KOSOVO - POMRŠENI KONCI

Važno pitanje za Srbiju je rešenje problema Kosova. Poslednji sastanak u Briselu na najvišem nivou održan je 8. novembra 2018. Od tada je na scenu stupio izaslanik Bele kuće Ričard Grenel, „Trampov buldožer”, koji je predložio da se ekonomskim putem dođe do rešenja. Ipak, Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, smatra da je korona pomrsila ove planove.

- Neke su ideje izgubile snagu. Prvo, opada ubedljivost koncepta etničke države. Prirodna nepogoda ne priznaje granice i ne bira žrtve po nacionalnom principu. Retke države koje su se uspešno suočile s krizom uspele su zbog toga što su mogle da razviju zajednički pristup s drugim državama. Drugo, opada ideološko uverenje da tržište može rešiti političke probleme - ističe Gordi. On dodaje da ta ideja predstavlja centralnu tačku svih intervencija konzervativnih američkih vlada u regionu, i podseća da je prelaskom na konkretna pitanja, kao što su avio-linije, Grenel pokušavao da to bude centralni fokus razgovora Srbije i Kosova. - U jednom trenutku Grenel je implicirao da se ceo ovaj politički spor može zaboraviti, rekavši „moj fokus je ekonomski razvoj, a ne politika.“Međutim, konzervativni koncept minimalne države je brzo propao, a to može biti dugoročna posledica ove krize. A to znači da će biti teže postići ono što Grenel pokušava, da se zaobiđu politički problemi ekonomskom retorikom - napominje Gordi.

Za Gordija dileme, ali ni optimizma nema. On kaže da su svi dosadašnji akteri u dijalogu Srbije i Kosova gubitnici u krizi. - Ukoliko je postojeći napor da se brzo dođe do sporazuma uglavnom odraz odlučnosti Trampa i njegovog izaslanika, njihova moć ubeđivanja postaje sve manja zbog sve veće izvesnosti da će Tramp doživeti poraz na izborima. To znači da će koji god političar na Balkanu sledi sadašnju

stakne građanski aktivizam i da motiviše birače da izađu na izbore, ako za to dobiju adekvatan podstrek u vidu izborne ponude od političkih stranaka - ukazuje Klačar.

On smatra da bi takav scenario značio veću političku kompeticiju, snažniju političku participaciju i reprezentativniji parlament.

- Kratkoročno, odnos prema vladajućoj stranci biće omeđen njenim (ne)uspehom u upravljanju krizom. U slučaju uspeha ili, makar, izostanka velikih grešaka, teško je očekivati da će na bilo koji način biti dovedena američku politiku samo pokazati da ne zna da razlikuje lični interes jednog neuspelog političara od državnog interesa SAD, i platiće cenu za to. Plan da se dogovor postigne brzo ličnim dogovorom Vučića i Tačija o razmeni teritorija verovatno je mrtav, a novi plan će morati da čeka nove, legitimne vlade u Prištini, Beogradu, i Vašingtonu - napominje Gordi.

Sličnog stanovišta je i profesor istorije i politike na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber, koji prognozira da će se klatno pomeriti u korist EU.

- Pandemija je učinila manje verovatnim napredak u rešavanju spora Srbije i Kosova. Pad vlade u Prištini, koji je orkestrirao izaslanik SAD Grenel, mogao bi biti kratkoročna pobeda za američki pristup. Međutim, predstoji period nesigurnosti bez jasnih izgleda da se uskoro pojavi stabilna i legitimna vlada na Kosovu. Bilo kakvom sporazumu biće potreban potpis parlamenta i podrška vlade na Kosovu, tako da sporazum o kom pregovaraju dva predsednika verovatno neće proći - kaže Biber.

Motivacija američke administracije, dodaje on, očigledno je uspeh koji može da proda kod kuće.

- Kriza zbog Covida 19 apsorbovaće mnogo kapaciteta SAD za donošenje odluka. Do novembarskih izbora malo je vremena da Trampova administracija postigne uspeh. Optužbe za loše upravljanje krizom verovatno će privući pažnju Grenela, koji je v. d. direktora Nacionalne obaveštajne službe. To, zajedno sa izborom Lajčaka kao izaslanika EU, može značiti da će se pregovori vratiti u okvir EU. A EU neće pregovarati sama sa Tačijem. Zato će EU verovatnije tražiti stabilnu vladu - smatra Biber.

u pitanje njena dominantna pozicija. Vlasti ide u prilog činjenica da su građani u krizama solidarniji, spremniji da razumeju vlast - svuda, ne samo u Srbiji, dok je opoziciji sužen manevarski prostor jer svaka kritika može biti pogrešno shvaćena. Nije realno očekivati političku nestabilnost, osim u slučaju velikog neuspeha u borbi sa Covidom - kaže Klačar.

Ekonomska kriza produbiće i problem finansiranja stranaka, a to bi moglo da dovede do ukrupnjavanja na političkoj sceni.

- Nastaviće se rascep i podela između ključnih političkih aktera kao posledica emotivnog i tenzičnog odnosa prema politici, kao i izostanka konsenzusa u kom pravcu Srbija treba da se kreće. Dodatnu liniju rascepa će činiti ponašanje za vreme krize i upravljanje krizom. Period ispred nas otvara mogućnost ukrupnjavanja na političkoj sceni, više programskog, a manje taktičkog ukrupnjavanja. Na taj način se može prevazići i problem finansija koji će pogoditi sve oblasti, pa i finansiranje političkih stranaka - ističe Klačar. 

Propast koncepta minimalne države znači da će biti teže postići zaobići političke probleme ekonomskom retorikom - kaže Gordi

Novac, moć, nacionalizam i ostala KLJUČNA PITANJA od kojih zavisi budućnost sveta