MILOŠ ČOLIĆ

UMETNOST GLADOVANJA

ZA NAJVREDNIJE KULINARSKO PRIZNANJE, MIŠLENOVU ZVEZDICU NOMINUJEM JUNETINU SA PEČURKAMA NA KAJMAKU: SEDAM GRAMA JUNEĆE ŠNICLE SA PET GRAMA PEČURAKA, OSAM GRAMA GRAŠKA, DVA GRAMA KAJMAKA I KAP MEDA...

...Ovaj minimalistički prizor u tanjiru deo je recepture koju diktira prosečna pa i novembarska potrošačka korpa u Srbiji. Na meniju tročlanog srpskog domaćinstva nalazi se i doručak: 5 grama viršli i 1,66 grama majoneza. Za odeću i obuću svakom članu biće sasvim dovoljno deset evra mesečno, dok je za restoranske i hotelske usluge za isti period propisano 3 x 282 dinara.

Da li ste sasvim sigurni da ste, i pored ove oskudne ponude, godišnje ikada kupili 8,5 kilograma junećeg mesa ili 3,5 kilograma kajmaka? Najvećem broju potrošača u Srbiji vire noge ispod ćebeta. Za pokriće novembarske korpe koja je koštala 71.434 dinara bila je potrebna 1,27 prosečna zarada, odnosno oko 40 dana rada, dok su za nju u Pančevu, Kragujevcu, Užicu, Zrenjaninu, Subotici, Smederevu, Nišu, Valjevu, Šapcu morali da radi duže. U Kraljevu (47.801 dinara) i Leskovcu (44.210 dinara) najduže, gde je novembarska korpa mogla da se pokrije samo sa jednoipomesečnom platom.

Takozvana minimalna potrošačka korpa bliža je platežnoj moći ovdašnjeg stanovništva. Naizgled kabasta ponuda koja je ispod granice najstrože dijete. U “Poteri za zlatom” i trenucima gladi Čarli Čaplin mota pertle sa čizama kao najukusnije bezglutenske „bariline“špagete. Dnevna porcija špageta iz minimalne korpe lakša je od Čaplinovih pertli. Kilogram ukalkulisanih testenina svakom članu domaćinstva u Srbiji na dnevnom nivou u proseku nudi 11 grama. U istoj korpi je i 200 grama limuna. Dnevno po članu 2,2 grama sa korom. Tu je i 20-gramska svinjska šnicla. Porodica ceo mesec secka i par čajnih kobasica. Dnevno 2,2 grama. U ovoj XXS korpi još je manje eurokrema: 1,66 grama dnevno. Za trošak stanovanja, vode, struje i gasa predviđeno je 7.297 dinara.

Ministar rada Zoran Đorđević izjavio je prošle godine da je glavni zadatak aktuelne vlade da se cena minimalne potrošačke korpe izjednači za minimalnom cenom rada. Taj zadatak i obećanje ova vlada neće ispuniti. Novembarska minimalna potrošačka korpa koštala je 37.049 dinara, dok februarski povećani minimalac iznosi gotovo 100 evra manje: 27.606 dinara.

Tezu da lični dohoci u Srbiji svakog dana u svakom pogledu sve više napreduju kao i da je rast cena u dužem periodu zauzdan podržavaju klavir štimeri javnog mnjenja proizvodeći lažnu sliku razorne kupovne moći ovdašnjeg stanovništva. To je u neskladu i sa činjenicom da je prosečna potrošačka korpa u prvih deset meseci 2008. mogla da se pokrije sa 1,36 prosečnog ličnog dohotka dok je 2019. za isti period bilo neophodno neznatno manje - 1,31 prosečnog ličnog dohotka.

Potrošačka korpa u Srbiji se od januara 2011. obračunava po zvaničnoj metodologiji Evrostata. Njom je prosečno domaćinstvo definisano kao tročlano umesto četvoročlano. Otkada je uveden koncept nove potrošačke korpe u Srbiji, kao da je vreme stalo. U njenom sadržaju skoro deceniju ništa se promenilo nije. Da se pita ministar Dorđević verovatno da bi je proširio gelom za kosu.

U mnogim evropskim zemljama njen sadržaj se inovira, od tableta do lososa ili bademovog mleka... Znam da će dežurni kod ovdašnje korpe zajapureno reagovati: Šta bi još hteo, i od ptice mleko - ne želeći da vide da je većina stanovništva ne samo ishranu već i druge potrebe, od zdravstvenih do kulturnih, svela ispod minimuma. Razvija se posebna veština preživljavanja ili, citiraću naslov Osterovog (Pol) eseja “Umetnost gladovanja”, koji je taj fenomen, umetnosti opstanka i rizika pokušao da razmrsi u delima Beketa, Hamsuna i Kafke.

U sadržaju potrošačke korpe u Srbiji se skoro deceniju ništa promenilo nije. Da se pita ministar Dor ević, verovatno da bi je proširio gelom za kosu

Ove nedelje je i zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorio da oko 500.000 građana Srbije ne može da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe. Svaki deseti radnik u Srbiji prima minimalac. Armija od oko 300.000 ljudi. Dvostruko više je onih koji rade na crno: od 600 do 700.000. I dok je u zemljama EU trend rasta nesigurnih poslova minimalan u Srbiji se udeo radnika na određeno sve više povećava, posebno onih s ugovorima ograničenog trajanja ili samozapošljavanja. Ta kategorija dominantna je među novozaposlenima i, prema zvaničnim izjavama, kreće se i do 80 odsto.

Uverenje da se u Srbji izbegava rad, demantuje podatak Evropske statističke agencije, da je 2018. dva posla u Srbiji radilo gotovo 200.000 ljudi. Više nas je nego u Austriji, Belgiji i Crnoj Gori. Srbija je tako skočila na gotovo sam vrh liste zemalja gde je uočljiv trend rasta radnika sa dodatnom zaradom. Njihov broj od 2010. do 2018. porastao je za 80,7 procenata.

Dve plate kao čarobna formula preživljavanja. Kako se toga ranije nismo setili? ■