Tajna organizacija koja je menjala sudbinu države
Organizacija „Ujedinjenje ili smrt”, poznata i kao „Crna ruka”, osnovana je 9. maja pre 109 godina u Beogradu, a istoričari je opisuju kao najmoćniju zavereničku organizaciju koja je uticala na sudbinu našeg naroda.
Vođe ove organizacije bili su Dragutin Dimitrijević Apis, Ilija Radivojević i Bogdan Radenković, a cilj oganizacije oslobođenje i ujedinjenje Srba. Početak organizacije seže u 1901. godinu kada se grupa nižih oficira na čelu sa Apisom sastala i skovala zaveru protiv tadašnje dinastije Obrenović. Istoričar Srđan Graovac kaže da je priča o “Crnoj ruci” zapravo svedočenje koliko je jak uticaj vojnih krugova bio u to vreme u Srbiji.
- Naši oficiri su u 19. veku školovani na prestižnim vojnim akademijama u inostranstvu. Zamislite da u zemlji gde je 95 odsto ljudi nepismeno, imate tako jednu obrazovanu kastu. Odlučili su da se neće baviti samo vojnim pozivom i počeli su da se mešaju i u politiku, smatrali su da su političari štetni i korumpirani, da se bore jedino oko dominacije nad državnom kasom. Zato i učestvuju u ubistvu Obrenovića - rekao je Graovac.
MAJSKI PREVRAT
Kada je učinjen Majski prevrat, državni udar u kom su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena, kraljica
Draga, Srbija je imala tri centra moći, smatra Graovac. Vladu na čelu sa Nikolom Pašićem, kralja Petra Karađorđevića i dvor koji je ograničen Ustavom, te treći centar moći, vojsku. Oni se bore za dominaciju, udružuju se dva protiv jednog... U tadašnjoj Evropi bile su popularne slične organizacije, poput ove koju je osnovala većina zaverenika Majskog prevrata i zvanično je nazvala “Ujedinjenje ili smrt”. Osnivanje su inače propratile i tadašnje novine.
- Oni su smatrali da mora postojati organizacija koja će delovati tamo gde srpska vlada ne može i ne sme. Pre svega u Sandžaku, Makedoniji i na Kosovu koje su bile u Osmanskom carstvu. Mnogi se istoričari neće složiti, ali mišljenja sam da je ova organizacija imala i nit projugoslovenskog karaktera. Apis je prilikom streljanja pored rečenice “živela velika Srbija” rekao i “živela Jugoslavija” - nastavlja naš sagovornik.
SARAJEVSKI ATENTAT
Posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine 1908, godine dolazi i do reaktiviranja organizacije “Ujedinjenje ili smrt”. Apis tada kao rukovodilac obaveštajne službe i njegovi drugovi uticali su na Mladu Bosnu i mnoge slične organizacije u tadašnjoj Austrougarskoj. Nije sporno da je finansirao i novčano pomagao rad Mlade Bosne. Nije sporno ni da ih je naoružavao. Sporno je po Graovcu jedino da li su izdali naređenje da se izvrši atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Oko toga rasprave traju do danas.
- Svedočenja govore da je Apis bio obavešten o svemu. Jedna teorija kaže da je Apis u prvi mah čak dao dozvolu za atentat, a onda ju je povukao i pokušao da ih upozori da to ne rade, ali su Mladobosanci ipak to sproveli u delo. Apis je možda smatrao da će se vlada ovim ubistvom naći pod udarom Austrougarske, što će on da iskoristi za rušenje radikala, međutim to je bila preskupa cena i predomislio se. Druga teorija tvrdi da je Apis radio po instrukcijama i za nemačku obaveštajnu službu. Za to nemamo dokaze, ali imamo indicije. Posle Majskog prevrata, Evropa se zgražavala nad ubistvom kralja i kraljice. Ipak to nije smetalo da Apis samo par godina nakon toga dobije mogućnost da se usavršava u Berlinu iako je direktno učestvovao u ubistvu koje je Evropa žestoko osudila - kaže Graovac.
NEIZBEŽAN SUKOB
Dolaskom Aleksandra Karađorđevića, mlađeg i ambicioznijeg kralja, počinje i stvaranje protivteže u vojnim redovima. On se okružio oficirima koji nisu bili naklonjeni „Crnoj ruci“, poput Živojina Mišića. Vređanje kralja i pretnje da će mnogi po povratku sa Krfa morati da prođu kroz „špalir mačeva“oficirima bliskim kralju dalo je na znanje kako će sukob sa „crnorukcima“morati ubrzo da se desi.
Sukob tako eskalira 1916. godine. Solunski front i strana vojna komanda, uz odlazak
Dolaskom Aleksandra Karađorđevića, mlađeg i ambicioznijeg kralja, počinje i stvaranje protivteže u vojnim redovima. On se okružio oficirima koji nisu bili naklonjeni „Crnoj ruci“
Radomira Putnika, zaštitnika Apisa, dali su vladi i kralju mogućnost za konačan obračun. Apis je uhapšen i osuđen na smrt streljanjem, što je i učinjeno 24. juna 1917. godine. Uhapšeno je i nekoliko desetina njegovih saradnika. Zbog izdaje zemlje i pokušaja ubistva kralja i predsednika vlade. Kod uhapšenog generalštabnog pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa, člana Vrhovne centralne uprave “Crne ruke”, nađen je originalan ustav organizacije od 9. maja 1911. godine, što je bio i jedan od dokaza protiv njega.