Zbog čega bi Putin trebalo da se plaši Sandersa?
Američki zvaničnici saopštili su senatoru Berniju Sandersu da Rusija pokušava da potpomogne njegovu predsedničku kampanju kao deo napora da se umeša u demokratsko takmičenje, o čemu je obavešten i američki predsednik Donald Tramp, preneo je „Vašington post”.
ZVANIČNICI SAD SAOPŠTILI DA RUSIJA POMAŽE KAMPANJI SENATORA IZ VERMONTA
Nije pomenuto o kakvom obliku pomoći se radi, ali tokom prošle izborne kampanje 2016. godine Rusi su na društvenim mrežama podržali Sandersovu kampanju na demokratskim predizborima kako bi naškodili Hilari Klinton, a kada je ona ipak postala demokratski kandidat, iz istog razloga su podržali Trampa i doprineli njegovoj pobedi. Čim je ova informacija odjeknula u medijima, Sanders je Rusiji uputio oštru poruku.
- Iskreno, nije me briga koga Vladimir Putin želi da vidi kao predsednika. Moja poruka je jasna: Ne mešajte se u američke izbore i kao predsednik pobrinuću se da tako bude. Rusija je tokom 2016. koristila propagandu putem interneta za stvaranje podela u našoj zemlji i koliko sam shvatio, oni to čine ponovo 2020. Neke stvari na internetu pripisane našoj kampanji možda ne dolaze od pravih pristalica - rekao je senator.
Kako je dodao, za razliku od Trampa, on Putina ne smatra dobrim prijateljem, naprotiv.
- On je autokratski razbojnik koji pokušava da uništi demokratiju i sruši protivnike u Rusiji. Budimo jasni, Rusi žele da potkopaju američku demokratiju razdvajajući nas, i za razliku od aktuelnog predsednika, čvrsto se protivim takvim naporima i bilo kojoj stranoj sili koja želi da se meša u naše izbore - rekao je.
Sanders je u prošlosti često upozoravao na pretnju stranog uplitanja u američke izbore i kritikovao Trampa da nije učinio dovoljno da to uplitanje zaustavi. Na brifingu iza zatvorenih vrata prošle nedelje, američki obaveštajci rekli su članovima
Odbora za obaveštajna pitanja u Predstavničkom domu da se Rusija ponovo meša u američku politiku pred novembarske izbore, kao što je radila i 2016. Kremlj, kao i do sada, negira ove navode.
SENKA NAD KAMPANJOM
Ime Vladimira Putina već se kao senka nadvija nad kampanjom za američke predsedničke izbore u novembru 2020. godine. Zabrinutost zbor ruske agresije u inostranstvu i moguće uplitanje u izbore načinili su od ruskog predsednika goruće pitanje, a od kandidata se očekuje da za njega imaju spremno rešenje. Uobičajena strategija u američkoj spoljnoj politici je da je potrebna vojna konkurencija kako bi se obuzdao Putin i zaokružila ruska sfera uticaja. Upravo u tom kontekstu rastuća popularnost Sandersa stvara strah među demokratskim establišmentom. Sanders je dugo bio vodeći zagovornik vojne suzdržanosti i vodi kampanju na obećanjima „odgovorne spoljne politike” i „kraju američkog beskonačnog rata”.
Uprkos tome što senator iz govora u govor proziva Putinov „kriminalni autoritarizam”, polako se razvio narativ da bi njegova pobeda zapravo bila poklon Kremlju. Međutim, prema oceni „Gardijana”, većina zagovornika vojne konkurencije u osnovi pogrešno shvata prirodu vlasti u Kremlju, a to nerazumevanje je i dovelo do toga da Amerika neprestano podbacuje u pokušajima da obuzda Putina. Sandersova ideja spoljne politike upravo pokazuje kako američka vlada može da iskoristi domaću reformu
Mnogi smatraju da bi pobeda Sandersa bila poklon Putinu, ali je on zapravo jedini koji zna kako da ga sruši
kao strategiju za potkopavanje Putinove autoritarne agresije u inostranstvu.
RUŠENJE TRI STUBA PUTINOVE MOĆI
Da bi ova strategija imala smisla, potrebno je imenovati tri stuba na kojima počiva Putinov režim - ogromne prirodne rezerve nafte i gasa koje Rusiji donose velike prihode i političku lojalnost, korupcija koja javni novac daje vernim oligarsima, a koji nastavlja da cirkuliše van granica Rusije, i na kraju propaganda, odnosno potpirivanje sukoba u inostranstvu kako bi se podstakla nacionalistička lojalnost kod kuće. Američka spoljna politika proteklih godina podupire ove stubove umesto da ih ruši. Barak Obama je, na primer, vodio trku u naoružanju fosilnim gorivima protiv Rusije, što je samo produbilo globalne potrebe za njima, dok je za vreme njegovog mandata novac ruskih oligarha preplavio zemlju.
Sanders nasuprot tome želi da sruši sva tri stuba u temelju. Umesto da produbljuje američku zavisnost od ruskog gasa, on promoviše „Green new deal” sa podrškom zelenoj tranziciji i izvan američkih granica.
Kada američki saveznici širom sveta smanje potrebe za gasom, smanjiće se i Putinova geopolitička poluga. Umesto da ignoriše nelegalni finansijski sistem, Sanders zagovara program „korporativne odgovornosti” za gašenje poreskih utočišta i strogo regulisanje banaka koje su omogućile priliv novca od svetskih kleptokrata, odnosno političkih moćnika koji uzimaju novac iz resursa sopstvenih zemalja. I konačno, Sanders izbegava hladnoratovsku retoriku o „zlim Rusima” koja povećava Putinov legitimitet kod kuće.
Ukratko, Sanders se udaljava od stare paradigme spoljne politike sa jasnim razgraničenjem između „domaćeg” i „inostranog” i apeluje na ujedinjeni nacionalni interes. Njegova meta je globalna arhitektura kleptokratije, a kako bi porazio državnu korupciju, gradi veze sa društvenim pokretima širom sveta koji bi mogli da mu budu saveznici. Stoga nije iznenađenje što oni koji razumeju Putinov sistem, poput lidera ruske opozicije Alekseja Navaljnija, sada navijaju za Sandersa. Samo potkopavanjem takvog sistema, a ne takmičenjem sa njim, moće se oslabiti Putinov autoritarni stisak. ■