Niži cenzus - manevar vlasti ili šansa za opoziciju
Smanjenje cenzusa pruža svima veće mogućnosti, a jedino može biti oštećena SNS, tvrdi Nebojša Stefanović
Redovni izbori - vanredna pravila. Kad god bili, 19. ili 26. aprila, za njih će, po svoj prilici, važiti nova pravila igre jer je najavljeno smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto. Oni koji podržavaju taj predlog kažu da će tako veći broj stranaka ući u parlament, dok protivnici navode da se u tako krupne promene ne ulazi bez široke rasprave.
Jedno je sigurno, ne postoje zakonodavne prepreke za smanjenje izbornog praga. O argumentima za i protiv se može raspravljati, a zvaničnici koji su za ove izmene kažu da se time vraća plurizam u parlament. Jedan od njih je i lider SNS Aleksandar Vučić, od koga je ideja i potekla.
- Time će se vratiti život u parlament koji će biti mnogo reprezentativniji. Očekujem da ću time pročistiti svoju SNS, jer će stranački funkcioneri morati više da se bore kako bi osvojili apsolutnu većinu na izborima, naročito na lokalu. SNS će svakako dobiti manje mandata ukoliko cenzus bude smanjen, ali i da će u tom slučaju biti dobijeno preslikano javno mnjenje u Skupštini - rekao je Vučić.
Svi su na dobitku, sem SNS, kaže za “Blic nedelje” član Predsedništva SNS i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
- Smanjenje izbornog cenzusa predstavlja korak napred za demokratiju, jer daje mogućnost i manjim strankama da uđu u parlament ili lokalne skupštine, što zapravo predstavlja i bolju reprezentativnost volje naroda. To je dobro za građane i zastupanje njihovih interesa, ali i za vraćanje dijaloga u Skupštinu i lokalne parlament. Građani bi mogli preciznije da se opredele na izborima kada odlučuju kome će dati svoj glas. Niži izborni prag znači i veće šanse da lista za koju se opredele uđe u parlament jer za nekog možda ne bi glasali ukoliko smatraju da ne može da pređe cenzus. Smanjenje cenzusa pruža svima veće mogućnosti, a jedino može biti oštećena SNS, koja tako može da dobije manje mandata jer veći broj lista može da uđe u parlament - kaže Stefanović.
Glavne zamerke koje se mogu čuti na račun ovog predloga je da se tako velike promene ne uvode neposredno pred izbore, a politikolog Vladimir Goati napominje za “Blic nedelje” da to, pre svega, nije u dobroj praksi izbornog zakonodavstva.
- Reč je o bitnom elementu izbornog sistema. Mislim da nije dobro jedan ključni element izbornog sistema menjati četiri meseca pred izbore bez opšte saglasnosti. Odvojio bih zakone koji su konsenzusom usvojeni, ovo je uneto odjednom spolja. Ova moja argumentacije je prisutna u teoriji izbora, naizgled je formalna, znači suštinska je. Bilo kakva krupna promena izbornog sistema unutar izborne godine, doneta bez opšte saglasnosti, pravno je neprihvatljiva
- napominje Goati za naš list.
Da se zalazi u neku vrstu pravne nesigurnosti i nepotrebne promene pravila igre uoči glasanja, smatra i izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.
- Nije prethodila analiza, ne znamo šta je motiv koji je podstakao predsednika da izađe s tom idejom. Ako se rešava problem pluralizma u parlamentu, to nije problem, videćemo da u parlamentu imamo više od 10 stranaka, sada mislim da ih ima 15. Neće svim akterima biti ista pravila, jer možda imate neke stranke koje su pravile strategiju na pet odsto i da su bespotrebno trošile sredstva ističe Klačar.
Šta kažu oni na koje će te promene direktno uticati? Deo opozicije smatra da će koristiti samo onima koji su naizgled protiv vlasti, ali lider LDP Čedomir Jovanović kaže za “Blic nedelje” da je važno da se u Skupštini čuju različite ideje, iznose što je moguće širi društveni stavovi jer će se samo tako doći do prave politike sposobne za teške izazove koji su pred celom zemljom.
- Nikad nismo strančarili, uvek smo radili za sve, nikad samo za sebe. Davno smo rekli da idemo na izbore jer ne želimo politiku koja se valja po ulicama gurajući celo društvo u rovove. Nikad nismo govorili o cenzusu, čak ni onda kada su ga zbog nas DS i DSS podizali sa tri na pet odsto dva meseca pre raspisivanja izbora. Ali kad već pitate, hoću jasno da kažem da bih uradio isto što je uradio Vučić i da će LDP podržati spuštanje cenzusa jer se time Skupština otvara za svaku politiku - najavljuje Jovanović.
Sa njim se ne slaže potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović.
- Ulaskom u Skupštinu stranaka ili kvazistranaka koje postoje isključivo zahvaljujući režimu, stvorio bi se privid parlamentarnog života, pluralizma, demokratije i slobodnih izbora, dok je u stvarnosti sve suprotno - medijski mrak, pritisak na građane, neregularni izborni uslovi i urušavanje institucija - kazao je Jovanović.