GORČIN STOJANOVIĆ

TRADICIONALNE VREDNOSTI

MEĐU MANJE ILI VIŠE NEOBIČNIM NASLEĐIMA ENGLESKOG NAČINA ŽIVOTA, PORED ČAJA U PET, VOŽNJE LEVOM STRANOM, STOJI TO IGRANJE FUDBALA NA DRUGI BOŽIĆNI DAN, ONAJ KAD SU SLUGE OD GOSPODARA DOBIJALE SLOBODAN DAN I MOGLE OTIĆI KUĆI DA PODELE BOŽIĆNU KUTIJU I TAKO PROSLAVE HRISTOVO ROĐENJE.

...Ovo dugo podsećanje na to šta to beše Boksing dej ovde stoji i kao podsećanje na to šta su fudbaleri u Engleskoj: sluge svojih gospodara, tek nešto niže od domaće posluge. Potonji, bar, mogu gledati te utakmice, taj dan konjušari, baštovani i batleri ne moraju čistiti, pleviti i sipati skoč sa sodom, nego mogu gledati najbogatiju radničku klasu na svetu, fudbalere, kako zabavljaju sve klase, od pijanih prinčeva do pakistanskog prekarijata.

„Kruha in iger“, pevahu onomad „Pankrti“. Kruha će se naći, tâ Nova je godina blizu, a ako nema kruha - neka jedemo rusku salatu. I ovako je kusamo, volens-nolens. Igara, pak, drugih ne imade do te jedne, engleskog fudbala. Kao i svaka tradicija, i ova je, dakle, dvojstvena: s jedne strane, fudbalisti su lišeni veselja „najradosnijeg hrišćanskog praznika“i pripadajućeg toplog kućnog kičeraja, a s druge - za te nenormalne i nemoralne pare za koje igraju bar mogu zabaviti nas, prosti puk, svetinu željnu zaborava.

Pa tako i bi ovog Boksing deja i dana posle. Liverpul je, hrleći ka tituli, igrao protiv Lestera, drugoplasiranog tima lige, rutinski ga uništivši. Dan kasnije, Vulverhempton, tu negde u prvih pet, dao je Sitiju tri, a primio dva, sa sve preimućstvom igrača više.

I tu se prekida svaka priča o tradiciji. Jer, em se fućka Salahu za Božić, em nema više ama baš ničeg engleskog u tom fudbalu, osim spektakla. I onog lepog navijanja Kopa na „Enfildu“, a ni zavijanje vukova Vulvsa nije za baciti. Sve drugo je atomski fudbal poslednje generacije, onaj u kome je, a to ova sezona neopozivo ozvaničava, posve normalno da napred igraju četiri čoveka. Ne samo da igraju, nego to čine neprestano: formacija četiri-dva-četiri postaje uobičajeni obrazac onda kad protivnik ima loptu. Holandsko-katalonsko četiri-tri-tri ili staroenglesko četiri-četiri-dva pripadaju tradiciji; ovo što se sad igra - i ne samo u Liverpulu, dakako - može biti najveći pomak u nogometu od kako je golmanu zabranjeno da povratnu loptu uzme u ruke, čime su, sećamo se, stvoreni uslovi da fudbal ponovo postane lepa igra.

DRAGI ČITAOČE, NEKA TI JE SREĆNIJA OVA ŠTO VREBA IZA UGLA, I DA LIVERPUL KONAČNO BUDE PRVAK

I dok je Liverpul obavio svoje na način moćan i, tako to izgleda, nedostižan, Gvardiolin Siti, silom prilika te sudijskog uverenja i nešto ljudske gluposti, lišen standardnog golmana i ponovo rođenog centarfora, izgledao je kao tim čiji menadžer ima priliku konačno pokazati šta ga je onomad činilo najvećim u poslu. A onda je, sa razloga posve neobičnog, izveo De Brujnea. Tom je prilikom pokazao tačno onu vrstu slabosti koja ga sprečava da zablista: pokušavši da „odgovornim“fudbalerom zameni „ofanzivnog“, lišio je sebe, svoj tim, navijače i publiku diljem zemaljskog šara, potpunog spektakla. No, to nije presudilo u korist Vulvsa. I oni, naime, imaju izvrsnog čoveka na klupi, mada taj na klupu retko seda. Na koncu, igrati sa deset igrača nije ništa neobično i nemoguće. Ako, međutim, protivnik odluči da - kad već De Brujnea nema - ignoriše mogućnost kontranapada, ako vam sabije linje u tridesetak metara, ako, drugim rečima, liši Gvardiolin tim prostora za triangl-igru, a on, taj tim, nije u stanju u hipu promeniti ideologiju i pokušati sa ispucavanjima iz prve na koje će natrčati neki Sterling, recimo, onda je stvar zapečaćena. Nuno Duh Sveti je to znao. I nije nipošto tu gde jeste sa svojim timom.

I onda se vraćamo na početak: Gvardiola je upao u murinjovštinu. Umesto velikih i najvećih igrača, njegov je tim sačinjen od vrhunskih mediokriteta, od visoke srednje i osrednje klase, od onih koji mogu spokojno skupljati bodove, ali ne mogu napraviti čudo. Birokratski duh lako zavlada fudbalom u kome su ulozi tako veliki. Emocionalni ulozi, pak, visoki su u zalivu Mersi. Oduvek su, uostalo, i bili.

Dragi čitaoče, ako si kupio novine i pročitao ovo pre ručka, imaš razlog da sedneš pred televizor. Liverpul protiv Vulverhemptona, lep način da se u zaborav isprati ova gadna godina, sačinjena od laži, prevara, duhovne bede, svakovrsnih nepočinstava. Neka ti je srećnija ova što vreba iza ugla. I da Liverpul konačno bude prvak. Nekim tradicionalnim vrednostima valja vratiti smisao.