KOLIKO SMO DALEKO OD

Vakcina protiv Covid-19 mogla bi biti spremna najranije do kraja ove godine, ili početkom naredne, smatraju stručnjaci širom sveta, ali i u našoj zemlji. Trenutno 28 proizvođača u svetu pokušava da registruje vakcinu, a najbliži tome su Kinezi, Amerikanci i Rusi. Ipak, to ne znači da ćemo odmah moći i da je koristimo.

Kada je reč o očekivanjima za Srbiju, naši stručnjaci smatraju da ćemo vakcinu imati negde do kraja sledeće godine. Tada bi, naime, trebalo da bude u potpunosti spremna, ali i bezbedna za korišćenje.

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović objašnjava za “Blic” da trenutno u svetu vlada trka ko će prvi napraviti vakcinu, s tim što napominje da u ovom postupku nema improvizacije i da komercijalnost ne sme da pobedi. Kako ističe, najoptimističniji period je svakako da ona bude spremna do kraja godine, ali da će u široj upotrebi biti tek 2021. godine.

BEZBEDNOST

- U toku je takmičenje ko će doći prvi, jer onaj koji je prvi napravi on najviše zaradi. Međutim, ovde se radi o ozbiljnosti i procedura se mora ispoštovati. Kada se pravi vakcina, na prvom mestu je bezbednost, provera neželjenih efekata i uspeha, jer nijedna vakcina nije upotrebljiva ako taj uspeh brojčano ne iznosi 70, 80 odsto. U ovom trenutku zvanično 28 proizvođača u svetu pokušava da registruje vakcinu, taj postupak registracije podrazumeva četiri trajala, prvi je u laboratoriji, dakle izdvajanje virusa, drugi trajala je provera na laboratorijskim životinjama, treći na dobrovoljcima

jer morate da imate proveru na ljudskom organizmu. Tek četvrti trajala je registracija, a to je strog i ozbiljan proces, koji je duži od samog stvaranja vakcine objašnjava dr Tiodorović.

Da bi vakcina imala široku namenu, ona mora da poseduje upotrebnu dozvolu od strane amerčke agencije za hranu i lekove FDA (Food and Drug Administration), dok je za Evropu to EMA (European Medicines Agency).

- Kada se pojavi vakcina, ona mora imati dozvolu FDA ili EMA, a kad bude došla do nas, mi je nećemo koristiti sve dok naša Agencija za lekove to ne potvrdi. Nekada to vodi do kašnjenja, ali živimo u svetu gde ne može da odlučuje komercijalnost nego briga o životu. Pre kraja godine ne možemo očekivati da će neko stvarno da završi poštujući sve protokole, a Svetska zdravstvena organizacija zvanično ne potvrdi da imamo vakcinu, tako da će njena primena početi tokom naredne godine - smatra dr Tiodorović.

ZAŠTO SE DUGO ČEKA? Kada se bilo gde u svetu proizvodi vakcina, ceo postupak prolazi kroz određenu proceduru, a to znači da ne sme biti ni najmanjeg propusta. U ovom trenutku u svetu, vakcinu prave najveće i najbogatije zemlje, počevši od Amerike, Kine, Rusije, ali ni Evropa ne miruje, tu su Nemci, Francuzi i drugi. Pre puštanja u upotrebu postoji jasno propisana procedura, a pre nego što stigne do nas, nju će primiti više miliona ljudi.

- Mi ćemo upotrebiti vakcinu tek kada je upotrebi neko drugi. To je postupak, onaj ko registruje vakcinu on to radi na svom stanovništvu, to nije postupak od 100 ljudi, pa ni 100.000 ljudi, već nekoliko miliona ljudi će najpre isprobati, pa tek ostali. Dalje, vrlo je važno da vidimo efekte, ne sme biti neželjenih efekata, čak i ako ih bude, ne smeju da budu iznad promila. Moraju da budu dijagnostikovane, stručno, naučno, da vidimo kako deluju na određenu grupu ljudi, kod onih sa bolestima, sa malignitetom, kod dece, trudnica. Dakle, to je kompletna analiza i to je taj najteži deo posla - objašnjava dr Tiodorović.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da svako ko može da donira novac to učini jer je pravljenje vakcine ogroman i skup postupak, a tiče se svake zemlje i celokupnog čovečanstva. Na donatorskoj konferenciji Srbija se javila sa dva miliona evra za razvoj vakcine.

- Smatram da je to dobro, što smo pokazali da smo zainteresovani. Za našu zemlju to su velika sredstva, ne možemo se mi porediti sa SAD, zemljama EU, Kinom, ali je dobro što smo se javili jer to znači da smo zainteresovani za vakcinu. Verujem da će nas ispoštovati u tom smislu, jer ćemo biti na spisku zemalja koje su donirale novac - zaključuje dr Tiodorović.

DOBROVOLJCI Međutim, ko su prvi ljudi koji testiraju vakcinu pre nego što ona stigne do pomenutih miliona, pa i do Srbije. Kako je za “Blic” ukazao molekularni biolog sa Univerziteta u Torontu prof. dr Igor Štagljar, prva faza kliničkih istraživanja

PRVOM KADA SE PRAVI CEPIVO, NA

KAO I PROVERA MESTU JE BEZBEDNOST, NEŽELJENIH EFEKATA

uključuje nekoliko desetina zdravih dobrovoljaca koji testiraju vakcinu i prate njene štetne učinke.

- Kliničko ispitivanje faze dva uključuje nekoliko stotina ljudi, obično u delu sveta zahvaćenom bolešću. Konačno, kliničko ispitivanje faze tri čini isto, ali kod nekoliko hiljada ljudi. Jednom kada vakcina prođe sve tri faze kliničkih ispitivanja, regulatorna

Prema mišljenju epidemiologa Kona, vakcinacija će biti obavezna za starije građane, hronične bolesnike i zdravstvene radnike

tela države u kojoj su testovi rađeni moraju je odobriti kako bi se omogućila masovna proizvodnja - objasnio je prof. dr Štagljar.

S tim je saglasan i imunolog dr Srđa Janković, koji podvlači da je za pravljenje kvalitetnog i učinkovitog cepiva potrebno vreme.

- Nekoliko potencijalnih vakcina protiv Sars-koronavirusa-2 već je u početnim etapama kliničkih ispitivanja. Međutim, realna očekivanja podrazumevaju da će do trenutka kada bismo mogli imati vakcinu na raspolaganju proteći bar godinu i po do dve. Postoji čitav niz imunoloških i kliničkih pokazatelja koji se u kliničkim studijama upotrebljavaju da