PECA POPOVIĆ

BLUZ ZA POTONULOG

U ZEMLJI U KOJOJ “STANDARD NEZADRŽIVO RASTE”, PREMA DOSTUPNIM PODACIMA IMA 700 TAKOZVANIH KARTONSKIH NASELJA, BEZ VODE, STRUJE I KANALIZACIJE I OKO DVADESET HILJADA BESKUĆNIKA. JEDAN OD NJIH JE NEKI DAN NAĐEN NA NEZGODNOJ ADRESI - BEZ ŽIVOTA...

...Takve priče niko ne voli da čuje. Objavio ju je samo „Blic“. “Telo čoveka starosti oko 60 godina jutros je pronađeno u parku u blizini Ulice Augusta Cesarca na Topčideru, gde je, kako saznajemo, boravio dugi niz godina. Njegovo telo je bilo umotano u najlon... Ovaj beskućnik je bio prepoznatljiiv upravo po tome što je tako stalno bio odeven... Sudeći prema ranijim objavama na društvenoj mreži Fejsbuk, bio je poznat u ovom kraju grada... On je dugi niz godina na ulici, a bio je i školovani umetnik. Sugrađani su mu nudili pomoć, ali je on to uvek odbijao... Na licu mesta, u parku, zatekli smo ostatke hrane, gomilu kesa i smeća, te je očigledno da je ovde često boravio.”

Ostali dnevni listovi bili su preokupirani važnijim vestima. Recimo, o četvrtom porniću neke pevaljke, drogiranom Sergeju kao pobegulji, honoraru od 400 evra za likvidaciju babe i sličnim glupostima. Da li je priča o smrti beogradskog beskućnika neprikladna za objavljivanje zbog činjenice da je nesrećnik nađen na sto koraka od kineske ambasade, nedaleko od velelepnih zdanja najbogatijih ljudi ove zemlje, blizu Kluba narodnih poslanika i dvesta pedeset koraka od rezidencije predsednika Srbije?! Kako je moguće godinama imati u elitnom parku Beograda bez dozvole sagrađeno stanište od pruća, plastike i kartona sa razbacanim đubretom? Ako se to dešava u kraju gde kvadrat stana košta šest hiljada evra, šta se može očekivati u siromašnim delovima Otadžbine? Gde su toliko dugo bile komunalna, obična policija (čija je ispostava u blizini) i druge nadležne službe? Ja bih da se setim ljudskog stvora sa plastičnim flašama umesto cipela, zamotanog u crnu plastiku, crnim povezom preko očiju i kesama u rukama. Po jednima “kesamen”, po drugima Dragan bez prezimena, izrastao je u tužan simbol Brda. Njega biste prvo čuli pa videli! Te cipele su neprijatno škripale kako po asfaltu tako i zaleđenim stazama dok je sitnog koraka prolazio ili prebirao oko kontejnera ili betonskih korpi za otpatke po parku.

STATISTIKA KAŽE: U SVETU IMA 154 MILIONA BESKUĆNIKA, 18 MILIONA GODIŠNJE UMIRE

Pod naslovom “Vlasnik vile promaja” jula 2016. na ovom mestu sam pisao: Kad Bulevar vojvode Putnika od Zvezde pođe nizbrdo ka staroj crkvi Svetih apostola Petra i

Pavla on iseče stoletno zelenilo. Sa desne strane je Hajd park, a sa leve ostaje Topčiderska šuma. Ako vas put nanese kroz tu pitominu popločanu kamenim stazama, sigurno ćete naići na neočekivanu scenu. Nenajavljeno, usred šume naselio se jedan čovek. Ne zna se njegov identitet. Poput duha boravi u ćutanju. Nikome ništa nažao nije učinio, deluje bezopasno, mada je to danas nezahvalno tvrditi. Nepoznati je, poput ptice, našao i napravio svoje skrovište. Kao predah na neizvesnom putu beskućnika. Prolazeći tuda moje laičke oči stalno vide ubogog čoveka. Žao mi je što su istovremeno slepe za ono dete čije je srce nekad i negde puklo... Neznanac stanuje u Vila Promaji usred topčiderskog mira. Pred tim prizorom šetači kućnih ljubimaca biraju tih korak, mlade mame pažljivo guraju kolica sve u nadi da plač beba neće razbuditi usnulog, prolaznici spuštaju ton svojih razgovora, rekreativci trčkaraju na vrhovima prstiju. Starosedeoci u početku behu neprijatno iznenađeni, a sada priznaju: Bolje beskućnik nego, kao nekad, manijak ili egzibicionista iz žbunja. Ostaci hleba u najlonskoj kesi i prevrnute plastične flašice upotpunjuju sliku nesređene trpeze od poslednjeg obroka. Bog tu dežura, zapravo stražari kako niko nevoljnika ne bi uznemirio. Iako je pokriven nebom san mu je čvrst. Da li ljudski stvor koji kopni tako sakriven od sveta još sniva neispunjene snove i pamti prve ljubavi? Odgovore kao da jedino zna lišće što šušti u visu krošnji nad njegovom glavom. Kao da lahor pronosi još jednu tugovanku o životu. Gospodar Vile Promaja, dobro zna da je u muci čovek najviše sam. Ali, tako je i u trijumfu... Ako želiš da imaš sve, ne smeš da imaš ništa. Magna civitas, magna solitudo. Veliki grad, velika i samoća.

Na dvadesetak koraka od staze kojom je uredno hodao dole ka Gradu nađen je zgrčen i mrtav. Istom putanjom nekad je išao i Pera Zvezdaš. Postoji razlika. Pera se iz balona polivao topčiderskom vodom glasno pričajući fudbalske priče. “Kesamen” je svoj bluz škripom plastike uspešno do kraja skrio od nas.

P.S. Statistika kaže: u svetu ima 154 miliona beskućnika, 18 miliona godišnje umire zbog siromaštva, 868 miliona stanovnika Planete gladuje, a 1,6 milijardi nema adekvatan smeštaj. U Evropi ima 4,1 milion beskućnika, a 11 miliona praznih kuća. Inače, svi krvavimo u istoj boji. 