SRBIN SAM, ISTETOVIRAO SAM OČEV LIK NA RAMENU
“Niti sam provocirao, niti mahao bilo kojom zastavom niti je to meni bilo bitno u tom trenutku. Ja sam sportista koji gine za pobedu. Politika me ne zanima i neću da se mešam.“
Šta je sport, šta su mediji, a šta istina? O tome već nekoliko dana razmišlja Vuk Lazović, sportista, Beograđanin, Srbin koji igra za Crnu Goru, sin slavnog glumca Danila Lazovića, stavljen na stub srama i nezaštićen od onih koji su umislili da preko politike sa raznim bojama isteruju neke svoje ratove gde im mesto nije.
Tim rečima portal “Balkan handball” počinje intervju sa rukometašem koji je izazvao veliku pažnju jer je kao crnogorski reprezentativac slavio pobedu nad selekcijom zemlje u kojoj je rođen. I to ostvarenu u zelenom dresu, koji podseća na “zelenaše”, propali crnogorski pokret koji se 1918. protivio ujedinjenju sa Srbijom.
- Ovo je već četvrta godina da igram za reprezentaciju Crne
Gore, koja je bila maksimalno korektna u svakom trenutku prema meni, kao i ja prema njoj. Ova situacija do koje je došlo, to je novinarska manipulacija. Niti sam provocirao, niti mahao bilo kojom zastavom, niti je to meni bilo bitno u tom trenutku. Ja sam sportista koji uvek daje maksimum na terenu i koji gine za svaku pobedu, da li za reprezentaciju ili klub. Tako sam vaspitan, takve gene imam u sebi - priča Vuk Lazović. U celom ovom haosu spominju ti oca Danila i pitaju šta bi ti on rekao.
- To je za mene... bolna tema jako – kaže Vuk, i prekida intervju u suzama. Nastavio je, posle predaha, sledećim rečima:
- Otac mi stoji istetoviran na ramenu. Jako mlad sam ostao bez njega. Ceo život se borim da njegovo ime nikada ne obrukam. Mislim da nisam i nikada ga neću obrukati. Teško mi pada, dva dana se to provlači kroz medije, pišu mi raznorazni ljudi neke ružne poruke, ima i onih koji pišu lepo. Nikada nisam hteo niti dozvoljavao da iko loše kaže nešto o mom ocu ili da ja prezentujem njega u lošem svetlu. To je za mene jako bolna tema. Ti si Beograđanin...
- Tako je, rođen sam u Beogradu, otac mi je iz Brodareva, Srbin, majka mi je sa Cetinja, imam rodbinu u Crnoj Gori. Posle poziva koji nisam dobio od srpske reprezentacije, zbog
JE ODIGRAO LAVOVSKI U ODBRANI LAZOVIĆ EP U GRACU U PROTIV SRBIJE U MEČU
KOJEM JE CRNA GORA SLAVILA
mnogih razloga, nekih ljudi koji su mi rekli da „nikada neću zaigrati za Srbiju“, a koje neću spominjati. Zbog tih nekih ljudi nisam u reprezentaciji, a sada se provlačim kao izdajnik i neko ko je nešto napravio. Samo sam igrao rukomet i borio se za svoju porodicu. Da nije bilo zelenih dresova, verovatno bi se drugačije gledalo na tu utakmicu?
- Verovatno, verovatno. To je opet politika, neću da ulazim u to jer me ne zanima. Momke nisam hteo da ostavim na cedilu i da kažem da neću da igram. Oni su za mene braća, prihvatili su me kao svog. Doživljavam ih kao svoje. Izašli smo na teren, pobedili, proslavili. Nikoga nisam provocirao, niti mahao zastavom. Zato nisam uopšte prilazio toj zastavi, upravo iz tih razloga. Moj otac je bio veliki Srbin, znam ko je on, znam ko sam ja i cela moja porodica. Baš iz tog razloga nisam želeo da dođe do bilo kog kontakta i provokacije. Osuđujem laži koje su iznete povodom te situacije, a koje su naštetile mom prezimenu i porodici - poručio je Lazović.
Vuk (gore) još ne može da prihvati smrt oca, poznatog glumca Danila Lazovića, koji je preminuo 2006. Crnogorski rukometaš je tada imao 18 godina