NEZABORAVNE GRACIJE I DEČKO KOJI OBEĆAVA
Čovek ima pravo, a možda i obavezu da potraži svoj komad sreće, bez obzira na to kada se to događa, kaže reditelj Milan Karadžić.
Na sceni Zvezdara teatra 7. februara je premijera, ili bi možda mogli reći premijerna obnova predstave „Tre sorele“Stevana Koprivice, u režiji Milana Karadžića.
Ljubitelji teatra koji su nešto duže mladi – jer danas ako nisi pošto-poto mlad možeš računati da skoro pa nisi ni živ – sećaju se veoma popularne, s razlogom rado gledane predstave „Tre sorele“koja je, kako je juče na konferenciji za novinare rečeno, iz tehničkih razloga skinuta sa repertoara pre 16 godina. Ali, ostala je žal i žudnja za njom, te ju je ista umetnička ekipa iznova postavila na scenu, ali u novom, obnovljenom ruhu; od kostima i dekora do rediteljskog sagledavanja teksta.
U stvari, nije baš sasvim ista ekipa. Tri sorele Nera, Roza i Bjanka su i dalje Nataša Ninković, Sloboda Mićalović i Ana Franić, ali dečko koji unosi nov dah u njihove živote Damjan – nije. Tu je ulogu nekad tumačio Andrija Milošević, a sada Aleksandar Radojičić.
Koprivica je, podsetimo, ovaj svoj komad o devojkama u malom primorskom mestu u negdašnja vremena, njihovoj čežnji sputanoj patrijarhalnim miljeom, pisao inspirisan legendom, a u susret skorašnjoj premijeri reditelj Milan Karadžić napominje: „Kada sam prvi put radio ’Tre sorele’, imao sam nameru da napravim varijaciju na temu ogleda o ženskoj pobuni protiv tradicije, dogme, patrijarhalne postavke sveta koja, pogotovo u malim mestima, znaju da okuju lepotu i slobodu. Tri sestre, tri mlade žene bivaju zaintrigirane pojavom zanimljivog muškarca i po prvi put u životu se odvaže da se bore za pravo na sopstveni san.“Dodaje da se vreme u kome živimo promenilo, ali ....
- Osnovni motiv ženskog
angažmana ostao mi je intrigantan u ovom komadu. Šta ako to nije pobuna mladosti, šta ako je to zapravo konstanta, večno traganje za srećom ma koliko opasno to bilo. Zato sam, svesno, ostavio junakinje onakvima kakve jesu, ali sam im dodao breme godina i suprotstavio ga izazovu muškarca koji ima mladost onakvu kakvu su one imale, ali je nikada nisu iživele. Udaljujući se od pomalo izraubovanog “žala za mladost”, usmerio sam fokus ka pravu, a možda i ljudskoj obavezi, da pronađe komad sreće bez obzira na to kada se to događa, pa makar to bio i samo privid - navodi Milan Karadžić.
U svom osvrtu na ulogu i predstavu Nataša Ninković je, između ostalog, rekla: „U mom sećanju prethodna predstava je vezana za smeh i komično. Ne kažem da toga sada nema, ima ga, ali je sada snažnije prisutna ta borba za pravo glasa, za pravo na ljubav...“
Ana Franić je istakla zadovoljstvo što se baš sa ovom ulogom i ovom predstavom, posle 6,7 godina, vraća na pozorišnu scenu, a Sloboda Mićalović se posebno osvrnula na glumačko i scensko „nošenje, pokrivanje...“tog bremena godina.
U glumačkoj ekipi još su i Milutin - Mima Karadžić (Marko) i Dragan Petrović Pele (Jojo) koji je na pomenutoj konferenciji za novine rekao da je reditelj Milan Karadžić ovu predstavu radio „u ključu magičnog realizma“, da bi evrentualno mogli reći da je reč o „komičnoj elegiji“... Te praćen smehom dao svoj osvrt na pitanje vremena i prolaznosti rekavši: „Čovek legne mlad i iznenadi se koliko je ostario do jutra, a živimo u vremenu u kom sveća gori tri puta duže nego nekad.“Scenografiju potpisuje Geroslav Zarić, kostimografiju Zora Popović, a muziku Zoran Erić.
Osnovni motiv ženskog angažmana ostao mi je intrigantan u ovom komadu MILAN KARADŽIĆ REDITELJ