VUK JEREMIĆ

Izbori će biti čistilište, pokazaće ko je prava opozicija

Nismo u Savezu za Srbiju znali za plan Nebojše Zelenovića i Saše Paunovića. Jedan od njih nas je nedavno uveravao da će sigurno bojkotovati i lokalne izbore - kaže u intervjuu za „Blic“Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke.

Tvrdio je, kako kaže, da bi mu se pre vremena raspala lokalna koalicija pa da zato ne može da objavi bojkot na lokalu. - Istina je da pod ovakvim okolnostima isključivo Vučić odlučuje ko će pobediti, a ko izgubiti u Šapcu i Paraćinu i da bi njih dvojica najbolji doprinos zajedničkoj borbi mogli da naprave tako što bi učinili da bojkot bude najuspešniji upravo u ta dva grada - kaže Jeremić.

Paunović je u intervjuu za „Blic“rekao da se ne pitaju u SZS svi jednako i da nisu svi donosioci odluka te da su pojedini zbog toga iznenađeni njihovim stavom da treba da se izađe na izbore u Šapcu i Paraćinu. Da li se osećate prozvanim?

- Naravno da je mislio na mene i da mu je namera bila da uvredi Narodnu stranku. To dosta govori o njegovom mentalnom sklopu, u kojem poštovanje partnera i dogovorenih pravila nemaju neku naročitu vrednost, već se stvari rešavaju domunđavanjem sa onima koje on doživljava kao moćne. Zato me ne bi iznenadilo ni kada bi se uskoro otkrilo da se o svom izlasku na izbore dogovarao sa nekim još moćnijim u ovoj zemlji. Ali mislim da je to ipak samo izgovor i da je pravi razlog zašto nije pokušao da razgovara sa mnom to što je ispravno procenio da ja ne bih imao razumevanja za šibicarenje.

Do kada očekujete da će vam saopštiti konačnu odluku, hoće li izaći na izbore?

- To zaista više nije bitno. Ko u glavi još nije raskrstio sa doživljajem politike kao sredstva za ostvarivanje ličnih i partijskih interesa, samo nam je teret.

Šta će se dogoditi ukoliko definitivno odluče da izađu na izbore?

- Iz Narodne stranke će biti isključen svako koji bude nastupio u bilo kojoj formi na Vučićevim lažnim izborima. Zbog njihove nespremnosti da se solidarišu u bojkotu sa ostatkom Srbije, raspustili smo Gradski odbor u Šapcu, koji trenutno učestvuje u vlasti i koji je bio jedan od naših najjačih odbora u zemlji. Način na koji danas vodimo stranku, sutra ćemo voditi državu – principijelno, transparentno i bez trgovine javnim interesom.

Paunović kaže i da „SZS nije takva organizacija da iz nje neko može da bude isključen“. Šta ćemo s tim?

- Ništa. Koliko god da mu je stalo da i nakon 20 godina na vlasti, od kojih je poslednjih 16 na mestu predsednika opštine, nastavi da upravlja Paraćinom, ne verujem da će sebi dozvoliti da Demokratska stranka zbog njega dođe u situaciju da se povlači iz Saveza za Srbiju, sada kada je opozicija konačno ujedinjena.

Kako ide kampanja bojkota. Jeste li zadovoljni?

- Jesam. Nakon gotovo osam godina lutanja i samodestrukcije, opozicija se po prvi put ujedinila, a to je najvažniji preduslov da bi se uzdrmao režim. Narodna stranka se od svog osnivanja zalagala za jedinstvo i prvi smo, još u avgustu, proglasili bojkot. Zadovoljan sam što smo konačno svi u istom taboru, objedinjeni u nameri da ne pristajemo na dalja poniženja. Svašta je pokušao da bi nas u tome omeo, spuštao cenzus, nudio mito, podsticao netrpeljivosti u našim redovima – bez uspeha. Stvar je sada veoma jednostavna: ako ste zadovoljni stanjem u državi i želite da tako ostane još najmanje četiri godine, izaći ćete na izbore i glasati za bilo koju od ponuđenih lista. Ako niste, ostaćete kod kuće.

Da li lično obilazite Srbiju? Kakav je odziv građana, podržavaju li bojkot?

- Naravno da obilazim. Sve je više ljudi kojima je preko glave životarenja u Vučićevoj prokletoj avliji. Naš zadatak je da im ukažemo na to da je bojkot najefektniji način da svoje nezadovoljstvo izraze. To nije nimalo jednostavno, u ovakvim medijskim okolnostima. Režim je već pokrenuo sistem prinude zaposlenih u javnom sektoru za obezbeđivanje kapilarnih glasova. Kako vreme bude odmicalo, pritisci će biti sve veći i ljudi će krenuti da se bune i komešaju. To neće moći da se sakrije, koliko god se to pokušavalo.

Koji god postotak izlaznosti da se proglasi za cilj, režim će ga dostići, jer u potpunosti kontrolišu izborni proces i nije im problem da ukradu i krivotvore

Da biste rekli da je bojkot uspeo, koliko treba ljudi da (ne) izađe?

- Insistiranje na tome da se sve svede na cifru je zamka u

koju ne smemo da upadnemo. Koji god broj da se proglasi za cilj, režim će ga dostići jer u potpunosti kontrolišu izborni proces i nije im problem da ukradu i krivotvore koliko god bude potrebno – 50, 60, 65 posto... Ali to će biti Pirova pobeda, jer je bojkot već uspeo činjenicom da u novom sazivu parlamenta više neće biti prave opozicije. Ne može se građanima, a ni međunarodnoj zajednici, prodati priča da su Šešelj, Čanak, Četka i Zvono opozicija - to nije održivo stanje. Vrlo brzo će postati jasno da takve institucije nemaju legitimitet i da je izlaz iz političke krize moguć jedino kroz izbore, ali zaista slobodne, uz ispunjavanje svih zahteva koje su u vezi sa tim postavili opozicija i građani.

Zar ne mislite da biste lakše profilisali stranku i politiku kada biste bili parlamentarna opozicija?

- Naravno da bi bilo lakše - i to ne samo iz finansijskih razloga. Narodna stranka je u tom smislu možda i na najvećem gubitku od svih, imajući u vidu kakva je mogla biti naša poslanička grupa, sa pojačanjima poput Siniše Kovačevića, Zdravka Ponoša, Vlade Gajića... Odustali smo i od stotine odborničkih mesta koje bismo sigurno osvojili širom Srbije, jer smo u mnogim opštinama danas najjača opoziciona organizacija. Ali mi nismo u ovom poslu iz ličnih interesa, da bismo obezbedili privilegije i parazitirali u ovom naopakom sistemu, već da bismo taj sistem

razmontirali. Da bi došlo do promena, neophodno je da ljudi steknu poverenje u one koji se za promene zalažu. A to ne može ako niste u stanju da održite reč i pokažete da ste spremni na odricanje zarad viših interesa. Ovi izbori će u tom smislu biti veliko čistilište, jer će se jasno pokazati ko je zaista opozicija Vučiću, a ko Vučićeva opozicija.

Šta je dugoročni plan bojkota?

- Da Srbija postane normalno mesto za život. Da mladi ljudi prestanu da odlaze u inostranstvo u većem broju nego za vreme ratova. Da Olja Bećković bude uticajnija osoba u zemlji od Bebe Popovića. Da kada pukne afera odgovorni podnesu ostavke. Da ponovo bude čast biti policajac ili prosvetni radnik. Da ljudi poput Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz „Krušika“, bivaju nagrađeni, a ne hapšeni i uklanjani s posla. Da se odmorimo od političara. Da Željko Mitrović plati porez. Da vlast bude lako smenjiva. Da osetljive državne pregovore ne vode poluinteligentni, tajno i bez institucionalnog okvira. Da država ne daje subvencije proizvođačima narkotika, kao u Jovanjici. Ništa se od toga neće dogoditi sve dok je Vučić na vlasti, a najbrži put do njegove smene vodi preko totalnog bojkota lažnih izbora na proleće.

Imamo jezivu podelu u društvu, za koju su zaslužni i vlast i opozicija. Ljudima se osporava pravo da budu između, da budu objektivni. Kako smo došli u situaciju „ako nisi sa mnom, protiv mene si“?

- Ta situacija je neizbežna posledica uspostavljanja totalitarne piramide vlasti na čijem se vrhu nalazi radikalski huligan koji celog života seje frustraciju i mržnju prema svima koji mu se ne pokoravaju i drugačijih su političkih uverenja, nacije ili vere. Ko prema ovoj oceni ima rezervu, predlažem mu da pogleda film „Vladalac“, zbog kojeg se njegovi autori ovih dana na monstruozan način vređaju i napadaju, a što je najbolja potvrda istinitosti njegovog sadržaja. Od „sto muslimana za jednog Srbina“90-ih do „tajkunsko-izdajničke opozicije“danas, govor mržnje je okosnica Vučićevog političkog delovanja. ■

DUGOROČNI PLAN BOJKOTA JE DA SRBIJA POSTANE NORMALNO MESTO ZA ŽIVOT