zemlju pretvori u antiutopije i Hakslija i Orvela istovremeno. U budućnosti period njegove vlasti se neće izučavati kao fenomen “zlatnog doba”, kako on to priželjkuje, već kao socijalno-psihološki fenomen sistematskog snižavanja sposobnosti građana da slobodno rasuđuju i zarobljavanja njihove svesti.
„Vučić je u nečemu stvarno prvi u istoriji - uspeo je da jednu zemlju pretvori u antiutopije i Hakslija i Orvela istovremeno.“
Ako je Savez za Srbiju ujedinjen u priči o bojkotu, mislite li da će on ostati jedinstvena politička snaga kada se steknu uslovi za normalne izbore?
- Opozicija je u najširem frontu ujedinjena oko Sporazuma sa narodom, a Savez za Srbiju je samo jedan od potpisnika tog sporazuma. Ujedinjenje je počelo pre odluke o bojkotu, pre svega oko borbe za slobodne i poštene izbore i smenjivanje autokratske vlasti koja je poslednjih osam godina spalila Srbiju. Ujedinjenje opozicije nije cilj, već sredstvo borbe za uspostavljanje demokratskih okolnosti u kojima će svaka politička opcija upravo moći da zastupa sopstvenu politiku. Po prirodi stvari nesrodne koalicije nisu dugoročno održive. SZS je i po shvatanju njenih osnivača samo ad hok koalicija za promenu izbornih uslova i zato je dugoročno od izuzetne važnosti formirati koalicije srodnih strateških i ideoloških ciljeva, kao što je projekat ujedinjavanja velike DS.
Kako gledate na distinkciju prava–lažna opozicija. Znamo da je uvek toga bilo, kako to sada izgleda? Ima li vlast dovoljno „konstruktivnih” opozicionara da legalne izbore učini i legitimnim?
-Takvi “konstruktivni” opozicionari, poput Čedomira Jovanovića i Vojislava Šešelja, svakako ne mogu da povećaju legitimitet izbora. Međutim, potrebno je razlikovati tu stvarnu distinkciju od njene zloupotrebe za borbu unutar opozicije. U tom smislu ne može se reći da su lažna opozicija sve stranke koje će izaći na izbore ili koje još nisu donele odluku o bojkotu. Sve vreme apelujem na to da odluka o bojkotu ne sme biti instrument za proglašavanje “izdajnicima” onih koji bi čak i u ovim okolnostima da se na izborima bore protiv Vučića.
Posle sedam godina vlasti, dokle je Vučić dogurao, na šta vam liči njegova sadašnja politika?
- Vučićeva Srbija je danas carstvo laži, pljačke i hohštapleraja. Izvorno značenje reči “hohštapler” označava onog koji zauzima mesto u društvu koje mu ne pripada i stoga pogledajte ne samo predsednika, već i sve oko njega. Od polupismene premijerke i serije plagijatora, tj. lopova ministara, pa sve do stvaranja nove oligarhijske strukture tajkuna, tako što se vlada pod izgovorom subvencija domaćoj privredi zapravo novcem građana odužuje svojim partijskim finansijerima i rođacima. Istovremeno, Vučić je kao najgori makijavelista u stanju da ujedinjuje u divljenju do imbecilnosti njegovom “istorijskom” liku i delu i žrtve i dželate. I još se ponosi time što mu na populističkim masovkama zajedno kliču i opljačkani penzioner i obogaćeni partijski tajkun ili što rame uz rame stoje nevenčana supruga ubijenog i optuženi za njegovo ubistvo. To je slika Vučićeve Srbije, koja baš zato i zaostaje u svim parametrima za svim zemljama u regionu.
Kako je moguće da silne afere vlasti gotovo da ne utiču na rejting vladajuće partije? Da li je na delu Vučićeva sposobnost i kapacitet da ih amortizuje ili nesposobnost opozicije
da ih upotrebi u političkoj borbi?
- Niti se radi o njegovoj sposobnosti, niti o nesposobnosti opozicije, već o brutalno jednostavnoj činjenici da on prosto kontroliše sve medije. A kada imate takvu kontrolu, nije vam potrebna nikakva posebna sposobnost da biste pretvarali laž u istinu i obrnuto.
I šta ćemo sad kada je Vučić celu aferu sa Krušikom sveo na činjenicu da ga je „Nebojša Stefanović lagao“?
- Svim pravnim i političkim sredstvima goniti i njega i Stefanovića za nezakonitu trgovinu uticajem i prikrivanje krivičnog dela. Vučićeva relativizacija afere Krušik skandaloznim objašnjenjem da se radilo „samo o par procenata nižoj ceni za GIM”
je u stvari pokušaj prikrivanja činjenice da je tih par procenata dovoljno da obezbedi ogroman profit za sve koji su učestvovali u ovoj korupciji.
Vučić je došao do toga da sada govori kako neće da „moljaka Evropu da otvara nova poglavlja i time ponižava sebe, zemlju i narod“. Kako tumačite ove njegove reči?
- Je l’ to beše isti onaj Vučić što se hvalio kako zarad evropske budućnosti Srbije spava gladan na podu po briselskim hodnicima? Vučić na dnevnom nivou zauzima dijametralno suprotne stavove, što se jedino i može očekivati od klasičnog političkog konvertita.
Inicijativa „mali Šengen“? Ima li u tome nekog dubljeg smisla ili je samo zgodna dimna zavesa?
- To je stara ideja, kao i Beograd na vodi. I baš kako je i u slučaju BG na vodi sudbina ideje zavisila od toga ko, na koji način i sa kakvim ciljem i namerama je realizuje, tako i inicijativa tzv. malog Šengena može pospešiti saradnju privrednika u regionu, ali, nažalost, i švercera narkotika i drugih kriminalaca, koji su gradivni činilac sistema vlasti u pojedinim državama regiona. Nakon slučaja “Jovanjica”, gde ministri otvaraju plantaže marihuane, i drugih sličnih slučajeva u nekim zemljama tog “malog Šengena”, imamo svaki razlog da se zapitamo o stvarnim namerama inicijatora ove ideje.
Pratite li događanja u Crnoj Gori u vezi sa spornim Zakonom o slobodi veroispovesti i posledicama koje je izazvao?
- Vučić je i u ovom slučaju pokazao “odlučnu uzdržanost” i biće veoma zanimljivo videti da li će biti jednako uzdržan i ukoliko nova vlada tzv. Kosova proglasi naše manastire državnom imovinom, baš kao što se to dešava u Crnoj Gori.
Šta je suština konflikta?
- Na površini se radi o zakonskim imovinskim pitanjima verskih objekata, a u suštini o državnom projektu izgradnje crnogorskog nacionalnog identiteta na temelju suprotstavljanja ili udaljavanja od srpskog. Međutim, kao što je bilo besmisleno i kontraproduktivno negiranje crnogorskog identiteta, jednako je istorijski besmisleno i crnogorsko odricanje i udaljavanje od srpstva i izmišljanje u tu svrhu posebnog jezika i crkve.
„Odluka o bojkotu ne sme biti instrument za proglašavanje izdajnicima onih koji bi čak i u ovim okolnostima da se na izborima bore protiv Vučića.“