HAPŠENJE“POLICAJACA” FLAŠA VISKIJA USRED I REVANŠA U GLAZGOVU
“Moram da vam otkrijem, bez obzira na ubedljivu pobedu u Beogradu, spremao sam da se u Škotskoj još više zatvorimo”, kaže trener zlatne generacije crvenobelih.
Posle remija Crvene zvezde u prvom meču prvog kola protiv Grashopersa u Beogradu (1:1) i revanša u Cirihu za infarkt (1:4) u kome se rodio šampionski gen koji je krunisan u Bariju 1991. godine, na red je došao dvomeč sa Rendžersom. Crveno-beli su, zapravo, posle te dve bitke sa “skakavcima” izrasli, gotovo preko noći, u kaznenu ekspediciju.
Euforija je bila neverovatna, kada se videlo da će škotski „policajci“biti naredna prepreka, vazduh nad “Marakanom” bio je toliko gust od pritiska da je mogao da se seče nožem. A protivnik? Pa, u to vreme, jedna od najskupljih ekipa na Starom kontinentu, cela ekipa sastavljena od reprezentativaca Škotske, Engleske, Holandije...
Trenera Ljupka Petrovića, koji taman što je malo odmorio pluća od duvanskog dima, pošto je cigarete usisavao nemilice, pred Renžers je čekao novi nikotinski udar. Trebalo je ekipu spremiti za rivala koji je napadao, napadao i samo napadao. Filozofija igre koja je bila dijamentralno suprotna ostrvskoj...
- Kada smo prošli Grashopers, bio sam ubeđen da će igrači u narednim utakmicama da me slušaju. Nekako smo svi bili uvereni da nijedan tim ne može da nas pobedi. U tom trenutku Rendžers je bio klub sa najviše para. Moa Džonstona su kupili za, u to vreme astronomskih pet miliona maraka, danas bi to otprilike bilo kao da su se otvorili za 200 miliona.
Selektirali su gotovo sve najbolje sa Ostrva, imali su i Holanđanina Pitera Huistru, levo krilo, bio je paklen igrač, takođe rekordno plaćen Tventeu.
Kod njih je bio i sjajni golman Vuds, koji je branio za Englesku na Svetskom prvenstvu u Italiji. Da kažem još i za igrače kao što su Ali Mekoist,
Volters, Gari Stivens, Gof. Ma, najskuplji su tim na Ostrvu bili definitivno - priseća se Petrović u razgovoru za “Blic”.
Zvezda je tada već počela uveliko da razvija ozbiljan skauting, Rendžers je išao da gleda najpre Ljupkov pomoćnik Kule Aćimović, potom i sam Petrović. Ali imali su i “specijalca” na licu mesta, bivšeg fudbalera Zvezde Miloša Drizića, koji je tada igrao za škotski Danfermlajn.
- Iako smo pred tu utakmicu odlično izgledali, morali smo da ispratimo protivnika kako valja. I uspeli smo da ih snimimo u potpunosti. Ali, nećete verovati, najviše nam je pomogao “padobranac” Miloš Drizić. Posle Kuleta, ja sam, zajedno sa klupskim operativcem Vojislavom Lalatovićem, čuvenim Vojom Kisom, otišao u Škotsku, gde nas je dočekao Drizić, koji je igrao u jednom tamošnjem prvoligašu. Driza nam nije dao da spavamo u hotelu, morali smo da budemo kod njega kući po ceo dan. I oduševljen sam bio kako je Driza sve prozreo, igru Rendžersa. Upozorio me na Džonstona, najbržeg igrača. Nije pogrešio ni u jednom segmentu. Napravio je Driza takvu analizu da sam mogao taktiku da sprovedem a da ih i ne pogledam. Inače, oni su igrali ofanzivan fudbal, zadnja linija je stalno dolazila na centar.
Došao je dan prve utakmice, Beograd je goreo.
- Sa ove distance, mogu da kažem da je Vlada Stošić, tada rezervista, možda bio i igrač te utakmice. Dejan Savićević se posle Grashopersa povredio, na sreću, Stošić je odigrao fenomenalno. Ispoštovali su igrači sve upute, povratak na centar kada izgubimo loptu, u tom momentu za nas je 0:0 bio zadovoljavajuć rezultat. Ali, pošto je Radinović iz drugog plana ušao i dao gol, Škoti su se još više otvorili. U drugom poluvremenu smo ih brzo samleli, Prosinečki je