RANKO PIVLJANIN

MILO PROTIV BAKA RATKE

SAMO BOG I MILO ĐUKANOVIĆ, NARAVNO NEZAVISNO JEDAN OD DRUGOG, ZNAJU KAKO JE CRNA GORA, ČLANICA NATO I DRŽAVA KOJA „POD SANKCIJAMA DRŽI RUSIJU“(OP. C. M. BEĆKOVIĆ) SEBI ZA NEPRIJATELJA, IZABRALA SEDAMDESETOGODIŠNJU STARICU IZ ZETE U ČIJU SU KUĆU, KAO DA OSVAJAJU SKADAR, PREKJUČE NAGRNULI POLICAJCI...

...Osim ovog, ispod krša i loma koji su u kući Ratke Knežević, majke Milana Kneževića, poslanika Demokratskog fronta, za sobom ostavili organi državne sile, izronila je gomila drugih i suštinskijih pitanja koja su se zakotrljala za staricom dok su je sa lisicama na rukama sprovodili do “marice” pa onda do suda - ne sa ciljem da nju procesuiraju, nego da druge zastraše. Pa da neka pribeležimo.

Da li se gospodin Milo Đukanović ikada zapitao je li normalno da u – barem formalnom - demokratskom poretku na kraju 20. i prvoj petini 21. veka jedan čovek bude vladar jedne države tri decenije, pa makar u osnovi toga stajao najiskreniji i najčestitiji poriv da joj se čini isključivo dobro?

Koje je to proviđenje odredilo i kada mu se i kako javilo da je baš on taj večito odabrani da razgrće more i za sobom vodi narod na putu prosperiteta Crne Gore i ko ga je ubedio da bi bez njega sve propalo, a da je sa njim sve neupitno, nesporno i sigurno?

Čime on to i koga još može ubediti kako ga na vlasti drži baš izborna volja građana, a ne to što je postao talac mafijaškog kartela koga je politički sponzorisao i da se našao u situaciji da ima milione evra, ali ne i ona dva bapska dinara da izađe iz kola u koje se uhvatio?

Da li se pre neki dan bar malo zamislio nad činjenicom da je jedan Nikšićanin ekspresno uhapšen i kažnjen sa 500 evra zbog toga što je priču direktora crnogorske policije nazvao prdnjavom, a da još niko nije kažnjen zbog povika “Milo, lopove”? Kakva je to država u kojoj je uobičajeni kolokvijalni izraz za praznoslovlje i batal priču uvredljiviji od apostrofiranja lopovluka premijera, predsednika, premijera, predsednika... Ili se, pak, u pervertiranoj stvarnosti koju je kreirao, ovo drugo smatra komplimentom i potvrdom uspeha?

Je li svestan da je u sramnoj kupoprodaji glasova na izborima glas jednog građanina Crne Gore odavno postao manje vredan od cene ostarele ovce koje se domaćin pod jesen oslobađa i koliki je stepen prezira koji gaji prema tom istom ucenjenom nesrećniku čija su vrednost i čast procenjeni na boks i po “marlbora” ili, u boljem slučaju, privremeno zaposlenje?

Da li se zapitao kako je došlo do toga da trećina i više stanovništva bude remetilački a ne konstitutivni faktor u državi i mogu li „interventne romske brigade“sa kantama boje i četkama baš tako lako prekrečiti istinu i istoriju?

Ako su mu građani sa severa Crne Gore ona “luda deca”, kako ih je krstio, zavedena velikosrpskom propagandom, ko su onda bili oni ljudi iz Kuča koji su se kroz kamenjar u velikoj koloni uputili u Podgoricu da šetaju i protestuju?

Koji je to skriveni motiv imao i čime je zaveden hodža Husein Hodžić, predsednik islamske zajednice Crne Gore za Budvu i Boku, kad se po Božiću pojavio na molebanu u Herceg Novom i održao besedu koja je u sebi nosila više tolerancije nego - da citiramo uhapšenog i osuđenog Miliju Goranovića - sva “prdnjava“nevladinog, vladinog i inog sektora na tu temu?

DA LI SE MILO ĐUKANOVIĆ IKADA ZAPITAO JE LI NORMALNO DA JEDAN ČOVEK VLADA TRI DECENIJE?

Može li on sebi racionalno objasniti kako su to Podgorici bliži, primera radi, Zagreb ili Tirana nego Beograd i kako to grad koji je odškolovao i udomio jednu celu Crnu Goru može biti njen neprijatelj? Da ne čeprkamo dalje i dublje po istoriji, ali da li je fakat kako su od 25 vojvoda Prvog srpskog ustanka njih 23 bili poreklom iz Crne Gore samo arhaična, guslarska fusnota koja nema baš nikakve veze sa ovim dobom i kako prošlost može samo da kvari i sputava, a ne i da obavezuje?

Je li on zaista ubeđen da su krupne i dalekosežne odluke, kakve su bile priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije i uvođenje Crne Gore u NATO, mogle i trebale da budu donete mimo volje naroda i da kao takve imaju stvarnu težinu?

Kakve veze sloboda veroispovesti, normirana istoimenim spornim zakonom koji je na noge podigao Crnu Goru, može imati sa imovinskopravnom regulativom, i to samo jedne verske zajednice?

I tako dalje i tako bliže.

Ali problem gospodina Mila Đukanovića, kako stvari stoje, neće biti ova pitanja, niti će mu se ona postavljati. Odgovaraće na mnogo prozaičnija i nedostojnija u skladu sa istim takvim ambijentom koji je napravio. Postavljaće mu ih baka Ratka.