SRBIJA IZ KRIZE IZLAZI JOŠ VIŠE PODELJENA

Pandemija virusa korona izmenila je sliku sveta. Javno zdravlje čak i najbogatijih našlo se na kolenima, a na vrata je pokucala i velika ekonomska kriza. Mnogi kažu da ćemo se posle svega naći u jednom drugačijem svetu, ali za nas je najvažnije pitanje koliko će pandemija promeniti Srbiju?

Deo odgovora mogla bi da daju aktuelna dešavanja - iako su se građani Srbije složili u vezi s podrškom zdravstvenim radnicima aplauzom u osam, ubrzo su stigle podele - deo njih sa svojih balkona i prozora već desetak dana u osam i pet učestvuje u akciji „Digni glas: bukom protiv diktature”, koji je usmeren protiv aktuelne vlasti i njenih pojedinih poteza koji su kod građana, iz raznih razloga, izazvali revolt. Nije trebalo mnogo, usledio je odgovor - pojedini su odlučili da prave bakljade i prozivaju pojedine opozicione lidere u znak podrške vlasti.

Svađa, podele, agresija, ispadi... mogli bi u narednom periodu da postanu deo naše svakodnevice jer kraj vanrednog stanja označava i početak kampanje za izbore, koje je za 21. jun najavio predsednik Aleksandar Vučić.

Kakva će biti Srbija posle borbe sa pandemijom? Podeljena? Ujedinjena? Hoće li ekonomska kriza dovesti do ukrupnjavanja aktera na političkoj sceni? Hoćemo li biti bliže rešenju pitanja Kosova? Da li bi trebalo na neko vreme da zaboravimo proširenje EU?

SVAĐA, PODELE... MOGLI BI DA POSTANU SVAKODNEVNICA JER SU IZBORI UBRZO PO UKIDANJU VANREDNOG STANJA

JOŠ DUBLJE PODELE

U vreme velikih kriza neretko dolazi do takozvanog postrojavanja iza zastave, u kojem politički oponenti zakopaju ratne sekire i ispred sebe postave samo jednog neprijatelja. U ovom slučaju, to bi bio virus korona. Srbija je jedna od zemalja u kojoj se to nije desilo.

Ipak, direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović kaže za „Blic“da su društvene podele i sukobi nužni, ali ne i nužno štetni.

- Naprotiv, oni su blagorodni za društveni razvoj ako su institucioanalizovani i ako su u funkciji društvenog dijaloga kroz koji se artikulišu specifični interesi. U vreme velikih društvenih događaja, a pandemija Covida 19 to svakako jeste, nastaje društvena dezorganizacija, a time i vaninstitucionalna konfliktnost jer je mogućnost institucija da regulišu društvene procese umanjena. Zbog nedovršene tranzicije, Srbija se i pre pandemije nalazila u svojevrsnoj društvenoj dezorganizaciji, koja je prevazilažena autoritarnim modelom vladanja. Iskustvo iz pandemije govori da Srbija ipak nema toliki problem kadrova i struke, koliko problem menadžmenta institucija. A za to su dva razloga, želja predsednika Srbije da se za sve pita i dominacija partokratije nad strukom. To pokazuje i istraživanje Birodija, prema kom su lekari najzaslužniji za uspeh u borbi protiv pandemije - kaže Gavrilović.

ŠTA MISLE GRAĐANI? Tokom vanrednog stanja Birodi je sprovodio istraživanje o stavovima građana u vreme epidemije. Drugi presek je pokazao da su građani zadovoljni merama Vlade, ali da im se ne dopadaju političke i ekonomske zloupotrebe. Oni koji su popunili anketu na internetu kažu da je najveći doprinos dalo Ministarstvo zdravlja. Brojke kažu i da kao glavne borce protiv epidemije građani prepoznaju na lekare, epidemiologe prisutne u javnosti, kao i timove Vlade i službe koje su angažovane na tome da se život u vanrednim okolnostima bar približno normalno odvija - vojska, policija, prosveta... Istraživanje je pokazalo da je struka tokom pandemije svojom ekspertizom preuzela nadmoć nad partijskom državom, da je stavila epidemiju pod kontrolu i zadobila podršku javnosti. To, smatra Gavrilović, može da bude izvor promena i zametak novog aktivizma.

- Jedan od primera podrške je aplauz u osam. Ostaje pitanje da li će se struka nastaviti da odlazi na rad u inostranstvo ili će u periodu nagoveštene krize ostati u Srbiji i nastaviti borbu za promene u društvu, za šta su potrebne koalicije pre svega na nivou srednje klase, odnosno profesija, dela društva koje je većinski od 2012. u političkoj apstinenciji. U tome bi mogli da imaju pomoć 400.000 povratnika, koji su morali da se vrate pod pritiskom Covida 19, bez izvesnosti povratka. Institucionalizacija ovog pokreta bi mogla da bude najozbiljnija alternativa vlasti, jer bi stranke opozicije koje se bore da dođu u priliku da izađu na fer i poštene izbore dobile socijalnu bazu - napominje Gavrilović.

IZBORI U SRBIJI

Posle borbe sa nevidljivim neprijateljem, Srbiji predstoje izbori, pitanje rešenja Kosova, ali savladavanje ekonomske krize. Profesor FPN dr Đorđe Pavićević smatra da postoji realna opasnost da Srbija nakon pandemije bude manje slobodna i manje demokratska država.

- Ono što posebno zabrinjava jeste sve manja briga vlasti za ustavna ograničenja i odsustvo bilo kakvih kontrolnih mehanizama. Dodatnu brigu predstavlja najavljena promena Ustava u takvim okolnostima. Teško je zamisliti, imajući u vidu dosadašnja iskustva, da će velika mudrost ili benevolentnost vladara dovesti do prosperiteta i blagostanja. U svakom slučaju, neće biti lako, ni dosadno - prognozira Pavićević.

Da nije bilo korone, baš u ovome vreme Srbija bi već izabrala novu vlast, imajući u vidu da su bili zakazani za 26. april. Sada su, pak, svi praktično na novom početku kampanje. Deo stranaka će izgleda promeniti odluku o bojkotu, a prvi će biti Pokret slobodnih građana koji vodi glumac Sergej Trifunović. Ko god da im se priključi, na izborima verovatno neće biti poljuljana dominantna pozicija aktuelne vlasti, smatra izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.

- Političari ne mogu nastaviti po starom ukoliko planiraju bitnije promene. I to je prva promena: biće izmenjene političke agende i postepeno će se definisati drugačiji tematski okvir - ekonomija, socijalna politika, zdravstvo, bezbednost, međunarodni odnosi. Izbori će biti održani u drugačijem okruženju u odnosu na period kada su raspisani. Kriza i posledice Covida 19 biće kontekst i za vođenje kampanje i za glasanje. Takav okvir može da pod