IMALA JE POTREBU DA NEŠTO KRIJE

Porodica Milovanović svu pažnju usmerila je ka Jeleni i njenoj karijeri.

- Nekada me grize savest zbog toga što smo više bili okrenuti ka njoj da, joj pomognemo, u odnosu na sina, koji takođe radi u ženskoj košarci. Često je savetujem da mu pomogne dok je još u reprezentaciji, ali ona odbija, uz obrazloženje da i njoj niko nije pomogao. “Kako ja, tako će i on”, kaže. Jelena je uvek je imala potrebu da nešto krije od mene. To su one sitne laži, ženske. To se dešavalo u Novom Sadu, gde joj je okruženje bilo loše. Međutim, i to smo pregurali. bi malo trčkarala. On je, međutim, to shvatila ozbiljno i od tog momenta nije preskakala treninge. Bila ja napredno dete i konstantno je rasla dok nije postigla sadašnju visinu, a u školi je bila visine učiteljice. Mi smo sportska porodica, a košarka mi je bila lep sport za devojčice pa smo je zbog toga upisali, ali nikada nije prihvatala da je ja treniram - počela je majka Ljubica. Od početka mogao se videti talenat koji Jelena poseduje.

- Sa njom smo imali samo jedan problem, da je usmerimo da ne reaguje na sudijske odluke. Od prvog takmilčenja na kom je učestvovala ona je odskakala od ostale dece i to se videlo. Uvek je igrala sa po dve godine starijima od sebe, i tu je uspevala da pokaže kvalitet.

Jelena je sa 13 godina prvi put otišla od kuće, a u osmom razredu je zaigrala u Leskovcu seniorsku košarku.

- Trenirala je u Šumadiji iz Kragujevca do sedmog razreda. Sećam se da smo tada organizovali neki turnir mimo kluba, gde su došla deca iz Kraljeva i Užica. Mi smo im obezbedili smeštaj i hranu, a onda je klub napravio problem jer smo to učinili. Tada su je pozvali da pređe u Kraljevo, jer je u Kragujevcu imala malu minutažu, i mi smo prihvatili njihovu ponudu. Ona je vikendom putovala, a tokom nedelje je trenirala u Kraljevu, sve dok je nisu izbacili s jednog treninga jer nije bila njihov igrač - rekla je Ljubica, pa nastavila:

- Već u osmom razredu je prešla u Leskovac. Tražila je da tamo ode jer je želela da postigne uspeh. U Leskovcu je bila oformljena veoma jaka ekipa i imali su za cilj da osvoje prvenstvo Srbije. Osvojili su sve i u osmom razredu je zaigrala za prvi tim. Prvo ozbiljno odlaženje bilo je kada je u srednjoj školi

LJUBICA KAŽE DA JE PREZADOVOLJNA KAO MAJKA I KAKO SE JELENA PONAŠA

DA JE STALNO SA SINOM

otišla u Novi Sad.

Epizoda u Srpskoj Atini porodici Milovanović nije ostala u lepom sećanju.

- U Leskovcu je bila u srednjoškolskom domu, nije bilo lako, ali šta da se radi. Putovali smo na svaku utakmicu. Izlazili smo sa posla da bismo bili uz nju. Kada sam napustila posao, otišla sam u Novi Sad kako bih bila uz nju, što se ispostavilo kao najbitnija stvar u njenoj karijeri. Tamo sam mogla svašta da vidim. U Novom Sadu je dobro igrala i trenirala, ali kako smo preživeli te tri godine, samo ja znam. Devojke su bile u jednom stanu, pa kada klub ne plati kiriju, izbace ih, one odu u drugi i tako u krug. Sličan problem su imali i s hranom, jer vlasnicima restorana bude žao da im ukinu obroke jer klub ne plaća, ali su na kraju morali i to da učine. Sećam se jednom prilikom došle su sa utakmice u tri sata posle ponoći, ali nisu mogle da uđu u stan jer je vlasnik promenio bravu zbog dugova.

To nisu bili jedini problemi s kojima se Jelena susretala.

- Kroz razne stvari smo prolazili. Bili su tu ženski problemi, kada nije mogla noću da spava. Onda ona legne, a ja pored nje i držim je da bi zaspala. Jedva smo otišli iz Novog Sada. Tri puta smo bili na arbitraži i na kraju nam je FIBA pomogla i oslobodila nas ugovora. Kada je postala punoletna, otišli smo u Mađarsku. Prešla je u Šopron, u koji se uvek vraća.

Jelena se udala za Amerikanca Dejvida Bruksa, sa kojim je dobila sina Matea.

- Za 16 meseci smo dobili tri unuka. Da nam je neko rekao da će ćerka da se uda, nikad mu ne bih verovala. To nas je baš iznenadilo, toliko da smo slavili ceo dan, pa je suprug uveče jedva došao