MIROSLAV OLENJIN
MOJ MELBURNE, ZAGRLI ME
SA SVOJIM KULTURNIM KOLORITOM I SVIMA POZNATIM SPORTSKIM DOGAĐAJIMA, PETOMILIONSKI MELBURN POSLEDNJIH GODINA PREUZIMA PRIMAT NAD NEŠTO VEĆIM SIDNEJOM...
...Neko voli odmor u prirodi - planina, reka, kampovanje, svaka čast. Ja sam pak dete betona, volim velike gradove. Odrastao sam u strogom centru Beograda, preko puta Metropola, u famoznom krugu dvojke. Ujutro bi me budilo tandrkanje tramvaja. Od njegovog prolaska su se tresle i same zgrade. Ovde u Adelejdu živim na podaljoj periferiji, kao sav radan i pošten svet, ali uvek koristim priliku da skoknem do susednog Melburna. Tramvaji su tamo neobično brzi i agilni i samo šibaju uzduž i popreko gradskog jezgra načičkanog neboderima. Od raznolikosti i obilja svega i svačega zavrti vam se u glavi. Taman prođete jedan kompleks radnji i restorana, evo ga sledeći. I nema koga tamo nema. Grka i Italijana koliko hoćete. A i naših. Ako postoji neki evropski grad na južnoj hemisferi, to je onda Melburn.
Od Adelejda se putuje sedam sati kolima, ili sat i četvrt avionom. Melburn ima dva aerodroma. Talamarin je ogroman domaći i međunarodni vazdušni čvor sa četiri zasebne terminalske zgrade. Dotle su jeftiniji unutrašnji letovi usmereni na Avalon, koji je samo jedna oveća čekaonica sa nekoliko šaltera i toaletom. Oh da, i dva flipera, da ubijete vreme ako vam kasni avion. Avalon je udaljeniji od centra Melburna nego Talamarin, ali svejedno, tu je redovan prevoz turističkim busevima, po razumnim cenama. Ako sam već sleteo na Avalon, zašto bih odmah žurio u Melburn? Bliži je Džilong (Geelong), malo zapadno, lep obalski gradić koji ima sve - veliki Vestfild šoping centar, biblioteku u vrlo modernom stilu, uređenu rivu i botaničku baštu. Poseban doživljaj je krug helikopterom iznad marina i kupališta. Desetak minuta dođe $120. Pilot Dejvid je vrlo ljubazan i spreman da odgovori na sva pitanja.
Od Džilonga hvatam voz pravo do Melburna, što uzme pet dolara i sat vremena, s prolaskom kroz ravnicu i nova predgrađa. Sledećeg jutra se budim na severnom kraju centra grada, tamo gde već počinje Karlton. Sa ulice dopire tandrkanje tramvaja. Da li ću kroz zavese ugledati Metropol? Ne, vidim samo neboder u izgradnji i radnike u narandžastim prslucima. Na brzinu se spremam, jer nisam došao da sedim u hotelskoj sobi, i izlazim na toplinu i vrevu. Prvo ću do Queen Victoria marketa. Tamo obiđem gradsku pijacu i kod
Italijana doručkujem čorizo kobasice sa jajima i šunkom. Zatim se spuštam niz ulicu Elizabet, pored pekare “Borek”, pa do najbližeg Starbaksa. U Melburnu i Starbaks služi dobru kafu!
Šetam dalje niz Svonston do trga “Federation Square” i železničke stanice Flinders, glavnog znamenja grada. (Otvorite Google Maps i pratite me na svim ovim lokacijama.) Pređem stari most preko reke Jare. Desno od mene je korzo “South Bank”, sa malo gizdavijim restoranima i radnjama. Levo bi bila Rod Lejver arena u kojoj se održava Australijan open. Nastavljam ka jugu duž bulevara Sent Kilda. Moderni hoteli, poslovne zgrade, pa onda park i u njemu kolosalni “Shrine of Rememberance”, memorijal australijskim vojnicima palim u svim ratovima. Vredi odvojiti pola sata da se sve obiđe, posebno da se siđe u podzemnu kriptu. Neobična, upravo grobna tišina, nateraće vas da se zamislite nad sudbinama hiljada momaka stradalih na nama uglavnom nepoznatim ratištima.
Nazad na svetlo dana, i stižem do Albert parka. Jedno od meni najlepših mesta u celoj Australiji! Oko velikog jezera idu staze za šetnju i bicikl, golf tereni, sportske hale i trkalište Formule 1. Produžavam prema obali. Kuće malo starije, ne posebno velike, očigledno iz onog doba kad ovo nije bila tako skupa oblast. Sad se, po “leksusima” i “audijima” parkiranim ispred, može naslutiti ko tu živi. Konačno, šetalište duž plaže. Čuvena Sent Kilda. Galebovi, palme, kajakaši, biciklisti. Melburn ne izlazi na otvoreno more, nego se polukružno obavija oko zaliva Port Filip - voda tu nije talasasta, što čini da celo gradsko priobalje odiše upadljivim mirom. Ređaju se jahte i marine, ali i restorani za svakog, gde se za deset dolara može pojesti porcija ribe i pomfrita. Deci je ipak najinteresantniji luna park. Na kraju dana, s licem i dolakticama crvenim od sunca, hvatam tramvaj i vraćam se u centar. A tu opet hrane kakve zamislite, kineske, indijske, meksikanske, i uglavnom ništa od toga nije skupo.
AKO POSTOJI NEKI EVROPSKI GRAD NA JUŽNOJ HEMISFERI, TO JE ONDA MELBURN
Dobro Miroslave, raspisao si se o Melburnu, zašto sad ne rezervišeš karte i opet ga malo obiđeš? Pa i hoću. Eto me 8. februara, na tri dana, taman kad se završi tenis i raziđe gužva. Po meni najbolje vreme za posetu. Vodim Tomasa, najmlađeg od mojih četvoro, da vidi “Mel”. Možda mu se i dopadne.