Originalni Napoleonov potpis u Beogradu
U Muzej knjige i putovanja u Beogradu stigao je vredan dokument iz 1807. godine sa originalnim potpisom francuskog imperatora Napoleona I Bonaparte (1769 - 1821).
Dokument će već od ponedeljka biti u stalnoj postavci Muzeja knjige i putovanja, otvorenoj za javnost.
Dokument na pergamentu, neuobičajeno velik za to vreme ratova i kriza, dimenzija 54x42,5cm, potpisan je u Palati Fontenblo u Parizu 27. septembra 1807. Njime se iskazuje milost prema dezerteru Aleksandru Bernaru Radelskom osuđenom 1806. na “šesnaest godina nošenja kugle sa okovima i 1.500 franaka kazne”, uz obrazloženje “dajemo prednost milosrđu nad strogosti zakona”.
SLAVA ZAKONIKA
Imperator i jedan od najslavnijih vojskovođa u istoriji potpisao se samo sa “Napoleon”, a uz njegov stoje još tri potpisa. Najznačajniji je onaj nadkancelara Francuske imperije, Žan-žak Režija de Kambaseresa (1753 1824), vojvode od Parme, predsednika komisije za pomilovanje i jednog od autora Napoleonovog zakonika za koji je i sam Bonaparta izjavio: “Slavu mojih 40 pobeda pomračiće jedan Vaterlo, ali slavu moga zakonika ništa neće zaseniti”. Ostali potpisnici su tadašnji francuski ministar pravde, senator i vojvoda Klod Ambroaz Renjije (1746 - 1814) i državni sekretar, vojvoda i jedan od najbližih Napoleonovih saradnika Ig Bernar Mare (1763 - 1839).
- Ono što me je posebno fasciniralo kod ovog dokumenta jeste to što je zarobljenik slovenskog porekla, iz posebne jedinice francuske vojske koja je formirana od bivših zarobljenika i stanovnika osvojenih teritorija. Zatim, to je svedočanstvo o neprikosnovenom pravnom uređenju Francuske imperije: jedan običan dezerter prošao je komplikovane sudske procese, a na kraju, da bi bio pomilovan, odobrenje je moralo da potpiše troje visokih državnih činovnika i sam imperator! izjavila je Gorica Lazić, advokat i potpredsednica Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” pri kojem su otvoreni Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti.
Inače, pomilovanje koje se pominje u dokumentu je posledica dekreta donetog u carskom logoru u Tilzitu (današnjem Sovjetsku) od 23. juna 1807, pred kraj rata Četvrte koalicije u ko
jem je Francuska porazila Rusiju. Već početkom sledećeg meseca potpisan je Tilzitski mir između Francuske, Rusije i Pruske kada su se Napoleon i ruski car Aleksandar I Romanov ujedinili protiv Britanskog carstva, a Prusi bili primorani da se odreknu više od polovine svoje teritorije. Istim sporazumom Francuzima su predata jonska ostrva i Kotor, koje su prethodno osvojili ruski admirali Ušakov i Senjavin, a Napoleon se obavezao da neće progoniti Crnogorce zbog njihove borbe protiv Francuske na strani Rusije. (Pod vođstvom vladike Petra I Petrovića Njegoša, uz rusku i britansku pomoć, Crnogorci su 1813. povratili Boku Kotorsku).
IMPERATOR I SRBI
Dokument će već od ponedeljka biti u stalnoj postavci Muzeja knjige i putovanja, otvorenoj za javnost.
- U našoj redovnoj turi već planiramo da istaknemo i vezu Napoleona sa Srbijom, koja je višestruka i kompleksna. Napoloenova osvajanja i diplomatske akcije uveliko su se odražavala na Prvi srpski ustanak. Poznata je tvrdnja da se divio Karađorđu, kojeg je smatrao najboljim vojskovođom na svetu, a srpske vojskovođe su mu, na neki način, okončale karijeru: od 37 ruskih generala koji su učestvovali u Borodinskoj bici, čak desetorica su bili Srbi ili srpskog porekla - ističe Viktor Lazić, predsednik “Adligata”.
Imperator i jedan od najslavnijih vojskovo a u istoriji potpisao se samo sa “Napoleon”