Istorija je ispisana pre 110 godina
Bio je 23. februar 1910. kada se kapetan Svetomir Đukić sa još nekoliko oficira 18. pešadijskog puka vojske Kraljevine Srbije sastao u prostorijama redakcije lista „Novo vreme” koja se nalazila na četvrtom spratu beogradskog hotela „Moskva“i kada su zajedno odlučili da osnuju Srpski olimpijski klub.
Klub čiji bi posao bio da priređuje „zemaljske i svetske olimpijske utrke”, odnosno „sportske i viteške utakmice i budi interes za sport i viteški duh u narodu”. Baš Đukić je bio izabran za direktora novoosnovanog kluba.
Olimpijski pokret širio se neviđenom brzinom, uglavnom kao ideja oficirsko-džentlmenskog nadmetanja u sportskoj areni, nadmetanja koje će – bar se tako nadao Pjer de Kuberten – zameniti krvoprolića na stvarnim ratištima, osim što je najbolji način za unapređenje fizičkog i duhovnog zdravlja nacija. Nacionalne države, civilne i vojne vlasti nisu imale ništa protiv – naročito ako je pokret masovnog vežbanja doprinosio zdravlju, fizičkoj spremnosti i disciplini vojnih obveznika.
Srpski olimpijski klub je 1911. promenio ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 17. jula 1912. u Srpski olimpijski komitet, odnosno Olimpijski komitet Srbije, kako je stajalo na pečatu. Srpski olimpijski komitet je primljen u MOK na Kongresu u Stokholmu u julu 1912. godine. Ne zna se tačan datum primanja, ali pretpostavlja se da se to dogodilo 17. jula. Osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca osniva se 14. decembra 1919. u Zagrebu Jugoslovenski olimpijski odbor i nastavlja članstvo Srpskog olimpijskog komiteta u MOK, bez posebnog prijema.
Major Svetomir Đukić je na Kongresu MOK u Antverpenu 18. avgusta 1920. predstavljao OK Srbije i tom prilikom ga je MOK priznao i za delegata Jugoslovenskog olimpijskog odbora. Tako je Srpski olimpijski komitet nastavio rad kao Jugoslovenski olimpijski odbor, a od 1927. kao Jugoslovenski olimpijski komitet. Te godine sedište JOK se vraća iz Zagreba u Beograd.
Po okončanju Drugog svetskog rata i oživljavanja olimpijskih aktivnosti u celom svetu, uoči Olimpijskih igara u Londonu 1948. Jugoslovenski olimpijski komitet obnavlja rad u sklopu FISAJ, a 1951. postaje samostalan i ime – Jugoslovenski olimpijski komitet – zadržava do 3. aprila 2003, kada ga je u skladu sa promenama u državi promenio u Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore.
Razdruživanjem Srbije i Crne Gore i gašenjem Državne zajednice Srbija i Crna Gora, OKSCG je 8. juna 2006. promenio ime i vratio se svojim korenima kao Olimpijski komitet Srbije.
Iako je kroz istoriju menjao, Olimpijski komitet je zadržao 23. februar kao dan svog rođendana. Svake godine predsednik krovne sportske organizacije naše zemlje polaže lovorov venac na spomen-ploču ispred hotela „Moskva“u kojem je osnovan Srpski olimpijski klub. U petak je to učinio Božidar Maljković.
- Malo je zemalja u svetu koje mogu da se pohvale ovako dugom olimpijskom tradicijom. Generacije pre nas izgradile su ugled u međunarodnoj olimpijskoj porodici, a naši olimpijci su vrhunskim sportskim ostvarenjima ostavili dubok trag u olimpijskoj istoriji i doprineli popularizaciji Olimpijskog pokreta i Olimpijskih igara. Bogato nasleđe i više od veka duga olimpijska tradicija svakako su dodatni motiv pri svakom novom izazovu - rekao je Maljković tada. ■