PECA POPOVIĆ

VI STE SRAMOTA ZA MOJU ZEMLJU

SLOBODA DUHA I PRAVO NA KRITIKU MORALI BI DA BUDU U POSEDU SVAKOG MISLEĆEG POJEDINCA. TO MORAJU UVAŽAVATI CIVILNI, CRKVENI I VOJNI VISOKODOSTOJNICI I NJIHOVI VERNI SLEDBENICI. U SUPROTNOM, CIVILIZACIJA U KOJU SE ZAKLINJEMO OSUĐENA JE NA STRMOGLAV U ŽIVO BLATO...

...Otvoreno pismo Neil Janga predsedniku Amerike uzbudilo je rokenrol generaciju! Veliki pesmotvorac nikada nije skrivao lični animozitet prema Donaldu Trampu, ali 26 dana pošto je posle 57 godina boravka i službeno postao američki državljanin, najdirektnije se oglasio. “Vi ste sramota za moju zemlju. Vaše bezobzirno uništavanje naših zajedničkih prirodnih resursa, okruženja i naših odnosa sa prijateljima širom sveta je neoprostivo. Naš prvi crni predsednik (Obama) bio je bolji čovek od vas.” Jang je više puta molio Trampa da prestane da na svojim skupovima koristi pesmu “Rockin’ in the Free World”, priznajući, pri tom, da nema zakonske mogućnosti da ga spreči. “Svaki put kada se pomenuta ili neka od mojih pesama reprodukuje na vašim skupovima, nadam se da čujete moj gnevan glas. Zapamtite da je to glas građanina koji plaćajući porez vas ne podržava.““Jedan od vaših protivnika ima odgovore koji mi se sviđaju. Cilj mu je direktno očuvanje budućnosti naše dece. Za razliku od ostalih, ne razmišlja o industrijama koje ubrzavaju klimatsku krizu na Zemlji. Zaista se bori za SAD.”

Trump se odavno samoproglasio za obožavaoca Jangove muzike (“On ima nešto veoma posebno. Sve pesme su mi drage, mada mi se više dopadaju starije stvari”), ali danima ćuti na pismo svog junaka. Samo je naglasio da ne voli dobitnika Oskara, film „Parazit“.

U Hrvatskoj dilema: ko je osramotio otadžbinu prilikom svečane inauguracije novog predsednika? Naručilac izvođača himne ili interpretator svečane pesme? U svakom slučaju podneta je krivična prijava zbog načina na koji je Josipa Lisac interpretirala nacionalnu himnu na promociji Zorana Milanovića u prvog čoveka države. Prijavu je podneo pravnik (ime nije važno) navodeći da je “himna Republike Hrvatske izvedena na podrugljiv i omalovažavajući način” i da je Lisac tako počinila krivično delo povrede ugleda Republike Hrvatske “koristeći podrugljive artikulacije i tonalitete”. Komentarišući negodovanja zbog njenog izvođenje himne “Lijepa naša” Josipa ističe da je način interpretacije stvar slobode. “Nekima se neće svideti, ali to je sloboda. Treba voleti svoju zemlju, biti slobodan u njoj, treba stvarati u njoj. Voleti sebe i sve oko sebe.” U odbranu dobitnice 22 Porina, inače kandidatkinje za nagradu za životno delo, digla se hrvatska struka. Sa naše strane jedan patriotski dnevnik težište stavlja na to da ona u Beograd dolazi po pare koje “više voli od obraza”. Predsednik Milanović se nije oglasio, ali pijanista Zvjezdan Ružić koji je pratio Josipu (Hteli smo da pošaljemo poruku ljubavi, dobrote, mira, a to je ono što ovaj narod treba.) otkrio je jedini Predsednikov zahtev: da “to bude posebno i drugačije”. I dodao: “Nakon inauguracije, čestitao nam je i rekao da je preoduševljen. Baš je to i hteo.” Podnosilac krivične prijave ostade osramoćen što je “Josipa Lisac otpevala himnu kao da je peva Josipa Lisac”.

U Srbiji strasti je uzburkao dvodelni film Slaviše Lekića “Vladalac”. Dokumenti iz političke karijere predsednika Vučića i izneta mišljenja novinara, istraživača i profesora o njegovom liku i delu postadoše povod brutalnih komentara iz skupštinskih klupa i vrha vlasti. Očas posla su satanizovani autor i emiter. Mene je impresionirao tvit predsednice Vlade: Pogledala “dokumentarni serijal” Vladalac. Sada još više poštujem A. Vučića. Slagali se sa njim ili ne, čovek se uvek borio. Nije odustajao i verovao je u to što radi. Kada je gubio, protivnicima je čestitao i nastavljao borbu. Da li je takva ocena posledica nezvanične posete gazdinstvu Jovanjica ili ne, ali ona bukvalno znači: Poštujem što je bio u stranci koja je proganjala “ustaše iz Srema”, zastrašivala neistomišljenike, što je kao cenzor kažnjavao novinare, verovao u Veliku Srbiju i 100 za jednog, ponižavao saradnike, prezirao neistomišljenike i to što danas ima dva rečnika: jedan za nas i drugi za strance, što ga istina ne zanima i što radeći to što radi ne dozvoljava da ga išta (ni Ustav ni zakoni) pokoleba. Vođa vlade, pri tom, ostade dužan odgovora: kom je to protivniku i kada Predsednik čestitao?

U Hrvatskoj dilema: ko je osramotio otadžbinu prilikom svečane inaguracije novog predsednika?

Narod koji je prodavao kuće da bi uplatio u zajam za preporod Srbije, sliku Alana Čumaka držao u novčaniku, verovao u Jezdinu i Dafininu kamatu, zasipao tenkove cvećem, pisao peticiju za oslobađanje Kasandre, znao da ko pije Tri srca slabije prca, skupljao sredstva da Esmeralda progleda, kačio CD na retrovizor da izbegne radar, više verovao guslarima nego istorijskim činjenicama, lakše će poverovati da je “Vladalac” podmetnuta gadost nego istina. Tu počinje i tu se završava naša sramota. ■