Više mi je štete naneo karikaturista nego sve evropske vojske zajedno
Knjige sa ilustracijama čuvenog holandskog karikaturiste Lujsa Remerkersa, reprint rukopisnih rovovskih novina koje su srpski vojnici pisali na Solunskom frontu, niz primeraka satiričnih časopisa i rovovskih novina, kao i tumačenje političkih događaja iz
Sve ovo i još mnogo toga čeka posetioce izložbe Instituta za istoriju oglašavanja iz Beograda „Rat i humor 1914 - 1918“, koja je otvorena u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, a čiji su autori Vladimir Čeh i Milan Ristović. Cilj izložbe je da prikaže uticaj humora i satire u štampanim medijima tokom Prvog svetskog rata.
Centralno mesto na izložbi imaju dve knjige sa ilustracijama čuvenog holandskog karikaturiste Lujsa Remerkersa, zbog čijih je radova Nemačka optužila Holandiju za kršenje ratne neutralnosti. Knjige, za koje je predgovor napisao bivši američki predsednik Teodor Ruzvelt, Mihajlo Pupin je 1932. poklonio Beogradskom univerzitetu, što potvrđuje svojim potpisom. Knjige su danas u vlasništvu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pored njih i drugih izdanja u vezi sa ratom i humorom, na izložbi je prikazan reprint rukopisnih rovovskih novina koje su srpski vojnici pisali na Solunskom frontu, kao i niz primeraka satiričnih srpskih časopisa i rovovskih novina britanskih i francuskih vojnika. Neke od njih, poput francuskog Bajoneta, imale su i temate o vinu, a jedno od izdanja tumačilo je dnevnopolitičke događaje iz vizure Čarlija Čaplina.
Kako za „Blic“objašnjava autor Vladimir Čeh, odabrani artefakti sa obe zaraćene strane na izložbi „Rat i humor 1914 1918“posmatrani su kao istorijski dokumenti, komunikacione alatke, bez vrednovanja ideja koje prenose, iz političkog, vojnog, društvenog ili nacionalnog aspekta.
Prema njegovim rečima, u foajeu galerije u Muzeju Vojvodine,
u duhu današnje skraćene komunikacije porukama sa ograničenim broju znakova, u samo tri slike vidi se cela priča „rat i humor“.
GVOZDENA MEDALJA
- Na prvom panelu je povod, moto ove izložbe: „Više mi je štete naneo britanski karikaturista Džejms Gilrej nego sve evropske vojske zajedno“, reči koje je izgovorio Napoleon pre dve stotine godina (Džejms Gilroj je bio britanski karikaturista, otac savremene političke karikature). Na drugoj je vidljiv način realizacije svakog rata: karikatura Roberta Majnora u američkom časopisu „The Maces“1916. godine „Konačno, idealni vojnik“. Reč je o crtežu na kome lekar posmatra regruta snažnog tela, bez glave. Poslušnika, idealnog vojnika koji neće razmišljanjem ugroziti ideju vođe. Konačno, na trećem se vidi uvek isti, tužni kraj: jedva preživelom vojniku, za unakaženo telo, zanavek invalidu, vlast će ili obećati malu, gvozdenu medalju, kao na karikaturi drugog američkog karikaturiste Roberta Slouna, ili, pedeset godina pre nje, u našoj priči „Sve će to narod pozlatiti“. To je ta cela, crnohumorna, ratna istina u tri slike - kaže Čeh.
Kako ističe, u sali se može videti kako su se humorom bavili mediji: časopisi, vojničke novine, razglednice i plakati.
- Ilustracija snage propagande poruke svakako je i iskaz jednog korumpiranog američkog političara s kraja devetnaestog veka: „Nije me briga za tekstove u novinama. Moji glasači ionako ne umeju da čitaju. Brinu me karikature, jer ne mogu da ih sprečim da gledaju slike“. Projekat „Rat i humor“se bavi baš tom temom: „umetnošću ubeđivanja karikaturom“, sportskim rečnikom rečeno, u napadu i u odbrani. U napadu, humor koristi država u manipulaciji populacijom: svojom - prikrivajući ciljeve i animirajući za saradnju i protivničkom - prikrivajući i šireći strah - priča nam Čeh.
U odbrani ga koriste karikaturisti, pojedinci koji nisu pristali da budu influenseri u ime države kada je izbio rat, već su antiratne stavove iznosili i posle toga.
ROVOVSKE NOVINE
- Tamo gde je to bilo moguće, s obzirom na aktivnosti državne cenzure, necenzurisano u odbrani humor koriste i vojnici u rovovima boreći se protiv ratne propagande i braneći se od svojih stavova. Činili su to rovovskim novinama, možda najzanimljivijem delu izložbe, s obzirom na činjenicu da se o toj vrsti medija malo zna. Rovovske novine bile su uobičajena pojava na ratištu širom Evrope, s obe strane fronta. Neke su bile jednostrana, rukopisna izdanja, druge su bile pravljene na štamparskim presama koje su vojnici nalazili u ratom razorenim gradovima. Pored novina, velike tiraže imale su u vreme Velikog rata humorne poruke na razglednicama. Imitirajući tada veoma popularne praznične čestitke, ratne razglednice postale su ono što su danas emotikoni - alatka za nadogradnju pisane poruke objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ratni humor je satiričan, ironičan, sarkastičan, često crn, a što se estetskih karakteristika tiče, veće su sličnosti nego razlike u crtačkim školama.
- Bitno je znati da su najveći deo ilustracija i karikatura tog doba radili poznati i priznati, školovani umetnici. Primetio sam, ne želeći da izigravam kvalifikavanog istoričara umetnosti, da su u većini država na karikaturama prevladavali crveni i crni tonovi, osim u dobrom delu ruskih ilustracija, optimističkih boja u pesimističkim porukama. U segmentu sa nemačkim artefaktima, mogu se videti rešenja od pre 100 godina, čiji crtež izgleda isto kao što izgledaju neki od stripova sedamdesetih godina prošlog veka. Kad sam prvi put video ta rešenja, učinilo mi se da sam nabavio pogrešno godište časopisa - priseća se Čeh.
Kako ističe, humor je jedino sredstvo komunikacije koje ljudima omogućava da se smeju i misle u isto vreme te da je zato neophodno pažjivo, između redova, „čitati“poruke koje se šalju.
BRITANSKI HUMOR
- U vreme rata nemački i francuski humor bili su često osvetoljubivi, mada ima i drugih primera. Na jednoj francuskoj razglednici vojnik govori drugom vojniku u rovu o ratnim nedaćama: „Nadajmo se da će oni izdržati!“„Ko?“„Naravno, civili...“Poznato i je da Britanci mogu da se smeju sebi samima i jedan drugom, zajedljivim iskazima kao što je: „Draga mama, ovde strava. Prodaj svinju. Iskupi me odavde“„Dragi Džone, svinja otišla. Vojnik ostaje.“Britanski humor imao je bitan uticaj ne samo na populaciju nego i na razvoj ove ratne discipline - kaže Čeh uz napomenu da bi teško mogao da izdvoji čija škola je najbolja.
- Godinama sam mislio da su Nemci i Austrijanci operisani, da nemaju smisla ni osećanja za humor... Greška. Briljantna rešenja, bez obzira na poruku koju šalju, daju se videti na izložbi - poručuje Čeh.
Nije me briga za tekstove u novinama. Moji glasači ionako ne umeju da čitaju. Brinu me karikature jer ne mogu da ih sprečim da gledaju slike