Potresna ispovest Radmile Brkić, majke ubijenog košarkaša

U drugoj epizodi serijala „Majke šampioni” na televiziji Arena sport govorila je u emotivnoj ispovesti Radmila Brkić, majka pokojnog košarkaša Harisa Brkića.

Haris Brkić je rođen 24. jula 1974. u Sarajevu. Košarku je zavoleo gledajući je na TV-U, ali ni majka nije slutila da će postati šampion.

- Kada se rodio, imao je 52 centimetra i tri kilograma i 600 grama. Niko nije mogao da pomisli da će on sa toliko malo svega biti toliko visok. Ali je bio dobar. I kao beba je bio dobar, slušao je, nije plakao, nije pravio probleme. Sećam se, jednom je moj svekar rekao: „Bože, snajka, idi vidi je li to dete živo! Uopšte ne plače!“. Ja uletim unutra, on miran, ja ga uhvatim za nosić, on se muva, rekoh: „O, dobro je, živ je!“- počela je priču Radmila Brkić za serijal „Majke šampioni”.

- Bio je i kao mali duhovit, onako, voleo je da se igra. Tada je bilo i puno dvorište dece, pa su se u krugu zgrade igrali sa loptom, družili se, prljali se. Baš je bio druželjubiv.

Ističe da nije bila ni svesna da se njenom jedincu smeši šampionska košarkaška karijera.

- Nisam ja nikada pomislila da bi on mogao da bude tako ozbiljan i da dođe do svega toga. Trenirao je samo, ali kasnije, kada je imao 13-14 godina, onda su počeli turniri u tom uzrastu i znam da je sa 14 godina, kada je bilo neko evropsko takmičenje u Nemačkoj, na koje je išla Bosna, on bio u prvoj petorci. Bili su tri dana tamo i nismo se čuli jer tada nije bilo kao sada i on se vraća i nosi neku veliku putnu torbu. Ja ga pitam: „Šta ti je, Harise, to?”, a on mi kaže da je dobio na poklon. Rekoh: „Kakav poklon?”, on će: „Najbolji sam bio, a dobio sam i bicikl!“. Tada je to bio neki petobrzinac. Bio je najbolji igrač tog turnira, čak i u novinama je bio članak da je Bosna osvojila, a da je najbolji igrač bio Brkić Haris.

Haris je imao 17 godina kada je u Bosni izbio rat. On je prešao u Srbiju, a majka i otac su ostali u Sarajevu. Telefonske linije su bile u prekidu, pa do vesti o tome kako im je sin bilo je teško doći.

O tome kakav je odnos imala sa Harisom, majka je istakla:

- Moj suprug je često znao da kaže: „Pusti dete više!“A ja ne! Ja čim ga nema počnem da razmišljam šta je, gde je. Možda sam i previše strepela. Možda ni to nije bilo dobro. Znala sam posle utakmice da haris brkić je u dva navrata nosio dres partizana

imaju običaj negde da sednu, ne tako dugo, ali kada bi pobedili u nekoj značajnoj utakmici, oni odu da se provedu, ja zovem, a njegovi drugovi kažu: „Evo ti Radmile, zove!“. Mnogo sam strepela, možda nije trebalo, možda sam...

Usledila je pauza, a onda rečenica posle koje je jedva zadržala suze:

- Često kažem: „Možda sam prizvala... nesreću”. Ali eto tako.

U dresu Partizana odigrao je 290 utakmica. Godinu dana proveo je u Podgorici i Budućnosti. Po povratku iz Podgorice, odigrao je samo tri utakmice za Partizan. Spremao se na put za Istanbul kada se dogodila nesreća.

- Spavao je, oko pet je sišao i otišao na trening. Ništa.. Sve normalno. Otišli su on i Mića (Berić) na trening.

Počeo je trening, a Mića mi kaže da se Haris nešto nije osećao dobro, počeo je da trenira, a ujutru je trebalo da idu na put. Zato je Vlada fizioterapeut uzeo da ga malo izmasira i on je krenuo. I to je sve što ja znam... Suprug i ja smo sedeli kod kuće i oko pola 11 zove me sestra. Moj suprug je gledao neku utakmicu, zvoni telefon, ja se javim, sestra me zove i kaže: „Rado, jesi li čula na televiziji da je Harisa neko upucao?“. Kažem joj: „Ma daj, šta si ti čula, pusti budalaštine! Što bi Harisa neko ubio? Šta si ti slušala?“. U to vreme su se dešavale neke nezgode po Beogradu i ja joj kažem: „Ma ti to nisi dobro čula!“, a ona nastavlja: „Sada su prekinuli neki program koji je trajao, prebaci na Studio B!“.

Radmila je poslušala sestru i tada sa TV-A saznala bolnu vest. Vest koja joj je život obojila u crno.

- Moj suprug je prebacio na Studio B. On se oduzeo. Ja znam da sam klonula, da sam samo sela na parket. To je bio... To je bio... Ne mogu da opišem to. Ne mogu da verujem. Ne mogu da povežem ni sa čim. Ni sa kakvim... Ne znam. Ne mogu da ga povežem sa tim da bi on mogao da bude povređen, a ne ubijen.

Kroz plač je nastavila: - Bila je agonija. Nisam svesna sada kako sam hodala iz Urgentnog. Ne znam ko mi je prilazio. Ne znam... Jako