MILOŠ ČOLIĆ
ČLANOVI NAPRED - OSTALI STOJ!
NAJVEĆE ŽRTVE PRIVREDNE REFORME 1965. U EX-YU BILI SU, KAKO JE DUHOVITO UOČIO EKONOMISTA MIROSLAV ZDRAVKOVIĆ, MAGARCI. TE ‘65. BILO IH JE 130.000, A VEĆ NAREDNE TEK 38.700. U SRBIJI DANAS NEMA MAGARACA...
...Tako bar pokazuje statistika Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) UN-A. Iako ih je u svetu 45 miliona, bez magaraca su statistički i naše prve komšije u Crnoj Gori i BIH. Ako ih nema u FAO bazama, ima ih na internetu. Prilažen i CV: “Na prodaju muški magarac, naučen da vuče zaprežna kola, a može i na samar da nosi”. Cena od 150 do 300 evra.
Posle mnogih ovdašnjih reformskih poteza, ma koliko bilo magaraca, možemo se osetiti namagarčeni. Jedna od kapitalnih, reforma pravosuđa 2009, kao cunami je za samo 48 sati počistila 1.000 sudija i tužilaca.
U reformskom zanosu isto ime sudije pojavilo se i na spisku reizabranih i nedostojnih. Pojedine sudije imenovane su na dve adrese u dva suda. Neki od njih postavljeni su u sud za koji nisu konkurisali. Reizabran je i umrli sudija. Petoro sudija je izvršilo samoubistvo. Ne manje od 20 razbolelo se i preminulo zbog reizbora. Pre reforme bilo je 780.000 nerešenih predmeta, a u 2012. više od tri miliona!
Ova reforma ne samo da je potkopala ionako porozne temelje srpskog pravosuđa već je poharala džepove građana koji po običaju pokorno plaćaju tuđe greške. Odlukom Ustavnog suda 2012. na posao je vraćeno 836 sudija i oko 75 zamenika javnih tužilaca.
Poreski obveznici uprkos svemu disciplinovano plaćaju visoku cenu partijskog zapošljavanja i otpuštanja
Tužili su državu tražeći izgubljene zarade, poreze i doprinose, sudske troškove i kamate. Sudije su pre toga neko vreme primali lične dohotke, što je plaćeno 3,2 milijarde dinara. Ukupno oko 45 miliona evra. Međutim račun koji su platili građani Srbije veći je od 50 miliona evra jer je reformski dug narastao pod teretom naknada za pretrpljenu duševnu bol i povrede časti i ugleda.
U pražnjenju džepova građana Srbije karikaturalne reforme po visini štete vode mrtvu trku sa partijskim zapošljavanjem i otpuštanjem. Brigade “naših” zaposedaju izmišljena radna mesta, gomilaju se “mrtve duše” u javnom sektoru, biraju “čisti kao suza” kadrovi od lokalnih samouprava do kliničkih centara. Svi do poslednjeg na jaslama poreskih obveznika.
Na mala partijska vrata ulaze “provereni kadrovi” i po osnovu ugovora o delu i privremenim i povremenim poslovima. U lokalnim samoupravama “deseterac”: zakonom je dozvoljeno da se na taj način uposli deset odsto od ukupnog broja zaposlenih.
Kako su ga dobili tako ga, ne svi, naravno, preko noći i gube. Neki od njih sudske hodnike posećuju češće nego dojučerašnja radna mesta, tvrdeći da su žrtve političke odmazde. Nije mali broj slučajeva da troškove i njihovih otkaza plaćaju građani Srbije.
Planiramo da javna preduzeća više ne budu partijske prćije, da se tamo pojedinci zapošljavaju kao direktori i da sedenje u foteljama bude jedino što rade. Nema više feuda, nema više preduzeća po partijskoj podeli, jer to Srbija više ne može da izdrži - govorio je Bratislav Gašić pre nego je dopao BIA. Nije Gašić prvi koji potcenjuje izdržljivost Srbije. A posla i poklona kao na reklami: A od kuma televizor? Ne - EMS.
Prvi postoktobarski guverner NBS Mlađan Dinkić pored skidanja inflacije, skinuo je i veći broj zaposlenih u centralnoj banci. Na putu do zgrade vlade u Nemanjinoj na pijaci Zeleni venac oko podneva zatekao je više službenika NBS sa zembiljama u rukama nego što ih je ikada video u zgradi u Ulici kralja Petra.
Sledećeg dana naručio je specijalan aparat za očitavanje otiska prsta zaposlenih. Nije imao poverenje u očitavanje kartica. U vreme njegovog mandata otpušteno je više od 1.000 zaposlenih, a onda su na adresu NBS počele da stižu tužbe: 10, 50, 100, 200, 400, 600... Protivzakonito otpušteni radnik sa pravosnažnom presudom dobio je u proseku 30.000 - 40.000 evra. Naknada otpuštenim u NBS iznosila je više miliona evra.
Prošle godine na letovanju začuo sam poznat glas. Bio je to gimnazijski drug uvek raspoložen, ali tada, čini se, posebno. Posle šest godina suđenja sa jednim republičkim zavodom, iz koga je bio otpušten, na ime neisplaćenih plata uz kamatu dobio je 50.000 evra. Trajalo je ali isplatilo se - rekao mi je.
Ta pravna borba otpuštenih za uskraćene lične dohotke kod mnogih traje duže. Iako Zakon o radu predviđa da radni sporovi treba da budu okončani za pola godine u Srbiji traju od osam do 12 godina. Ne zna se kome se manje žuri, da li sudovima ili poslodavcima. Po pravilu osnovni dug je dvostruko ili čak trostruko manjeg iznosa od zateznih kamata.
Poreski obveznici uprkos svemu disciplinovano plaćaju visoku cenu partijskog zapošljavanja i otpuštanja. Od julovskog do “žutog” i naprednjačkog ringišpila samozapošljavanja. Do kada? Do novih izbora.