Da li je vreme za strategiju izlaska ili ulaska?
DOK POLITIČARI ŠIROM SVETA RADE NA STRATEGIJAMA ZA UBLAŽAVANJE MERA IZOLACIJE, BIZNISMENI SE SUOČAVAJU S JEDNAKO TEŠKIM IZAZOVOM: IZRADOM KOHERENTNIH STRATEGIJA ULASKA U NOVOJ ERI POSLE COVIDA 19.
Ne moram da vas podsećam da živimo u vanrednim vremenima. Naša društva, kompanije, ali i privatan život, postali su tmurniji nakon ulaska u zonu sumraka koju su donele mere izolacije zbog Covida 19. Mene, kao izvršnog direktora međunarodne kompanije čiji je život u znaku putovanja, prilično su uzdrmale, mada mi nije prvi put da sam ovako prizemljen. Godine 2010. Ejafjadlajekidl, malo poznat islandski vulkan, prouzrokovao je obustavljanje avio-saobraćaja širom Evrope kada je gotovo nedelju dana svake sekunde izbacivao oko 750 tona magme u atmosferu. Još se sećam haosa koji je usledio: otkazanih važnih sastanaka; ubrzanog organizovanja video- konferencija; muka zbog naše neadekvatne opreme; skupog iznajmljivanja kapaciteta; teškog izazova koji su predstavljali ti prvi video-pozivi. Pošteno govoreći, prilično smo se dobro prilagodili prilikama, a kriza je kratko trajala. Međutim, sadašnja kriza je drugih dimenzija i nameće dublja, pa čak i egzistencijalna pitanja.
Na neki način, i dalje je teško sagledati razmere i dubinu krize izazvane Covidom 19. Posle Drugog svetskog rata društvo nije doživelo takvu situaciju. Ako su ikada bili potrebni veoma dobri rukovodioci, onda je to sada svakako slučaj. Međutim, odgovorni danas plove potpuno nepoznatim vodama, odluka o kursu kojim će krenuti još nikada nije bila toliko teška, a posledice pogrešnih odluka nikada nisu bile toliko kobne.
Moja lična reakcija kao rukovodioca oslanja se na pet osnovnih principa, koji usklađuju dva ključna principa profesionalnog života: ljude i profit. Ravnoteža između poverenja, finansijske sigurnosti i učinka nije bitna samo za upravljanje tokom kratkog perioda krize, već će na duži rok imati dublje posledice po sve nas, kao lidere i kao učesnike globalnog društva.
#1 Bezbednost na prvom MESTU
Za one koji su ovlašćeni da rukovode tokom krize, najvažnija odgovornost jeste da osiguraju bezbednost i zdravlje ljudi. Samim tim, naša dužnost u „Ringier Axel Springer Polska“jeste da razvijamo i primenjujemo planove koji omogućavaju ljudima da se vrate na radno mesto bez ikakvog rizika od infekcije i širenja virusa. Tu spada nabavka kvalitetne lične zaštitne opreme: maski, gelova za dezinfekciju ruku i, pre svega, kompleta za testiranje; davanje HR i operativnom sektoru jasnih smernica za zdravstvenu bezbednost i planovi za zaposlene koji garantuju poštovanje pravila društvenog distanciranja. Menadžment će nadgledati novu kulturu bezbednosti sa budnošću i energijom kakva nikada ranije nije postojala. Zbog toga što rukovodioci u drugim organizacijama, koji na bilo koji način prenebregnu ovu obavezu, koji nedovoljno investiraju u bezbednost i blagostanje, nikad neće nadoknaditi izgubljeno poverenje onih od kojih su nekada tražili da ih slede.
#2 komunikacija, komunikacija, komunikacija
Vinston Čerčil je jednom rekao: „Razlika između običnog upravljanja i liderstva jeste komunikacija“. Istina je da lideri u krizi naprosto moraju
ONE KOMPANIJE SA ANALOGNIM POSLOVNIM MODELOM MOŽDA ĆE SAMO MORATI DA OTPIŠU 2020. GODINU I SAČEKAJU OPORAVAK 2021. SA VEĆIM IZAZOVOM SUOČIĆE SE ORGANIZACIJE KOJE SU ZAUSTAVLJENE NA PUTU PROMENA
da ubrzava saradnju. Sada imamo više sastanaka sa više ljudi koji postižu više. Iz kancelarije kod kuće ljudi izmišljaju veoma efikasne načine za interakciju i uzajamnu podršku. Sada je pitanje kako izdvojiti ono što ćemo zadržati od svega toga. Gledano iznutra, koji nivo modela daljinskog rada treba da zadržimo i da ga integrišemo u rad licem u lice i zajedno s njim i sve njegove očigledne dobre strane. Kako izgleda novi realno-virtuelni miks, koji će motivisati i omogućiti visok učinak? Gledano spolja, koje nedavno otkrivene mogućnosti zaista opravdavaju ulaganja i resurse? U ovom trenutku ima više pitanja nego odgovora.
#5 Upravljajmo zajedno
Grčki filozof Ezop rekao je jednom prilikom: „Ujedinjeni stojimo, podeljeni padamo“. Više od dve i po hiljade godina kasnije, moć saradnje koju je pokrenuo Covid 19 svojevrsna je potvrda vrednosti i značaja zajedništva. Što se mene lično tiče, često ukazujem na tu izreku u vezi sa podeljenim liderstvom. To je filozofija liderstva koja me vodi daleko izvan moje uloge, tima i organizacije čak do ekosistema medija, šire lepeze industrija s kojima koegzistiramo, do same srži društva prema kojem treba da budemo odgovorniji i kojem možemo da doprinesemo.
Šta to sada znači u praksi? Za mene to znači aktiviranje mog THE HUB, mreže glavnih izvršnih direktora u Poljskoj uspostavljene pre nekoliko godina, redovne sastanke kako bi se podelila najbolja poslovna praksa i podržalo kreativno mišljenje i bolje liderstvo u poljskom kontekstu. Već smo pokrenuli novu Linkedin grupu čiji je cilj zajedničko definisanje mera koje svi zaposleni mogu da koriste kako bi upravljali krizom. Najzanimljivija zapažanja i ideje objavljeni su u #Razemzbiznesem, koji zajednički vode urednici Ringier Axel Springer Polska: Business Insider Polska, Forbes Polska Magazine i Fakt. Zvanični hešteg grupe je #Backtobusiness.
Sve ovo ima za cilj negovanje duha zajedništva u korist svih. Planiramo da otkrijemo naše smernice i procedure manjim i srednjim preduzećima koja nemaju načina da ih sama stvore.
Ovo je vreme u kojem konkurencija ustupa mesto saradnji; u kojem lideri udružuju snage da bi pobedili pravog neprijatelja. To je holistički i zajednički pristup liderstvu fokusiran na holističke i ljudske potrebe, a ne samo na uske komercijalne ciljeve. Šaljem vam jednostavan poziv: Pridružite nam se.
za kraj
Covid 19 je poslednjih nedelja poprimio različita obličja: zdravstvena kriza, ljudska tragedija i finansijska katastrofa. Na kraju, možda najzanimljiviji aspekt fenomena virusa jesta da je on možda manje uzrok haosa koji vidimo, a više simptom dubljih zala koja danas tresu temelje našeg društva: nedovoljno finansiranje javnih službi, jaz između bogatih i siromašnih koji se neprekidno produbljava, nesklad između individualnih sloboda i društvene odgovornosti, nelogičnost iscepkanog rivalstva nasuprot globalnoj saradnji, rizik nepostojanja strateškog delovanja u cilju izgradnje održivog odnosa s našom planetom. Spisak je dug.
Budući da su Vuhan i Kina očigledno nesrećni izvor ove pandemije, pogled Džona F. Kenedija na krizu poučan je i prikladan:
“Kinezi u dva poteza četkicom ispisuju reč ‘kriza‘. Jedan označava opasnost, drugi šansu. U krizi budite svesni opasnosti, ali prepoznajte šansu.”
Možda bi u svemu ovome bilo najopasnije kada bismo se vratili poslu i pokušali da nastavimo tamo gde smo stali i kada bi nas tek neka nova, veća katastrofa u budućnosti konačno uverila da je odvajanje koje je nametnula kriza možda poziv da se povežemo i ujedinimo na radikalno novi način.
Na kraju, najveća prilika koja nam se ukazala u haosu izazvanom Covidom 19 biće pauza koja nam je nametnuta, a tokom koje možemo na nov način da razmotrimo naše poslovne i društvene modele. Odatle može da se izrodi nova nova ideja o tome kako da zajedno vodimo posao. Prema tome, dok političari spremaju strategije izlaska, neka poslovni lideri iskoriste priliku da se povežu i razviju strategije ulaska koje će nas odvesti na nov način u neku novu eru.
MOŽDA NAJZANIMLJIVIJI ASPEKT FENOMENA VIRUSA JESTA DA JE ON MOŽDA MANJE UZROK HAOSA KOJI VIDIMO, A VIŠE SIMPTOM DUBLJIH ZALA KOJA TRESU TEMELJE DRUŠTVA
*preuzeto iz poljskog izdanja magazina „Forbs“