MILOŠ ČOLIĆ

STRAH I HRABROST

PLJAČKU BANKE KOD CVETNOG TRGA SPREČILA JE ČISTAČICA S METLOM U RUCI. TIH 80-IH BEOGRAD JE BIO JEDINI GRAD U SVETU U KOME SU GOLORUKI GRAĐANI JURILI I UHVATILI ATENTATORE NA TURSKOG AMBASADORA. DANAS SNIMAK NASILJA SLUŽBENOG LICA KOJE BATINA VEZANOG, NAČINJEN TELEFONOM, IZA ZAVESE, PREPOZNAJEMO KAO ČIN GRAĐANSKE HRABROSTI. DA LI SMO NEKADA BILI HRABRIJI?

...Tv serija “Filip na konju” potkopala je temelj(n)e slike Tarzana – partizana. Filip (nezaboravni Boro Stjepanović) štrecao se i na glasniju škripu vrata, a na eho daleke detonacije poskakivao bi kao da mu je bomba upala u krilo. Slobodan Novaković, režiser serije, imao je neumetničku želju da u večitom fudbalskom derbiju (bio je sudija saveznog ranga) u 93. minutu pri rezultatu 0:0 svira penaltik za – zna se: Partizan. Prilika da tu vrstu hrabrosti pokaže nije mu pružena...

Kao dva pola iste preteranosti: strah koji preuveličava opasnost, a hrabrost bezopasnost, kao i o ratnoj koegzistenciji ta dva pola Kocbek je, čiji sam naslov knjige pozajmio („Strah i hrabrost“, Edvard Kocbek), pisao pre 70 godina. Zbog te četiri novele bio je pod kanonadom slovenačke teške intelektualne artiljerije: J. Vidmar, B. Ziherl... Nije bio Filip, ali je preživeo.

U ovakvim kriznim trenucima trebaju nam junaci, izjavila je nedavno profesorka istorije sa Prinstona. Američki junak je – da li vam zvuči poznato - epidemiolog Entoni Fauči, iskusni 79-godišnjak koji je peticiju da bude proglašen najseksepilnijim muškarcem za 2020. - po izboru časopisa ”Pipl” - duhovito prizemljio: “A gde ste bili kad sam imao 30 godina?”. Fauči običnom svetu jednostavnim rečima objašnjava činjenice i insistira da se govori istina.

U Srbiji najveći broj političara ima naglašen strah od istine i – rejtinga. Za potonji vakcinacija je obično četvorogodišnja, dok su katkad neophodne i revakcinacije. Otuda usred pandemije i javna nabavka ministra vojnog da u stopu prate njegov rejting u javnosti, što je - naravno ne njegov - opredelio novi izborni termin. Odgovor da je ta javna nabavka dogovorena pre korone uverljiv je koliko i post festum izjava dr Nestorovića da su najsmešniji virus, praznik u Rimu, šoping u Milanu bile - šale. “Gde zeka pije vodicu?”

Srpska javnost nema strah od istine. Posle ranih izjava dr Kona, bilo je jasno da je Srbija u epidemiju korone ušla bez dovoljnog broja zaštitne opreme, maski, testova, pa i bez dovoljnog broja tehničara koji bi testove obrađivali. I u tome struka nije smela da ustukne, jer se na početku ne bismo suočili sa stavom o nepotrebnom širem testiranju da bismo nedavno čuli da je ”masovno testiranje omogućilo da se jasno uoči tok smanjenja obima obolelih”.

I u Srbiji se od uvođenja vanredne situacije često čuje da sada “struka mora da se pita”, “struka mora da se sluša” i “kada struka potvrdi”...

Pita li se išta ta struka nešto i mimo vanredne situacije? Dobijaju li reč u mirnodopskim okolnostima? Ima li struka šta i tada da kaže? Ili su na listi čekanja do svake naredne (ne)prilike? Traži li uopšte struka nešto? Upozorava li na loše poteze u zdravstvu?

Klinika za infektivne i tropske bolesti danas je u žiži interesovanja kao sigurna luka za obolele. Na istom mestu stanuju i strah i hrabrost. Ova klinika je međutim poslednja rupa na svirali srpskog zdravstva. Znam - i na nju svira. Ali ona ipak ostaje paradigma, ne jedinog pogrešnog izbora prioriteta kako aktuelne tako i prethodne vlade.

Poslednjih deset i više godina reč ili predlog struke nije uvažena. Slavica Đukić Dejanović bi mogla – kao što neće - da se seti ko je pre sedam godina spustio rampu za realizaciju Elaborata o modernoj infektivnoj klinici koji je podržalo Ministarstvo zdravlja, resor koji je ona tada vodila. Isti elaborat podržao je i „Batut”.

Nova infektivna klinika - eto predloga za sve one koji su u dilemi kome i gde poklon u najavi od 100 evra da usmere

Poštar zvoni uvek dva puta... Korona tri puta... Alo, Požega, da li se čujemo? Tek krajem prošle godine veza je uspostavljena. Najava renoviranja Klinike, kao i izgradnja nove sustigla nas je u trenutku dok se u Vuhanu novi virus uveliko krčkao.

Renoviranje postojeće Klinike koštaće pet miliona evra. Nova će biti trostruko skuplja, pa eto predloga za sve one koji su u dilemi kome i gde poklon u najavi od 100 evra da usmere. Poseban fond, namenski račun za izgradnju nove Infektivne klinike koji bi bio otvoren za domaće i strane donatore. Ne znam da li postoji zakonska ili druga prepreka da ne samo ova dobije prefiks: Narodna klinika za...

A kako se kuvamo u istom loncu, bilo bi celishodno da Srbija već u oktobru bude organizator Međunarodne konferencije, na ministarskom nivou, o iskustvima borbe protiv Covid-19. Razmena te vrste informacija i iskustava ne samo zemalja u okruženju, višestruko je korisna i kao pokušaj da prestanemo da se „šalimo”.