RADOŠ BAJIĆ

LAŽI O VELIKOSRPSTVU

SEĆAM SE... JOŠ U VREME KADA JE TOMA NIKOLIĆ BIO, ŠTO SE NI SAM NIJE NADAO, NI MANJE NI VIŠE NEGO PREDSEDNIK SRBIJE - NA PITANJE ZBOG ČEGA NEMA PROFIL NA DRUŠTVENIM MREŽAMA, ON JE ODGOVORIO OTPRILIKE OVAKO: „POKUŠAVAO SAM, ALI UVEK KADA BIH HTEO DA SE UKLJUČIM I USPOSTAVIM VEZU, ONA JE BILA ZAUZETA???“

...Izvinjavam se i njemu i čitaocima ako nisam naveo tačan citat. Ne daj Bože da u bilo čemu podsećam na bivšeg predsednika, ali ipak, moram da priznam da smo doživotni stanovnik Dedinja na račun građana Srbije i ja u nečemu slični. Sličnost je u tome što ni ja nisam posebno vičan sa tehnikalijama. Kada hoću nešto posebno da pogledam na televiziji, onda molim suprugu da mi namontira kanal koji tražim – jer ja čim uzmem daljinac u ruke pod obavezno nešto premakarim, dekodiram i izbutam...

E, tog dana popodne moja Milena je otišla kod dece na kafu, ja prilego, i rekoh „ajde da probam da nađem onaj kanal na kojem se mlate po ceo dan i puštaju legendarne mečeve Alija, Formena, Tajsona...“. Da malo blejim i ne mislim ni na šta... Pa, neću valjda da gledam N1 koja mi onako rezili predsednika? I to na dva meseca pred izbore? I uzmem daljinac u ruke, i teraj, teraj... naletim na neki kanal koji upravo emituje vesti. Zadržim se malo, program nacionalne državne televizije iz Podgorice. I šokiram se... Sem vremenske prognoze, vesti su u celosti bile posvećene protestima protiv Milovog evropskog zakona o veroispovesti koji je digao na noge stotine hiljada pravoslavnih vernika u Crnoj Gori. Blenem i ne mogu očima da verujem. Prepoznaje se da su specijalno iskasapljeni snimci litija izmontirani tako da sve izgleda kao da se od nemila i nedraga sakupila nadrogirana horda razuzdanih budala i nevoljnika - da mlati kandilima i da srbuje... Slušam muškobanjastu spikerku kako malomalo pa ponavlja reč VELIKOSRPSKI NACIONALIZAM! Zatim, kako Srbija destabilizuje Crnu Goru, kako je

Srbija decenijama remetilački faktor na Zapadnom Balkanu i slično...

Je l’ velikosrpski nacionalizam to što ljudi ne mogu da se pomire sa otimačinom sopstvenih duša?

Šta velikosrpski nacionalizam – pitam se? Gde, kad, kako? Je l’ velikosrpski nacionalizam to što ljudi ne mogu da se pomire sa otimačinom sopstvenih duša, svoje vere, krsne slave i istorijskog pamćenja? Što ne mogu i neće da po dekretu bezbožnika koji bi zarad amnestije sopstvenih nedela hteo gumicom da izbiše nacionalni identitet i pravo na svog Boga naroda koji vekovima živi na tim prostorima? Pravo na

Ostrog, na Pivu, Savinu, Moraču...

Iznerviran lažima koje čujem – ponovo pritiskam mali taster na daljincu, i ponovo u magnovenju čujem istu podlu kovanicu: Velikosrpski nacionalizam. Zaustavim se tu i shvatim – da bivše jugoslovenske republike i danas imaju nešto zajedničko. U isto vreme se u Zagrebu, Beogradu, u Podgorici i Sarajevu emituju vesti. Što nije mala stvar. Gledam i slušam vesti Federalne TV Bosne i Hercegovine koje kažu da je Ustavni sud BIH u kojem sede sudije gastarbajteri iz belog sveta – odlučio da na devedeset hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta Republici Srpskoj oduzima pravo raspolaganja? I to zemljišta koje prostorno i po katastru pripada Srpskoj? E pa, neće više – od sada će pripadati Federaciji? I ponovo čujem da je to što se Milorad Dodik i Vlada i Skupština Republike Srpske ne slažu sa tom odlukom, što smatraju da nije po sporazumu iz Dejtona - VELIKOSRPSKI NACIONALIZAM?

Da ne kažu braća Hrvati da sam ih zanemario? Da pomenem da su nedavno na nekoj školi u Splitu osvanuli grafiti „Ubij Srbina“, ali i u Karlovcu i Osjeku... Koliko smo mi Srbi zabrazdili i ogrezli u velikosprskom nacionalizmu – pokazuju opominjuće parole koje su nedavno osvanule i u Austriji, na fasadama u Beču: „Ubij Srbina“i „Smrt psima i Srbima“... Pa, stvarno smo mi Srbi preterali. U Beču na delu nije samo velikosrpski nacionalizam – nego i otvoreni hegemonizam. Priča se da nas samo u glavnom gradu Austrije ima preko 200.000. Što je mnogo – mnogo je...

Zbilja ne razumem? Ako smo krajem prošlog veka najgore prošli u krahu iluzije i krvavom raspletu jugoslovenske drame, ako je preko 350.000 naših sunarodnika proterano sa svojih ognjišta iz Hrvatske, ako je jedino nama u savremenoj evropskoj civilizaciji otet deo zemlje tako što nam je uz aplauz najmoćnijih zemlja sveta Kosovo i Metohija amputirano od suvereniteta i celovitosti države, a naš narod ostao u bedaku, muci, čemeru i tragediji epskih razmera – šta danas znači ponovno forsirano uvođenje u upotrebu floskule: Velikosrpski nacionalizam? Je l’ to predigra za novu etapu zla i nesreće na našim prostorima? Je li dreka o velikosrpskom nacionalizmu isti prolog poput onog za krvave građanske ratove? ■