život belih roda na 20 metara visine
NOVI SAD PONOSNI DOMAĆIN PRVE PRAVE KOLONIJE U SRBIJI
ČINJENICA JE DA SU RODE JAKO ZAVIČAJNE, ODNOSNO DA SE UVEK VRAĆAJU SVOM MESTU, PA SE POSTAVLJA PITANJE ODAKLE SADA TOLIKO NOVIH PAROVA AKO PROŠLE GODINE NIJE BILO NOVIH GNEZDA
Na vrtoglavim visina stubova nezavršenog tržnog centra smestila se jedna kolonija roda, jedinstvena u ovom delu Evrope. Na opasnim visinama komšije žive jedni pored drugih, ali u miru.
Unovosadskom naselju Klisa nadomak auto-puta Subotica – Beograd nastanila se prava kolonija roda na vrhovima stubova betonskog kostura nezavršenog tržnog centra.
Zabeležene bistrim okom kamere našeg fotoreportera Nenada Mihajlovića, ove graciozne ptice na tom lokalitetu napravile su već 14 gnezda i još vredno grade, a prema rečima ornitologa Milana Ružića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), tamo je prebrojano sada već 20 parova te zaštićene vrste.
- Roda ima sporadično po gradovima, ali velika naselja baš i nisu najbolja staništa, jer ne pružaju dovoljno dobrih uslova za život zbog velike buke prouzrokovane saobraćajem, zatim manjka hrane i slično. Međutim, ovo što se događa u Novom Sadu je potpuno obrnut proces. Rode su počele da naseljavaju grad iz smera deponije, jer je ona nepresušan izvor hrane, odnosno puna je zelenog materijala, mesa i drugih otpadaka koje čovek baca. Prvo smo pre par godina primetili neke pojedinačne ptice koje su bile u potrazi za dobrim mestom za stacioniranje, zatim su uočena nova gnezda na toj betonskoj konstrukciji i tek detaljnijim pregledom i praćenjem ustanovili smo da praktično tamo danas imamo jedinu pravu koloniju roda u Srbiji jer su pojedini komšijski parovi na svega nekoliko metara udaljeni jedni od drugih i što je jako zanimljivo, ne diraju se međusobno, već se tolerišu – objašnjava nam Ružić.
Dodaje da je DZPPS pravilo popis gnezda roda na teritoriji cele Srbije 2014. godine i da je tada ustanovljeno da ih u našoj zemlji ukupno ima oko 1.400, dok ih je najviše u Vojvodini, oko 1.100.
- U celom Novom Sadu bila su tada tri gnezda, računajući tu i pomenutu lokaciju na Klisi, a sada samo tamo očekujemo da će do kraja sezone biti barem 20 gnezda, što je neverovatno. Možda bi bilo očekivano da svake godine bude par do dva više, ali ovoliko... To nam samo pokazuje da hrane ima jer je u neposrednoj blizini i gradska deponija tako da rode u neku ruku imaju i sanitarnu ulogu, pa nas spasavaju od glodara i drugih štetočina koje nastanjuju smetlišta i često su izvor zaraze. Ipak to za rode nije najbolje rešenje, ali se one svakako snađu i u okolnim ostacima velikih kopova zaostalih nakon izgradnje autoputa nalaze dodatnu gozbu. To je nekadašnji Novosadski rit, koji je predstavljao značajno stanište raznih životinjskih vrsta, ali je, nažalost, isušen širenjem grada – priča naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, činjenica je da su rode jako zavičajne, odnosno da se uvek vraćaju svom mestu, pa se postavlja pitanje odakle sada toliko novih parova ako prošle godine nije bilo novih gnezda. Nažalost, kaže Ružić, na to nesumnjiv odgovor nije moguće dati, jer ptice nisu prstenovane, odnosno nemaju nikakve oznake kako bismo ih prepoznali.
Pravljenje gnezda na preko 20 metara visokom betonskom stubu je nešto potpuno novo za rode, pa Ružić kaže da na toj lokaciji možemo videti jednu malu evoluciju ponašanja te ptice.
- Ipak, to su veoma opasne visine jer zbog jakih vetrova može doći do urušavanja gnezda tako da bismo voleli nekako da stupimo u kontakt sa vlasnikom objekta i možda da napravimo neki zajednički projekat kako bismo pomogli rodama i instalirali im recimo gvozdene korpe koje bi ih sigurno zaštitile. Pored toga, mogli bismo postaviti i veb kamere što i nije neka velika investicija, a omogućila bi građanima da se upoznaju sa rodama, da zavire u njihova gnezda i posmatraju mladunce a da ih ne uznemiravaju. To bi bila izuzetno zanimljiva edukativna misija, a svakako bismo mogli da ih obeležimo i pratimo. Mislim da bi to bila velika atrakcija i da bi Novi Sad trebalo da se ponosi ovako velikom kolonijom roda, jedinstvenom u ovom delu Evrope – ističe Ružić.