PECA POPOVIĆ

TRIJUMF PRAZNOSLOVLJA

OVDE NIKAD NIJE ISTICANA VAŽNOST NEGOVANJA JEZIČKE KULTURE I NIKAD NIKO NIJE SNOSIO ODGOVORNOST ZBOG NAMETANJA DRIPAČKOG GOVORA U JAVNOM PROSTORU. ZATO SMO DOŠLI DO TAČKE DA UPRAVO TAJ STIL POSTANE PRAVILO OBRAĆANJA NAŠIH VISOKODOSTOJNIKA...

...Nikako da shvatim kako gospodin Trivan brani životnu sredinu, ali način kako se jedna gospođa bori protiv ekološki zatrovanog prostora jezika zaslužuje pohvalu. Poučan je njen rad protiv dominacije reči davno sukobljenih sa svojim značenjima. Bez obzira na to koliko prazan, govor podrazumeva uslov opstanka na političkoj sceni i jeste jedno od dostignuća ovdašnje nakaradne demokratije, on istovremeno upotpunjuje sliku našeg opšteg poraza! Taj poraz je pravi razlog nastanka Rečnika suvišnih reči (Knjižarnica Zlatno runo i Institut za evropske studije iz Beograda). Kako autorka Gordana Đerić u uvodu piše, knjiga je izraz sumnje u verodostojnost upotrebe reči i pokušaj svođenja reči, pojava i fenomena koje one označavaju na odgovarajuću meru u okviru referentne stvarnosti. Rečnik je podsticaj da se “utvrdi o čemu se izgovorenom rečju zapravo (ne) govori”.

Formalno Rečnik suvišnih reči predstavlja zbirku primera reči i izraza koji su se rastali ili sa značenjem i smislom, ili sa vremenom i kontekstom u kome se upotrebljavaju ili sa jezičkim standardom, stilom i dobrim ukusom pa nam poručuje da ih izbegavamo. Sabirajući nekorisne reči svakodnevnog govora Rečnik je pokušaj traženja novog načina da se savlada razlika između stvarnosti kakva jeste i jezika kojim se opisuje ta stvarnost. Nakon propasti Jugoslavije u Srbiji (i nekim novonastalim državama) došlo je do ozbiljnog onepismenjavanja, rasknjiževljavanja i dekultiviranja javnosti i medija. Na ruševini velike države ostala su i groblja potrošenih i suvišnih (novom sistemu) nepotrebnih reči. Zahvaljujući nosiocima tranzicije reči su postale žrtve brojnih manipulacija. Dominacijom “podobnih bez svojstava” one su, ni krive ni dužne, uspešno posvađane sa svojim pravim značenjima i stavljene na stub srama. Zbog toga smo došli do tačke da je izveštačenost jezika postala privlačnija od jezičke preciznosti. Poražavajuće stanje jezika, ne samo u politici, medijima, obrazovanju, u službenoj prepisci, već i tamo gde bismo to najmanje očekivali, motivisalo je lingvistu i antropologa Gordanu Đerić da među prijateljima i kolegama sprovede anketu o stradanju govora i eskalaciji novokomponovanih tvorenica, školskih primera ispraznosti i nakaradnosti jezika, mafijaškog jezika i novogovora nastalih na upotrebi reči drugačijeg značenja od ustaljenog. Rezultat istraživanja apeluje na ozbiljno čišćenje jezika!

NAŠI STRUČNJACI ODAVNO PRIMEĆUJU VIDAN PAD UPOTREBE REČI KOJE SE ODNOSE NA ČOVEKOVE MORALNE CRTE

Jezik je uvek govorio o društvu i o onome koji govori. Zato smo sve više zatrpani rečima i pojmovima koji baš ništa ne znače. Ovaj rečnik predstavlja taj tužan popis. Ukratko, od A do Š, od abnormalnosti (nova normalnost) do šunda (profitabilna kultura). Recimo: Analitičar, društveno angažovan intelektualac, borba protiv nasilja, brutalno iskreno, visok nivo saglasnosti, višak istorije, vladavina prava, vodeći lider regiona, vrhunac kulminacije, gep, gori tviter, dve Srbije, društvo jednakih šansi, duplo manje, evaluacija, evropski identitet, emancipatorski potencijal, estradna umetnica, implementacija, izprozivati, izdefinisati, izdominirati, izignorisati, iskomentarisati, iskomunicirati, ispozirati, ispregovarati, ispoštovati, jačanje privatne inicijative, ključni igrač u regionu, koučing, kultura poraza, kruna karijere, laka zabava, mapa puta, megaekskluzivno, međunarodno prisustvo, misleća javnost, modna ikona, nedozvoljene supstance, netaknuta priroda, normalizacija odnosa sa Kosovom, nulta tolerancija na korupciju, otvoren poziv, po difoltu, politička korektnost, tolerantnost, transparentnost, spinovanje javnosti, šerovati... Većina reči koju ovaj Rečnik predlaže za zaborav svedoči o praznoslovlju. I to je najveća pouka ovog rada: Prazan jezik je uvek u funkciji skrivanja istine. Naši stručnjaci odavno primećuju vidan pad upotrebe reči koje se odnose na čovekove moralne crte, kao što su pristojnost, saosećanje, strpljenje, ljubaznost ili čestitost. Sve je manje izraza koji govore o zajedništvu. Zauzvrat obogaćeni smo neverovatno iskovanim klišeima, poštapalicama, eufemizmima, varvarizmima, hiperbolama na naslovnim stranama i rečima koje su na ulici dobile sasvim nova značenja. Kada bi u nacionalnim institucijama bilo više savesnih čuvara pred riznicom jezika, manje bismo se grozili pred rogobatnim rečima i izrazima kojima smo zasuti. Tim rečima i kovanicama koje se poput modernih virusa šire i razaraju naše dugo stvarano jezičko tkivo. Nisam pozvan, ali znam da smo bez svog jezika baš - ništa. 