DA SAM BELAC, BIO BIH NA VRHU BELE KUĆE
Mnogi me nazivaju arhitektom rokenrola. Ja sebe tako ne bih nazivao, ali to je tačno - govorio je Litl Ričard. A teško je bilo naslutiti da će Ričard Penimen, dečačić sa američkog Juga, sputavan od svoje religiozne porodice, postati Litl Ričard - prva rokenrol zvezda, koja će srušiti rasne, polne i muzičke barijere i uticati na generacije i generacije umetnika.
Muzičar neverovatne harizme, koji je preminuo u 87. godini, uz čije ime je uvek stajala “etiketa” tvorca rokenrola, u brojnim intervjuima za magazin “Rolingstoun” pričao je o svom doprinosu žanru. Nekada bi bio skroman i govorio ovako:
- Kada sam stupio na scenu, rokenrola nije bilo, samo bluz. Kada sam počeo da pevam rokenrol, dugo mi je trebalo da sa tim izađem pred publiku, jer sam strahovao da im se neće svideti… U dubini duše osećam se kao pronalazač rokenrola.
Drugi put bi nadmeno pričao:
- Ne zaboravite, ja sam bio poznat pre Elvisa! A 1956. imao sam prvi svetski hit - “Tutti Frutti”. I Kadilaka, kojim su se vozile samo zvezde!
Osim pesmama “Tutti Frutti”, “Slippin’ and Slidin’,” “Miss Ann”, “Long Tall Sally”, “Rip It Up”, “Good Golly, Miss Molly”, “Lucille”, Litl Ričard je ušao u anale rokenrola zahvaljujući svojim zapaljivim nastupima. Tih pedesetih on bi zavrištao, dodirnuo klavir, bacio odeću i publika je bila u transu…
- To je neka neobjašnjiva moć. Muzika me je pokretala. A u publici sam video sve i svašta. Pomahnitalost, onesvešćivanje, vrištanje, plakanje, penu iz usta…
Voleo je da se nadmeće. Nije dozvoljavao da ga bilo ko nadvisi, naročito na sceni.
- Sa Čakom Berijem sam se stalno nadmudrivao… Čak bi mi rekao da je on zvezda, a ja sam to tvrdio za sebe. Onda bi rekao: “Ja ću da zatvorim šou svojim nastupom.” A ja bih mu odgovorio: “E, nećeš, već ću ja!” Džeri Li Luis - ista priča. Jednom sam mu popustio i rekao: “U redu, ti zatvori šou.” A ja bih izašao prvi na scenu i pevao čitava dva sata, pa posle mene i nije mogao da izađe na binu, jer je ceo šou trajao dva sata. U to vreme bili smo baš sujetni.
Priznao je da ga je u čitavoj karijeri na sceni nadmašio samo jedan čovek - Džimi Hendriks:
- Bio je moj gitarista, a nisam bio svestan da može da svira “ustima”. Jedne noći čuo sam da je vrištanje publike. Mislio da vrište zbog mene. Kad ono on u pozadini, pod reflektorom, svira gitaru ustima. E, osigurali smo da ga više nikad ne osvetljavaju!
Na česte konstatacije da je zahvaljujući njemu prevaziđen međurasni jaz, ocenio je da je sve počelo sa pesmom “Tutti Frutti”:
- Kada sam bio dečak belci su sedeli na galerijama, a crnci dole. A kada sam ja nastupao belci bi preskočili balkon i došli da igraju zajedno sa crncima. Od početka moju muziku su prihvatili belci. A kada je Pet Bun obradio “Tutti Frutti” to je još više doprinelo, jer se emitovalo na belačkim radio-stanicama - govorio je Ričard. Iako zahvalan Bunu, muzički mu nije prijala njegova obrada, ali je zato verziju njegove pesme “Long Tall Sally” u izvođenju “Bitlsa” nazvao najboljom. Prisetio se kako je nastupao sa njima u hamburškom klubu “Star” pre nego što su dobili diskografski ugovor:
- Video sam potencijal u Polu Mekartniju još tada. On je bio lud za mnom. Kao i Džordž Harison - pričao je Ričard, dodajući i kako Prinsa vidi kao svoju podmlađenu verziju.
Uprkos velikoj popularnosti, 1957. doživeo je proviđenje, rešio da okrene leđa rokenrolu i posveti se veri. Opet se manuo rokenrola 1975. i ponovo “pronašao” Boga i sveštenički poziv zakratko.
Iako je za života dobio brojne nagrade i uvršćen na silne liste najuticajnijih muzičara, smatrao je da nije dovoljno priznat:
- Za mnoge koncerte nisam bio plaćen. A novac nisam dobio ni za većinu ploča, čiji sam autor. Voleo bih da je mnogo toga bilo drugačije… “Rolingstonsi” su počeli uz mene, ali oni će se na nekoj listi uvek naći ispred mene. Kao i “Bitlsi”, Džejms Braun, Hendriks. Mislim da nikada nisam dobio ono što sam zaslužio. Da sam belac, da li shvatate koliko bih veliki bio?! Pa, bio bih na vrhu Bele kuće!
Sa Čakom Berijem sam se stalno nadmudrivao… Čak bi mi rekao da je on zvezda, a ja sam to tvrdio za sebe