Odlazak jednog od poslednjih prvoboraca i jugoslovenskih generala

Vanredno stanje izazvano virusom korona sakrilo je odlazak jednog od poslednjih živih boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, general-pukovnika u penziji Milana Daljevića.

General Daljević preminuo je 26. marta, a sahranjen je 1. aprila u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz vojne počasti i prisustvo najuže porodice. Doživeo je duboku starost, 95 godina.

- Milan Daljević, kao čovek i general, pripadao je generaciji boraca i rukovodilaca, posebno omladinskih (skojevskih) NOR-A i upravo zbog toga on je uživao nepodeljeno poštovanje starešina JNA, posebno mlađih. Ovo tim pre i zato jer je voleo i poštovao ljude, jer se brinuo o njima, nenametljivo ih savetovao ceneći i njih i njihovo mišljenje. To je bila vrlina kao izuzetna vrednost jednog vremena i ljudi tog vremena! Iz milja i posebnog poštovanja, mlade starešine JNA su ga zvale Skojevac. Zato ga njegove Grmečlije i u ovom vremenu imaju za legendu i junaka svoga zavičaja i šire, što su potvrdili u danima žalosti i tuge zbog njegovog odlaska u večnost - kaže dr Vaso Predojević, pukovnik JNA u penziji, književnik i Daljevićev prijatelj.

RATNI PUT

General Daljević u partizane odlazi sa nepunih 16 godina, 27. jula 1941. godine. Ratni put ga je vodio od omladinskog rukovodioca u bataljonu, sekretara SKOJ-A do pomoćnika komesara brigade. Ranjen je na Neretvi, borio se na Sutjesci, bio učesnik Drvarske operacije, učestvovao u operaciji za oslobođenje Beograda, pa zatim u gonjenju neprijatelja i proboju Sremskog fronta. Ratovanje je završio kod Celja 1945. godine, u činu kapetana. Posle rata Milan Daljević obavlja mnoge visoke vojne i partijske dužnosti.

- U penziju je otišao 1988. godine, i do raspada Jugoslavije bio je društveno aktivan u Savezu socijalističkog radnog naroda, a posle u boračkoj organizaciji (SUBNOR) i Savezu komunista. Odmah nakon penzionisanja bio je u jednom mandatu i predsednik Auto-moto saveza Jugoslavije. Bio je aktivan u JSD Partizan, kao član Skupštine i predsednik šahovskog kluba. Posvetio se više porodici, supruzi Joži, i nama sinovima, a voleo je da ide na plac i u banju kao i da se viđa sa svojim ratnim drugovima. Pratio je dnevnopolitička događanja, kupovao štampu i detaljno je proučavao. Zanimalo ga je, kada su se stvari normalizovale, kako se živi u novonastalim državama, a nekadašnjim republikama SFRJ i uopšte ako smo putovali u inostranstvo, kako na nas iz Srbije gledaju tamo - pričaju nam Zoran i Dejan Daljević, Milanovi sinovi.

Daljević, koji je rodom iz Podgrmeča iz Zapadne Bosne, nikada nije zaboravio svoj rodni kraj.

- Odlazio je tamo koliko god je mogao, imajući u vidu obaveze i oficirski poziv koji nas je selio diljem stare Jugosavije. Bio je ponosan što je rođen ispod Grmeča,

čuvene planine. Dolazio je u svoje Grdanovce i Sanski Most, pre svega da vidi roditelje, braću i sestre. Roditelji Mihajlo i Boja živeli su do kraja ‘80-ih. U rodnom kraju imao je i dva brata i pet sestara, koje je sve obilazio. Odlazili smo i mi svi porodično, uživali u lepotama planinskog kraja. Uvek je osećao potrebu da pomogne rodbinu i svoje Podgrmečlije. Aktivno se angažovao da do sela dođe put i struja, uvek je bio spreman da sasluša svoje zemljake a dolazio je i na maifestacije u svom rodnom kraju, proslave događaja iz NOR-A i na čuvenu Grmečku koridu - kažu Zoran i Dejan.

BRIŽAN OTAC

General Daljević bio je brižan suprug i otac.

- Brinuo je o mami i nama uvek i vaspitavao nas da ne tražimo ono što nam nije neophodno. Pošto je zbog posla često bio odsutan, radovali smo se kada se vrati. I nema puta da nam nije nešto doneo, čokoladu, suvenir... I radovao se sa nama ako je potrefio poklon. Trudio se sa našom mamom Jožom da nas izvede na pravi put, da se školujemo i završimo fakultet i da budemo dobri, skromni i pošteni ljudi. Kada je trebalo, prodao je plac i vikendicu kako bi nama dodao sredstva da se osamostalimo.

Posebno smo ponosni na njega što je kao momčić sa sela, posle završenog prvog razreda učiteljske škole, sa nepunih 16 godina, otišao u rat i dostigao to što je bio kao vojnik, suprug i otac koji nas je izveo na pravi put - sećaju se njegovi sinovi.

Čovek koji je ceo svoj radni vek uložio prvo u borbu, a potom izgradnju Jugoslavije, doživeo je i da ta zemlja bude razbijena. Kako je to podneo, svedoče njegovi sinovi:

- Razbijanje Jugoslavije je doživeo teško, kao i njegovi saborci. Posebno mu je to teško palo jer je gradio novu Jugoslaviju od julskog ustanka 1941, pa posle rata u obnovi i izgradnji kao pripadnik JNA. Iskreno nije očekivao da će doći do krvavog raspada, ali je smatrao da pored domaćeg faktora, u raspadu ima uticaj i strani. Na sreću, kad se to dešavalo već je bio u penziji, jer da je aktivno učestvovao kao oficir JNA to bi ga još više pogodilo. Posebno mu je žao bilo zbog građanskog rata u njegovoj Bosni i Hercegovini. Svoj rodni kraj je posećivao i u tim teškim vremenima i pokušavao da pomogne. Posle ovih teških dešavanja koja su ga duboko pogodila, bio je uzoran građanin Srbije, braneći njene interese, ali nikada zaboravljajući Jugoslaviju, zemlju kojoj je posvetio ceo svoj život.

U rat je otišao gotovo kao dečak, sa 16 godina, i prošao sve najteže bitke

RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE JE DOŽIVEO TEŠKO I NIKADA NIJE ZABORAVIO ZEMLJU KOJOJ JE POSVETIO CEO SVOJ ŽIVOT