SVE O POSLEDNJIM SATIMA PRED NESREĆU

radi sa ovakvim slučajevima, pitala sam kako da nastavim da živim svoj život, a izgubila sam takvo dete za kojim su svi plakali. Ja sam mu rekla: „Profesore, pomozite mi!“, a on je odgovorio da se uhvatim rada. Rad, rad i rad. To sam poslušala. Nisam uzimala nikakve tablete, već sam se uhvatila rada. Nisam želela da nam se porodica raspadne.

Usledio je uzdah, pa onda i iskreno priznanje.

- Dražen, ako me odnekud gleda, želela bih da bude srećan. Nisam nikakvu grešku napravila, nisam mu ništa dodavala, samo sam htela da njegovo delo bude zapisano. Košarka je moj život, sport je moj život i ja sve sportiste doživljavam kao da su iz moje porodice. Moram reći da mi je Đoković baš pri srcu jer se ponaša tako veličanstveno, voli ljude, bili smo gosti njegovih roditelja kada se igrao fajnalfor Evrolige u Beogradu. Od tada smo stalno u vezi. Prava sportska porodica.

Majka Biserka je govorila i o privatnom životu svog sina.

- Uvek sam mu govorila da mora da ima najbolju ženu kad je takav čovek, a on bi mi na to odgovarao: „A mama koja je to najbolja? Nađi mi je i dovedi.” Tu smo ostali nedorečeni.

Automobil u kojem je poginuo vozila je njegova devojka Klara. Biserka misli da je zasluživao bolju ženu od nje.

- To nije bila ljubav, to je bio, hajde da kažemo, flert. Ona je isto igrala košarku i učestvovala je u Njujorku na modnoj reviji venčanica, pa je zajedno sa drugaricom zamolila Dražena da joj da kartu za utakmicu. Tu se nešto nastavilo, pa je ona tri meseca ostala kod Dražena tamo. Rodilo se nešto. Ali njegova prava ljubav je Renata koja je sa njim bila pet godina. To je njegova najveća ljubav bil. Ja nisam fanatik ničega, ali iz ovog svega izvlačim jedan zaključak. U Zagrebu je bio jedan čovek koji je bio jako vidovit i ja sam pre tragedije otišla kod njega. Ne svojom voljom, već smo bili u nekom društvu. Tada mi je on rekao: „Šta hoće ove dve žene

Biserka je imala susret sa devojkom koja je bila pored Klare i Dražena u automobilu, a koja je bila u komi osam godina.

- Svi su se pitali koja je to bila treća osoba sa njima, a u stvari to je bila košarkašica iz Istanbula koja je bila na istom koledžu gde i Majkl Džordan i ona je bila u komi osam godina. Došla sam do nje kako bih saznala kako je Dražen to svoje poslednje vreme u automobilu proveo. Išla sam u Istanbul da bih je pronašla i ona mi je rekla da se samo seća da je on bio jako sretan i nasmejan. Ja se mislim to je bio od rođenja, ali ta osoba koja je vozila, njoj nije bio ništa. Ušla je u istoriju tako što je vozila, a ova druga je ostala večni invalid za koju ova dotična koja je vozila, a koja se udala za Olivera Birkofa, nije našla za shodno da je poseti. To me je toliko rastužilo i došla sam da upoznam tu devojku u Istanbulu jer sam taj krug želela da zatvorim.

što idu sa Draženom?” Dakle, on je video Draženov odlazak, ali meni nije hteo reći jer je to bila sudbina. Rekao mi je: „Da sam ja vama i kazao da će Dražen da nastrada, vi to ne biste mogli da sprečite!“Taj čovek mi je rekao za te dve žene. On je video njih da odvoze Dražena u smrt.

Nakon Draženove smrti Biserka je nastavila da živi po njegovim pravilima. Posle svega što joj se dogodilo plače, ali...

- Ne želim da me iko vidi kako plačem. Ne želim da moji unuci vide da sam tužna. Želim da gde god da se pojavim nosim tu pozitivu jer niko nije kriv za to što se meni dogodilo i moram vam kazati da sam postala jako bolja osoba. Nisam se pretvorila u ženu koja mrzi zato što je doživela tragediju. Ne, naprotiv, ja pomažem svoj deci i ljudima jer znam da je Dražen, da je sada živ, želeo bi da bude humanitarac. On je toliko ljudima želeo da pomogne i to njegovo delo sam ja prepoznala i nastojim da se na taj način ponašam.

Na pitanje da li je ikada razmišljala kakav bi Dražen danas bio da je živ, kazala je:

- Bio bi jedno veliko dete jer je u njemu uvek, ma koliko da je bio ozbiljan i da je donosio odluke sam, u njemu je uvek bilo neko dete spremno za šalu ili ispad. Bio bi humanitarac. Želeo je da pomaže ljudima.

I za kraj... Da može, šta bi majka Biserka, sada kazala svom sinu.

- Rekla bih mu da je bio srećno dete, da je najlepša priča o mladosti ta koju je on pričao. Nije ga zanimao novac, već samo da usreći ljude, a to vam je najveća radost življenja.

Ja sam Draženovu ličnu kartu pronašla u Šibeniku kada sam neke stvari smeštala. Videla sam da je datum njenog isteka isti kao datum kada je poginuo – 7. juna 1993.

Da ga sada mogu videti, rekla bih mu da je bio srećno dete, rekla je Biserka

n