Borba s vurusom

U SRBIJI MANJE UMRLIH NEGO U VEĆINI ZEMALJA REGIONA

Na vrhu liste zemalja sa najvećim brojem umrlih od Covida 19 na milion stanovnika nalaze se male evropske državice San Marino i Andora, dok među većim zemljama u ovoj crnoj statistici prednjače Belgija, Španija, Italija, Velika Britanija i Francuska. Srbija je sa 31 umrlim na milion ljudi, srećom, veoma daleko iza ovih država.

Broj umrlih ljudi jedan je od pokazatelja kako je koja država uspela da se izbori sa epidemijom Covida 19. Brzina reagovanja, strože ili blaže restriktivne mere, mentalitet stanovništva, ali i stvarni broj zaraženih ljudi – neki su od razloga velikih razlika među zemljama.

Prema jučerašnjim podacima, najveći broj žrtava od virusa korona broje SAD, više od 80.000. Ipak, ako se poredi broj umrlih na milion stanovnika, ubedljivo je najviše pogođen San Marino. U toj maloj zemlji sa nepunih 34.000 stanovnika beleži se 41 žrtva Covida 19, što iznosi 1.208 osoba na jedan milion. Prema toj statistici, Belgija ima 747 umrlih na milion ljudi, Andora 621, Španija 569 i

Italija 503. Mnogo bolje stanje nije ni u Velikoj Britaniji sa 465 umrlih ni u Francuskoj, koja ima 403 smrti na milion stanovnika.

Što se tiče naše zemlje, Srbija, srećom, ubedljivo zaostaje u ovoj crnoj statistici sa 31 mrtvim na milion ljudi. Kada pogledamo države bivše Jugoslavije, bolje od Srbije u ovoj kategoriji su Hrvatska sa 21 i Crna Gora sa 14 umrlih ljudi na milion, dok su gore BIH sa 33, Makedonija sa 44, a Slovenija sa 49.

U malo širem regionu proporcionalno najviše umrlih ima Austrija - 69 na milion, a najmanje Albanija 11, Bugarska 13 i Grčka 14. Mađarska ima 43 umrlih na milion ljudi, a Rumunija 49. Sve ove brojke u regionu su dobre u odnosu na velike zapadnoevropske države, a Srbija se nalazi u boljoj polovini regionalne tabele.

KASNO UVEDENE MERE Nije iznenađenje da je San Marino na vrhu liste, budući da ima mali broj stanovnika, kaže za „Blic“epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

Prema njegovim rečima, za Italiju je bilo kobno to što je zakasnila sa uvođenjem mera.

- Kod njih je prvo došla bolest, u trenutku kada ni ostatak sveta nije bio u dovoljnoj meri pripremljen. Prenošenje bolesti u Italiji uveliko se odvijalo kada su oni shvatili šta se dešava. Tada su zatvorili avio-saobraćaj sa Kinom, ali je već bilo kasno. Onda su uveli mere, ali to je mediteranski narod, nedisciplinovan i te mere nisu poštovane. Oni su se čak šalili i pravili „korona zabave“na kojima su se okupljali i slavili što zbog virusa ne moraju da rade - kaže Radovanović.

Kako dodaje, Španija je doživela scenario iz Italije iz sličnog razloga.

- Oni su imali nešto više vremena jer je epidemija kasnije izbila nego u Italiji. Međutim, traljavo su počeli kao i Italijani, to su ipak demokratske zemlje koje nije jednostavno odmah zatvoriti. Kako se sve više umiralo, postali su svesni da moraju da se primene radikalnije mere. S druge strane, Nemci su relativno dobro prošli jer su od početka masovno testirali stanovništvo, te nisu morali da nameću stroge mere zabrana - ističe Radovanović.

Iako mnogi smatraju da je

U našoj zemlji je, prema jučerašnjim podacima, od virusa korona umrlo 215 građana, što je oko 31 na milion stanovnika

dobar model Švedske, koja je ignorisala epidemiju, smrtnost u milionskoj populaciji u toj zemlji je jako visoka i iznosi 264. U susednoj Norveškoj je, recimo, 40, a u Finskoj 48. Radovanović kaže da je u Švedskoj vršeno masovno testiranje, kao i da zdravstveni sistem ima dovoljno kapaciteta, te nisu imali bojazan da će da kolabira kao u Italiji.

- Svesno su išli na to da ako već mora da se prokuži

stanovništvo, da to bude u jednom naletu i da manje trpi privreda. Više je umrlih, ali u drugom talasu će verovatno bolje proći od susednih zemalja - smatra on.

U našoj zemlji je do juče umrlo 215 građana, što je oko 31 na milion stanovnika. Epidemiolog Radovanović smatra da smo zahvaljujući rigoroznim merama zaštitili najstarije, što je bitno uticalo na manji broj umrlih.

- Ako posmatramo u odnosu na zemlje u regionu, Srbija je po obolevanja daleko na prvom mestu. To nije slučaj kada je reč o umiranju, jer smo sačuvali najstariju populaciju zahvaljujući nadrastičnijim merama. Potpuno je različita situacija u zapadnoj i istočnoj Evropi. Kod nas je prosek umiranja 67 godina, a u zapadnoj Evropi je 80 godina - kaže epidemiolog.

NAREDNI TALAS

Prema njegovim rečima, međutim, postoji opasnost da u narednom talasu, ako ga bude, prođemo lošije od komšija.

- Kod nas je taj prvi talas bio mnogo blaži, što znači da može da nas očekuje da će sledeći put kad se pojavi biti mnogo više žrtava. Imajući u vidu da postepeno popuštamo sa merama, verovatno ćemo drugi talas odložiti do pozne jeseni. Međutim, tada će verovatno smrtnost biti veća. Za radikalne mere jeste pokazano razumevanje, ali je mnogim penzionerima već dosta izolacije i tehnički ne možemo ponovo da zaustavimo život, te ćemo morati da se oslonimo na savete koje smo ranije dali - ukazuje Radovanović.

Član kriznog štaba za borbu protiv Covida 19 Branimir Nestorović kaže da na smrtnost utiče nekoliko faktora.

- Gustina stanovništva je važan element i jasno je da su u našoj zemlji veliki gradovi Beograd i Niš pokvarili prosek. Zatim, uticalo je i to kad su sprovedene mere. Zemlje koje su se zatvorile u prve tri-četiri nedelje epidemije izbegle su eksponencijalni rast i imale su relativno nisku smrtnost - kazao je Nestorović.

Kako je dodao, od bitnog značaja je BSG vakcina, kao i dolazak proleća i uticaj vitamina D.

- Potvrđeno je da je šest puta manja smrtnost onih naroda koji imaju BSG vakcinu. Osim toga, u aprilu smo ušli u proleće, u ultravioletno zračenje i vitamin D. Na osnovu svega toga, moja pretpostavka je da ćemo imati oko 250 žrtava - naveo je on.