Muzika 3obuna kroz umetničku formu
“Važna je politika, pravo, ekonomija/ Pogrešno se misli da vam dobro žele slikari i pisci” glasi početak pesme Bojana Slačale, likovnog umetnika i muzičara čiji je talenat i autorski pečat vidljiv kroz rad u bendovima “Artan Lili” i “Stuttgart Online”. Ovu numeru snimio je sam u karantinu, isprovociran zanemarivanjem umetnika od države, i to u najtežim vremenima.
Da li je “Samo da je vatra” pesma koju si najbrže napisao, komponovao i objavio?
- Jeste. Mislim da se ta neophodnost za pravovremenom reakcijom čuje i u produkcionom smislu. Napisao sam je i snimio na prvu 30. aprila i objavio na Jutjubu simbolično sutradan na Praznik rada. Veoma mi je važno što sam to uspeo da uradim.
Smatraš li da je izostala adekvatna reakcija umetnika kao odgovor na za kulturu? I zašto?
- Vrlo je važno da se to uradi kroz umetničku formu. Na taj način kritika dobija formu večnosti i univerzalnosti u svim vremenima i ne biva zaboravljena kao neka puka formalna izjava. Ja imam potrebu da reagujem na blic. Volim takve okolnosti i mislim da tad najbolje dajem. Ujedno to shvatam kao moralnu i umetničku obavezu. Mislim da neko uvek mora da ispuni tu obavezu zbog lične odgovornosti prema svima i svemu.
Iako je bilo neizvesno, ipak je usledila tromesečna pomoć države samostalnim umetnicima. Kako ti kao član ULUS-A vidiš taj odnos prema samostalcima?
- Nije čudno da se oni koji obično prvi uvide probleme drže u zapećku. Uvek tradicionalno, na jedan jadan i bedan način: Prvo vam ne damo, pa vam onda damo, pa vam potom kažemo, evo vam za tri meseca iako je frka trajala samo dva! To je princip degradiranja struke kroz javno ponižavanje. Ono što bi u svakoj državi trebalo da bude normalan postupak i procedura od primarnog značaja, ovde se predstavlja kao velikodušna pomoć delatnosti bez svrhe!
3erformans operskih pevača uz političare na otvaranju pijace i pevanje ispred skupštine u toku vanrednog stanja su za tebe šta?
- Dežurna tezga. Nešto što ozbiljan umetnik sebi ne sme da dozvoli nikad, sem ako mu je to koncept umetničkog rada! U šta čisto sumnjam.
Očekuješ li da će se posle ove krize dogoditi duboko preispitivanje ciljeva i vrednosti u društvu?
- Što je bilo, bilo je. Sad je taj akcenat povratka u normalno stanje, što je i sledeći očekivan čovekov korak. Dakle, svako jedva čeka da nastavi po starom. Ostaje nada da će se ipak izvući neke pouke iz ove neverovatne situacije kojoj smo svedočili.
Videli smo sve one životinje koje se iznenađene odsustvom čoveka muvaju po betonskim metropolama. Osetili smo miris gradova bez smoga i videli zvezde. To je samo još jedno od upozorenja nama samima ko smo i šta radimo. Pametnima dosta za razmišljanje o budućnosti.
Tekstovi vaših pesama često oslikavaju buđenje društene svesti. Da li bi danas negde pod sloganom “Ne možeš mnogo, ali možeš malo” danas upravo to bila uloga umetnosti?
- Da. Jedan od najvećih pesnika našeg vremena Aleksandar Stojković ST je to divno sročio! Ništa da se doda ni oduzme. Ja mislim da je to tako bilo oduvek i da će ostati zauvek. Svrha umetnosti začin životu.
Vas je pandemija prekinula u naletu promovisanja novih pesama. Koliko ti nedostaju koncerti?
- Mnogo. Morali smo da odložimo do sad najveće koncerte u Ljubljani, Zagrebu, Banjaluci, kao i mnogim drugim gradovima regiona. Sad radimo na novim datumima za njih. Kao i svi iz branše, mnogo smo nestrpljivi da se vratimo onom što najviše volimo da radimo.
Lajv nastupi su i najvažniji izvor prihoda muzičarima. Koliko će ova situacija uticati na domaće bendove, scenu?
- Već je uticala. Mi i svi koji zavise od nas smo prvi pukli sa poslom, a poslednji ćemo se vratiti na njega. Do tad se svako snalazi kako zna i ume. Umetnička udruženja i institucije za zaštitu autorskih i srodnih prava čine sve što je u njihovoj moći da nam pomognu. To su naši heroji i svaka im čast na tome.
Žanrovska različitost pesama na vašim albumima je nešto na šta je publika već navikla. Da li te je nekad prevario vlastiti instinkt?
- Mi smo uvek podređivali formu ideji. To znači da uvek razmišljamo šta je za neku pesmu najbolje. Isto kao u likovnosti. Koja tehnika i medij su najbolji za realizaciju te ideje. Ja lično ne volim da su zvuk i fazon na albumu isti. Tome u susret nam ide strategija pravljenja i izbacivanja singl po singl, što je već samo po sebi dovoljno da se pesme razlikuju.
Koja je tebi najdraža pesma koju si napisao za “$rtan Lili”?
- Nemam omiljenu. Svima sam se jednako posvetio i dao sve od sebe da je uradim do kraja. Neke su manje, neke više uspešne. Ja ih sve volim.
Vaši izdavači su sada “Croatia records” i 3*3-RTS. Da li to znači da ste postali zvanično regionalni bend?
- Za mene je to pobeda novih snaga na jugoslovenskom nivou, jer smo se pridružili renomiranim izvođačima, poput Zdravka Čolića, Bajage, Bisere Veletanlić, koji su izdali za oba izdavača. Veoma sam ponosan što smo deo saradnje najvećih izdavačkih kuća. Utoliko više jer živimo zbog tog ponovnog zajedništva, što je realno najbolja opcija za sve.
I za kraj, šta se dešava sa sastavom “Stuttgart Online”? U kom pravcu ide ta priča?
- Prvaci beogradske garaže vredno rade. Upravo pripremamo dva nova singlaspota - “Dok hodamo bosi” i “Na budžetu”. Pesme su završene, snimaćemo spotove i izbaciti ih čim pre. A u to će valjda početi i koncertne aktivnosti.