U POTRAZI ZA NOVOM GENERACIJOM INŽENJERA

U odnosu na ljudsku inteligenciju, prednost veštačke je što uči na sopstvenim greškama. Ona je donela opšte primenljiv alat, kao što je to nekada učinila struja, od chatbotova koji uverljivo oponašaju odgovore bankarskih službenika, do softvera koji vam automatski predlaže odgovarajuće proizvode tokom onlajn kupovine.

Ovim rečima Nemanja Đorđević iz Inicijative „Digitalna Srbija“objašnjava kakve prednosti donosi veštačka inteligencija, a zbog kojih je i Vlada Srbije krajem prošle godine usvojila i petogodišnju Strategiju razvoja veštačke inteligencije. Trenutno nekoliko naših kompanija i instituta razvijaju proizvode zasnovane na ovoj tehnologiji. U tom će doprineti i novi Master 4.0 studijski program, za koji naš sagovornik vidi od velike važnosti jer će omogućiti studentima da realizuju praktične projekte u kompanijama, gde će ih voditi mentori koji razumeju kako se znanje pretvara u proizvod.

Osnovni cilj studijskog programa Master 4.0: Industrija 4.0 je obrazovanje nove generacije inženjera spremnih za poslove budućnosti. Čime će se konkretno baviti ovaj novi program koji zajednički organizuju Mašinski i Matematički fakultet? Ko su kreatori i kada počinje?

- Ovaj Master 4.0 program predstavlja timski poduhvat dva elitna fakulteta da studente pripreme za realan rad u kompanijama koje stvaraju digitalne proizvode, ili u pametnim fabrikama koje primenjuju napredne informacione tehnologije. Naša članica Infostud grupa je prethodno sprovela istraživanje kroz koje smo naučili da 95 odsto IT kompanija u Srbiji ima poteškoća sa nalaženjem odgovarajućeg kadra, pre svega zato što savremeni poslovi zahtevaju povezana znanja iz više oblasti. Zbog toga smo zajedno sa Ministarstvom prosvete napravili javni konkurs gde smo pozvali sve fakultete u Srbiji, i državne i privatne, da pomognu industriji i izgrade nedostajuće mostove između IT i biznis znanja. U ovom trenutku je akreditovano tri Master 4.0 programa u Srbiji. Upis je u toku i traje do 13. februara.”

Ko će biti predavači? Na koji način će studenti učiti o konceptu pametne fabrike i digitalizaciji tradicionalnih industrija?

- Mašinski i Matematički fakultet su pripremili 26 predmeta (kao što su mašinsko učenje, robotika, veštačka inteligencija, ali i savremeni menadžment i upravljanje lancima snabdevanja), koja će voditi 43 predavača i to ne samo sa ova dva fakulteta, već i sa inostranih univerziteta. Njima će se pridružiti i 12 stručnjaka iz 23 različite kompanije. Za prvu generaciju je obezbeđeno ukupno 35 mesta, od čega 15 budžetskih, a za pet najboljih Digitalna Srbija je spremila bezuslovne stipendije.

Takođe, baviće se i robotima. Kako će nova tehnologija uticati na radna mesta u srpskoj privredi? Da li ima razloga za strah ili će se, naprotiv, kreirati neka nova, dosad nepostojeća zanimanja?

- Mene više brine alternativna budućnost u kojoj ljudi rade robotske poslove umesto robota. Poslovi nestaju i nastaju automatizacijom poslovnih procesa još od vremena parne mašine i to nije novost. Nas neće ostaviti roboti bez posla, nego loše obrazovanje. Specifična nova zanimanja su dobra vest, jer mogu da odgovore na specifična interesovanja pojedinaca (tako sada imamo ljude koji razvijaju igre za telefone, ali i kostimografe koji dizajniraju odeću za leteće dronove). Što ste više formalno kvalifikovani i što je kreativniji vaš posao u ovom trenutku na tržištu, manja je verovatnoća da će vas bilo ko ili bilo šta zameniti.

Kakva je uloga Inicijative „Digitalna Srbija” u novom Master 4.0 programu i da li planirate nove aktivnosti u istom smeru? Kakva je bila saradnja obrazovnih institucija i IT sektora?

- Mi smo pre svega otvorili dijalog između akademske zajednice i privrede, a posebno sam ponosan na javni konkurs koji nam je doneo čak četiri različita programa i to ne samo u Beogradu, već i u Kragujevcu i Nišu. Želimo da nastavimo sa razvojem novih Master 4.0 programa, i upravo spremamo novi poziv koji bi spojio umetničke i tehničke fakultete, jer smo prošle godine utvrdili da se u Srbiji izdvajaju kompanije orijentisane na razvoj videoigara.

Mene više brine budućnost u kojoj ljudi rade robotske poslove umesto robota. Ne uzimaju roboti poslove, već loše obrazovanje.