POSLE POLA VEKA, IMA NAS MANJE OD SEDAM MILIONA

Dobra vest je: Za prvih deset meseci prošle godine rođeno je oko 600 beba više nego za isti period 2018. godine. Ipak, loša vest: Uprkos svemu, početkom prošle godine, posle pola veka, broj stanovnika Srbije spustio se ispod sedam miliona...

Ono što zabrinjava jeste činjenica da je negativni prirodni priraštaj u stalnom porastu: svake godine Srbija je manja za oko 36.000 stanovnika. To je broj stanovnika opštine veličine Bečeja ili beogradske opštine Savski venac. Stručnjaci kažu da bi broj umrlih mogao da opada tek za sedam do osam godina, kada starosna struktura stanovništva izađe iz perioda visoke smrtnosti.

Proteklu godinu obeležio je broj stanovnika u Srbiji ispod sedam miliona, što bi značilo da u našoj zemlji, bar u novijoj istoriji, nikada nije živelo manje stanovnika nego danas. Procenjen broj stanovnika 1. januara 2019. godine iznosio je 6.963.764, govore podaci Republičkog zavoda za statistiku, Sredinom 1968. godine Srbija je prvi put premašila cifru od 7 miliona stanovnika, a danas, 50 godina kasnije, ponovo se suočavamo sa sličnom situacijom.

REPRODUKTIVNI PERIOD

Demograf Vladimir Nikitović kaže za “Blic” da je za smanjenje bele kuge u Srbiji, osim populacionih mera, izuzetno važan i broj žena koje se trenutno nalaze u reproduktivnom periodu.

- Broj rođenih zavisi od dva faktora, od broja žena koje se trenutno nalaze u godinama za rađanje u tzv. reproduktivnom periodu, a to je predodređeno stopama rađanja u prošlosti. Drugim rečima, zavisi od toga kolike su generacije žena koje su već rođene u rasponu pre 20 do 40 godina, pod uslovom da žene isto rađaju danas i prošle godine. Broj beba neće biti isti jer broj žena u reproduktivnom dobu nije isti - objašnjava Nikitović i dodaje:

- Drugi faktor je trenutna stopa rađanja i na njega svakako mogu da utiču mere koje sprovodi aktuelna populaciona politika.

Godišnji tokovi su, kaže, jedini merodovani te konačan sud o statistici rađanja za prošlu godinu još ne možemo doneti na osnovu podataka dostupnih tek za deset meseci Da bismo uopšte doneli neku ocenu o promenama tendencije rađanja, neophodno je minimun od tri do pet godina pa je još rano za zaključak da li mere populacione politike imaju efekta.

- Čak i kada bi se desio neki drastičan skok u rađanju proteklog novembra i decembra u odnosu na iste mesece 2018. godine, to se ne bi drastično odrazilo na statistiku. To kažem baš zbog toga što je jako bitan obim žena koje su u mogućnosti da rađaju. Možda deluje puno 600 beba rođenih više prošle godine, ali realno nije dovoljno da bi se statistika

ocenila kao pozitivnija - ističe Nikitović.

NEGATIVNI PRIRAŠTAJ

Ipak, kako kaže, ne očekuje se značajan porast broja beba imajući u vidu da u godine za rađanje ulazi sve manje generacija devojčica koje su rođene pre 20 godina.

- Ako bi populacione mere dale neke pozitivne efekte, biće ograničene time što malobrojnije generacije devojaka ulaze u reproduktivno doba jasan je demograf.

Prirodni priraštaj je za pomenuti period 2019. ne značajno, ali ipak negativno viši u odnosu na 2018. godinu, tako je od januara do oktobra prošle godine 31.080 više umrlih nego rođenih, dok je 2018. ta cifra iznosila 30.920, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Već 30 godina prirodni priraštaj u našoj zemlji je negativan, a kako kaže naš sagovornik, očekuje se da će taj negativni trend rasti i u narednim godinama.

- Kad govorimo o prirodnom priraštaju, bitna je učestalost smrtnosti, pogotovo tzv. bebi-bum generacija, koja je rođena posle Drugog svetskog rata, i sada ulaze u godine kada je smrtnost visoka. Samim tim, kakve god da su mere sa ove druge strane i dalje ćemo imati negativan prirodni priraštaj, broj umrlih će rasti još neko vreme, bar još sedam-osam godina - ne ostavlja dilemu demograf i dodaje da ako broj rođenih beba tumačimo kroz prirodni priraštaj ispostaviće se da nema nikakvog pomaka, što nije tačno.

Značajnije pomeranje i stabilniju sliku broja umrlih možemo da očekujemo kada te bebi-bum generacije izađu iz godina visoke smrtnosti, a u međuvremenu možemo da promenimo loše navike koje nas poslednjih decenija kotiraju u sam vrh Evrope po broju umrlih.

- Treba pomenuti da je smrtnost naših građana izuzetno visoka kod stanovništva starijeg od 50 godina zbog lošeg načina života, pušenja i slično, što su stvari koje možemo da popravimo. To bi značajno više doprinelo da se negativni prirodni priraštaj smanji - zaključuje demograf Nikitović.

SMRTNOST NAŠIH GRAĐANA IZUZETNO JE VISOKA KOD STANOVNIŠTVA STARIJEG OD 50 GODINA ZBOG LOŠEG NAČINA ŽIVOTA