MILOŠ ČOLIĆ

SOFTVER ILI PLAVI JEZIK

PORATNE POSLOVOĐE ZBOG ČESTE UPOTREBE MASTILJAVE OLOVKE SMENU SU ZAVRŠAVALE PLAVIH JEZIKA. NAJBOLJE MASTILJAVE STIZALE SU IZ SLOVENIJE, FABRIKE U KOJOJ JE TADA RADIO BIVŠI RAVNOGORAC: GLAVOM I BEZ BRADE ALEKSANDAR BAJT...

...Jedan od najpoznatijih, ne samo slovenačkih, ekonomista, osnivač poznatog Bajtovog instituta bio je u ratno doba Dražin obaveštajac. Decenijama kasnije i savetnik Markovićeve savezne vlade. Svu energiju pred kraj života utrošio je u “Bermanov dosije”. Ova voluminozna Bajtova autobiografija - prevedena i na srpski - nudi ne samo politička, istorijska sučeljavanja i interpretacije Ravnogorskog pokreta već i niz zanimljivih detalja posleratne ekonomije. Poput prvog organizovanog štrajka radnika u novoj Jugoslaviji, upravo u navedenoj fabrici olovaka.

Danas poslovođe umesto plavog jezika imaju softver. Iz godine u godinu direktor Republičke direkcije za imovinu najavljivao ga je kao čudesni eliksir pomoću koga će Srbija konačno dobiti precizan popis imovine kojom raspolaže.

- Sve treba da bude gotovo početkom 2017. do kada je rok da se elektronski, putem specijalnog softvera, unesu podaci o kompletnoj državnoj imovini i njenoj vrednosti - izjavio je svojevremeno Jovan Vorkapić. Na čelo Direkcije došao je iz privatnog biznisa - advokature, a na poziv - kako je rekao - tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Odluka uspešnih privatnika, posebno advokata da napuste unosan biznis zarad državne apanaže kod mene izaziva tradicionalnu rezervu. Vorkapić je zaista bio uspešan advokat, pokrivao je nekoliko privatizacionih projekata.

Bio je i advokat Milana Beka. Tako da izjavom sa čije je adrese stigao poziv ne znam kome je više pomogao, sebi ili pozivaru.

Pre više meseci, na ovom mestu, izrazio sam sumnju da Direkcija ima pouzdane podatke o imovini Srbije, kao i da ministar rada Zoran Ðorđević ne može da garantuje da dečje dodatke u Srbiji ne primaju lica starija od 21 godinu. I to upravo zbog višegodišnjeg prolongiranja implementacije softverskog rešenja kojim bi se ukrstili brojni od poreskih do imovinskih podataka korisnika. Tako bi se kao u Crnoj Gori u prvoj kontroli pronašlo bar stotinak tridesetogodišnjaka sa koficama i lopaticama u pesku. A u džepu dečji dodatak.

Vorkapić je došao sa namerom kako je objasnio - da se u rad ovog tela unese red, da se evidentira državna imovina kao i da Direkcija efikasnije radi svoj posao. Koliko se u tome uspelo, saznali smo prošle nedelje. „Republika Srbija još nema preciznu evidenciju o nepokretnostima kojima raspolaže“, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije.

Ažurnost elektronskog registra nepokretnosti u javnoj svojini je na niskom nivou. Evidentirano je 230.000 nepokretnosti, a procene o konačnom broju svih vrsta nepokretnosti nije moguće utvrditi. Ključna poruka izveštaja je da informacioni sistem registra nepokretnosti u javnoj svojini ne omogućava evidentiranje podataka na potpuno efikasan način.

Od donošenja Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije (1995) prošle su 24 godine. Do danas Srbija nema kompletan popis državne imovine

Za sporost u evidenciji lopta se često prebacuje u dvorište ne samo neažurnih i zaboravnih lokalnih samouprava, već i restitucije koja „usložnjava posao“, a zapravo je suprotno. Ima i onih koji to tumače nastavkom duela dozvoljenim sredstvima, Vorkapića i čelnika Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, kada je prvi branio interes Milana Beka, a drugi kao pravobranilac Grada Beograda, branio nacionalizovano građevinsko zemljište u Luci Beograd.

Od donošenja Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije (1995) prošle su 24 godine. Da se do danas imovina popisivala peške, od vrata do vrata, sa mastiljavom olovkom zadenutom za uvo, Srbija bi imala kompletan popis državne imovine. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini Skupština Srbije je 14. decembra 2017. dala novi trogodišnji tajmaut dremljivoj birokratiji za prijavu imovine. Formalni predlagač izmena zakona bilo je Ministarstvo finansija, a stvarni Republička direkcija za državnu imovinu. Bio je to šesti pomalo jubilarni produžetak roka za popis javne svojine.

Ne znam kako se zove direktor Uprave za poljoprivredno zemljište, ni da li se bavio privatnim biznisom, niti da li ga je neko pozvao da bude direktor, ali znam da je ta uprava za veoma kratko vreme popisala sve parcele u državnoj svojini. To nije bio posao prebrojavanja muškatli u saksijama već neverovatnih 550.000 hektara parcela. Sve pod konac, do poslednje upisana. Da li se taj popis nalazi u registru Direkcije za imovinu? Ne znam, ali slutim da je možda došlo do „softverskih neslaganja“.

Uveren sam, međutim, da je prvi čovek Direkcije u pravu kada kaže da je „važno da znamo šta država poseduje i da se stavi u funkciju, jer mrtav kapital je samo trošak”. Ako je taj kapital nevidljiv za softver i one koji ga opslužuju moj ovonedeljni predlog za poneti je mastiljava olovka. Lep poklon za Novu godinu...