ADRENALINOM PROTIV BOLESTI
Fotogenija, tajni savez duše i objektiva, po rečima Božidara Zečevića, jedna je od najsnažnijih osobina Nede Arnerić (1953 2020).
A ONA JE, pak, uvek bivala više nego skromna.
Po IMDB-U na malim i velikim ekranima odigrala je blizu 120 uloga, a upitana u jednom, ne tako davnom, intervjuu za razne vrsne role koje je odigrala praćena okom kamere, kazala je:
- Ne volim da mistifikujem svoj posao. Gluma je posao koji, pre svega, iziskuje talenat. To je preduslov, na drugo mesto dolazi sreća i kao nastavak toga sledi ogroman trud i rad. Radije se sećam prijatnih i neprijatnih snimanja, okolnosti pod kojima smo radili. Najteže snimanje sigurno mi je bilo na filmu „Ispravi se, Delfina”. Snimali smo u nenormalnim okolnostima u novembru na Lamanšu, u Ulcinju, u ledenom moru, noću... Cela ekipa, sećam se, stoji u bundama, a ja u vodi. Bilo je to teško i naporno snimanje. Imala sam, naravno, dublerke za scene plivanja koje su se razbolele, a mene je očigledno adrenalin spasao od prehlade, verovatno zbog ogromne želje da tu ulogu uradim što bolje. Jedno od mojih najprijatnijih snimanja svakako je bio film „Ko to tamo peva” kada se na jednom mestu u tom autobusu okupilo toliko divnih ljudi. Gotovo ceo bife Ateljea 212 iz vremena Mire Trailović se preselio u taj autobus, plus nekoliko nas sa strane. Radilo se bez novca, u nemogući uslovima, putovali smo svaki dan u Deliblatsku peščaru, jer nije bilo para da se plati hotel, ali je na pretek bilo pesme, smeha, radosti života.
Kada je reč o njenoj inostranoj karijeri u koju je zakoračila sa 16,17 godina rekla je i:
- Priželjkivala sam povratak u Jugoslaviju, konkretan razlog za to, da prekinem tu svetsku karijeru koja je, uz lepe stvari, donosila i mnogo suza i nesigurnosti i probna snimanja, treseš se, hoće li ti dati, neće, ima, nema, konkurencija velika. Prošla sam za jednu glavnu ulogu, uz Alena Delona. Trebalo je da igram mladu narkomanku, pa mi je reditelj rekao da treba da oslabim najmanje tri kilograma, a ja se na početku snimanja pojavim sa šest kila više. Tu zapravo uvidim da ja to ne želim baš toliko. (...)Sa 21 godinom sam donela odluku da želim karijeru da gradim u domovini. I presekla početke razvoja karijere u inostranstvu. Nikad se nisam pokajala. Popularni američki film “Šaft in Afrika” (1973) je nesumnjivo obeležio njenu inostranu karijeru.
NAJTEŽE SNIMANJE SIGURNO MI JE BILO NA FILMU „ISPRAVI SE, DELFINA”. SNIMALI
SMO U NENORMALNIM OKOLNOSTIMA