Ni srbomrzac ni progresivan vođa
Istoričar Dejan Ristić naglašava da i danas, punih četrdeset godina nakon smrti, ličnost doživotnog jugoslovenskog predsednika nesmanjenin intenzitetom privlači pažnju javnosti na postjugoslovenskim prostorima.
- U beskrajnom mnoštvu senzacionalističkih napisa u medijima koji, kao po pravilu, imaju veoma malo dodirnih tačaka sa činjenicama, Titova ličnost s vremenom je postala samo još jedna tema oko koje se i te kako delimo i sukobljavamo. Posmatranje prošlosti kroz prizmu crno-belo, pozitivno-negativno ili da-ne uvek, i bez omaške vodi ka uspostavljanju pogrešnih utisaka i stavova. Dakle, pogrešili bismo ukoliko bismo Tita označili kao krvožednog diktatora i srbomrsca, i to u istoj onoj meri kao i kada bismo ga doživljavali kao nekakvog demokratski nastrojenog i progresivnog vođu – apostrofira Ristić.
Kako kaže, svako ko je, poput Tita, toliko dugo istrajavao na javnoj, političkoj, diplomatskoj, vojnoj sceni prolazio je kroz različite mene koje su, ponekad, i međusobno dobrano suprotstavljene.
- Veoma je teško, bezmalo nemoguće porediti Tita iz druge polovine četrdesetih godina prošlog veka obeleženih “crvenim terorom”, sukobom sa Informbiroom, kao i drugim značajnim događajima i procesima s istim tim Titom iz razdoblja koje je nastupilo početkom sedamdesetih godina tog stoleća. Ono što je potpuno sigurno jeste činjenica da o Titu ne možemo govoriti kao o demokratski orijentisanom političaru i državniku. Činjenica da se trideset pet godina održao na položaju neprikosnovenog vođe i neupitnog ideologa socijalističke Jugoslavije, samo je jedan od pokazatelja stepena njene nedemokratičnosti – navodi Ristić.
Svako ko je poput Tita toliko dugo istrajavao na javnoj, političkoj, diplomatskoj, vojnoj sceni prolazio je kroz različite mene